Dezinformacije, nažalost, nisu nešto nezakonito. Zato moramo učiniti sve što je u našoj moći da njena distribucija bude skuplja i teža. Zato što znamo da će je Rusija širiti što je duže moguće“, kaže Martina Bildziukiewicz, šefica Radne grupe Istočnog StratKoma, u intervjuu Macieju Makulskom.
Evropska unija je 2018. godine usvojila „Akcioni plan protiv dezinformacija“, koji je omogućio koherentniji i dosledniji odgovor na ovu pretnju. Kako ocenjujete razvoj akcija EU protiv neprijateljskih koraka Rusije i drugih zemalja na internetu?
– Skoro pet godina od usvajanja Plana, možemo ga smatrati značajnim trenutkom. Ovo je prvi dokument u istoriji u kojem su sve velike evropske institucije navele da treba da radimo zajedno na prevazilaženju izazova dezinformacija. Dobro se sećam kako je počelo. To mi je bio treći dan kao člana radne grupe Istočni StratComkada je dokument usvojen. Njen značaj se ne može prenaglašavanje, definiše sav rad mog tima i drugih koji doprinose borbi protiv dezinformacija u EU. To je u stvari bio i prvi zvanični dokument u kojem je rečeno da treba blisko da sarađujemo sa društvenim mrežama. To je bilo vreme kada je EU prepoznala pretnju. Veoma je značajno što je takva odluka doneta samo nekoliko meseci pre izbora za Evropski parlament 2019. godine.
– Da li je „Akcioni plan“ uticao na rad vašeg tima?
Važan element Plana je posvećenost Evropske unije angažovanju 27 lokalnih specijalista za strateške komunikacije u različitim delovima sveta. Njihov zadatak je da pomognu kancelarijama EU da shvate uticaj dezinformacija u različitim zemljama i šta može da se uradi na lokalnom nivou kako bi se adekvatno suprotstavile pretnjama. Oni trenutno deluju u tri različita regiona: zemljama istočnog partnerstva, zapadnom Balkanu i Bliskom istoku i Severnoj Africi. Oni obično dolaze iz zemlje ili regiona na koji su usredsređene njihove aktivnosti. To je važno jer govore jezikom i poznaju lokalni kontekst.
– Da li su preduzeti i drugi važni koraci na nivou EU nakon usvajanja Akcionog plana?
– Postoje i drugi dokumenti koje vredi pomenuti. Jedna od njih je Evropska agenda za demokratiju, koju promoviše uglavnom evropska komesarka Vera Jourová. Tiče se, između ostalog, pitanja dezinformacija u kontekstu izbora i slobode izražavanja. Njen značaj se pokazao ključnim kada je Rusija napala Ukrajinu prošle godine, ali već tokom pandemije, Evropska komisija i Evropska služba za spoljno delovanje (EEAS) prepoznale su rizike dezinformisanja povezane sa COVID-19, i njegov uticaj na ljudsko zdravlje. Videli smo to u velikom obimu tokom prve godine pandemije.
– Kako su reagovale društvene mreže?
– Ovde dolazimo do još jednog pomaka – Zakona o digitalnim uslugama usvojenog 2022. godine. Njime se uvode brojna nova pravila za društvene mreže, podstičući ih da zauzmu odgovorniji odnos prema problemu manipulacije informacijama. Treba pomenuti i Kodeks ponašanja, koji je usvojen nekoliko meseci nakon sprovođenja Akcionog plana. To je vid saradnje Evropske komisije i društvenih mreža i zasnovan je na dobrovoljnim odlukama platformi. Na osnovu Kodeksa redovno izveštavaju o tome kako se bore protiv dezinformacija. Dakle, ono što je donedavno bilo teško zamisliti sada se dešava i inspirisalo je slična rešenja i u drugim regionima sveta.
– Koliko platformi se obavezalo da će se pridržavati principa Kodeksa?
– Pridružili su joj se svi veliki igrači u industriji. Mislim da je jedan od problema do sada bio taj što mi, predstavnici EU kao regulatorno telo, koristimo drugačiji jezik od najvećih svetskih korporacija. Kada platforma kao što je Google, obaveštava nas da je detektovao lažnjake dezinformacija, možda ima drugačije značenje od onoga što Facebook govori nam o kampanjama dezinformisanja sa kojima se susreo i ponašanjima koje definiše kao koordinisane i neautentične.
Stoga je jedan od glavnih zaključaka početne faze saradnje bio da treba da koristimo zajednički jezik. Potreban nam je skup uslova sa kojima se slažemo i koristimo na isti način.
– Da li je vaš tim našao rešenje?
– Moje kolege iz EEAS-a predložile su zamenu termina „dezinformacije“ „manipulacija stranim informacijama i mešanje“ (Manipulacija i mešanje stranih informacija – FIMI). Sve više ljudi i institucija počinje da koristi taj izraz. Verujem da je njegovo korišćenje bolje od definisanja i opisivanja specifičnosti problema svaki put kada se susretnemo sa njim.
– U čemu je razlika Između FIMI i dezinformacije?
– Postoje razni akteri, uključujući države, koji koriste različite metode i sredstva manipulacije. Zato nam je potreban sveobuhvatniji pojam, širi od „dezinformacija“, koji može biti deo FIMI. Razumemo da to zvuči kao nešto što samo institucija EU može da smisli, i da dodajemo još jednu skraćenicu. Međutim, smatrali smo da je to neophodno jer se često bavimo rečima koje povređuju ljude. Ako ne govorimo istim jezikom, neжemo moжi da preduzmemo nikakve korake.
– Izgleda da su zakonske norme za borbu FIMI već kreirano. Šta bi trebalo da budu sledeći koraci?
Nakon što je Rusija napala Ukrajinu prošle godine, uvedene su sankcije zbog dezinformacija i manipulacija informacijama. To je nešto što nikada ranije nije urađeno, ali videli smo da Rusija više puta koristi čitav ekosistem dezinformacija i informacionih manipulacija kako bi opravdala svoju agresiju i ratne zločine. Zato smo prvo dobili odluke Evropske komisije i EEAS- a, koje su potom dovele do usvajanja ovog koncepta od strane Evropskog saveta. Sve zemlje članice jednoglasno su podržale odluku o blokadi RT (bivši Rusija danas) i Sputnjik. Ovo su dve najveće ruske propagandne operacije van zemlje. Posle toga su usledile sankcije protiv sedam drugih medija, kao i desetine pojedinaca koji su direktno povezani sa ekosistemom dezinformisanja Kremlja. To su ozbiljne promene koje bi bile nemoguće čak i mesec dana pre invazije.
– Zašto je bilo tako teško uvesti sankcije pre invazije?
– Sećam se mnogih diskusija na ovu temu, gde je glavni argument uvek bila sloboda govora, što znači da ne možemo da zabranimo bilo kakav izvor informacija zbog naših vrednosti i principa. Zaista, mi imamo i štitimo ove vrednosti! Niko se ne raspravlja sa tim. Činjenica je da ruski mediji koje sam pomenuo nisu medijske grupe. Oni se ne pridržavaju nikakvih novinarskih standarda. Ne volim čak ni da koristim izraz „mediji“ da ih opišem, više volim da ih zovem „neželjene cisterne“. Konačno smo shvatili da je sloboda govora i zaštita našeg informativnog prostora od pokušaja manipulacije njime.
– Šta je sa resursima dostupnim na nivou EU za borbu protiv dezinformacija? Postoji mišljenje da raspoloživi finansijski i ljudski resursi nisu dovoljni. Da li je razvoj zakona o kojem smo ranije razgovarali propraćen povećanjem budžeta i broja timova, kao što su Istočna StratCom operativna grupa?
„Potrebno je da imamo više resursa, ali dokle god se borimo protiv nilskog konja, uvek će nam trebati više. Međutim, u poređenju sa 2018. godinom, moj tim je postao mnogo jači. Ima više sredstava i više ljudi: trinaest ljudi koji se bave pre svega Rusijom kao glavnim akterom u manipulaciji informacijama, zemljama Istočnog partnerstva i centralnoj Aziji. Nije mnogo, ali kada sam počeo da radim ovde u decembru 2018. kao član tima, imao sam samo nekoliko kolega, bili smo deo odeljenja za strateške komunikacije, koje je bilo mnogo manje nego što je sada. Sada odeljenje ima više od četrdeset ljudi i radi sa Rusijom, kao i sa Kinom i drugim zemljama. Pored toga, postoji još jedan tim koji analizira podatke, kao i jedinice koje rade sa određenim regionima koji se ne smatraju nužno subjektima dezinformacija, već kao svojim ciljevima. Sada imamo globalnu perspektivu i više alata na raspolaganju.
Da li su ljudi svesni rastuće pretnje koju predstavljaju dezinformacije?
Svest na najvišem političkom nivou napora Rusije i Kine da opravda rat porasla je od prošle godine. To se odnosi i na širu javnost. Ovo vidimo na svim našim onlajn kanalima. Opšta svest se povećala, ali nažalost, bila je potrebna pandemija i rat da bi mnogi ljudi shvatili da dezinformacije mogu bukvalno da ubiju.
– Kako ocenjujete uticaj rada Istočna StratCom operativna grupa?
– Ovo je pitanje od milion dolara. Kada se uplićete u strateške komunikacije, možete da vidite da li su se vaši pratioci pojavili i koliko često ljudi reaguju na ono što želite da im prenesete. I ovde vidimo bar desetostruko povećanje interesovanja za naš rad nego što je bilo pre ruske invazije na Ukrajinu. Merenje izloženosti je takođe izazov jer govorimo o operacijama koje utiču na ljudski mozak. To znači da se često bavimo duboko ukorenjenim uverenjima koja je teško istražiti. Trudimo se da sprovedemo istraživanja u zemljama Istočnog partnerstva koja nam pomažu da testiramo određeni sadržaj dezinformisanja i procenimo da li ljudi veruju u to i zašto. Ovo nam bar omogućava da procenimo, da li dezinformacije funkcionišu i da li napori zajednice koja se bori protiv nje imaju bilo kakav efekat.
– Kako reagovati na dezinformacije? Posetom sajtu Radna grupa Istočnog StratKoma, izgleda da je glavni alat provera činjenica. Nažalost, pouzdane informacije nikada ne stižu do iste publike kao manipulacija. Zato su nam potrebni drugi alati za povećanje efikasnosti borbe protiv dezinformacija.
– Nikada neće postojati jedno rešenje koje je pogodno za sve situacije, tako da moramo koristiti širok spektar alata. Tek tada naš rad ima smisla. Takođe je važno razmotriti ko koristi ove alate. Možemo da pričamo o svim ljudima koji su u informativnom prostoru i da uradimo neki posao. To podrazumeva razmišljanje o tome koje informacije konzumirate i da li je potrebno da potrošite toliko toga ili da proverite izvor informacija. To stalno podsećaju verifikaciona zajednica i novinari.
Od pojedinaca do civilnog društva, države i međunarodnog nivoa, svako ima svoju ulogu. To se odnosi i na privatni sektor i društvene medije. Sa ove tačke gledišta, provera činjenica je jedan od ključnih alata, i slažem se da u ovoj oblasti ima mnogo izazova. Proverene informacije nikada neće biti popularne kao izmanipulisani narativ. Pored toga, rad proveravača činjenica nije u velikoj meri cenjen. Studija objavljena u Poljskoj pre ruske invazije na Ukrajinu otkrila je neslaganje između procenta onih koji su rekli: „Podržavam provere činjenica i razumem koliko je njihov rad važan“, kao i procenta onih koji mogu da imenuju bar jednu organizaciju za proveru činjenica. Stoga smatram da je potrebno učiniti mnogo više da bi se popularizovao ovakav vid posla.
Pored toga, na našem veb sajtu dostupna je baza podataka o porukama o dezinformacijama koje smo prikupili u proteklih osam godina. Može se koristiti za identifikaciju kada je Rusija koristila određene narative, na primer, o Ukrajincima kao nacistima, i pokazati da je to periodični element ruske taktike.
– Da li postoji cilj da se napravi javni alat koji će od svih napraviti raskrinkavanje?
– Da, ovaj alat treba da bude dostupan na različitim jezicima. Kad god neko primeti nešto u svojim medijima što je sumnjivo, može da koristi naše alate, kao i alate drugih organizacija, da to proveri i sazna šta je činjenica.
Najvažniji deo suprotstavljanja je izgradnja elastičnosti. To znači da moramo da investiramo u sposobnost brzog reagovanja. U tome možemo da se oslonimo na proveravače činjenica da nam pomognu. Međutim, moramo stalno biti svesni novih taktika i metoda koje Rusija i drugi koriste da bi manipulisali nama.
– Kako da povećamo taj otpor?
– Pod otporom podrazumevam, na primer, obuke koje sprovodimo za novinare i predstavnike organizacija civilnog društva. Obezbeđujemo im alate za analizu obaveštajnih podataka i podataka otvorenog koda kako bi mogli da prate narativ o dezinformacijama i razumeju kako se on širi. Mi to vidimo kao dugoročnu investiciju. Pretpostavljamo da će novinari i nevladine organizacije, kada dobiju takva saznanja, to preneti svojim zajednicama i da će se poruka proširiti. Kao rezultat toga, svi ćemo postati otporniji.
– A šta države i međunarodne organizacije mogu da urade?
Jedan od ključnih alata koje koriste države i međunarodne organizacije je koordinisani diplomatski odgovor. G7 izdao saopštenja u kojima se Rusija poziva da prestane sa praksom dezinformisanja. Danas možda deluje kao veoma blaga mera, ali pre nekoliko godina nije. Kao zajednica istoumnih ljudi, šaljemo poruku: „Vidimo te, Rozi, i znamo kako da se nosimo sa tvojim metodama.“
Takođe bih želeo da pomenem najnoviji oblik našeg odgovora: prepreke, čiji su dobar primer sankcije. Trudimo se da što više komplikujemo dezinformacije.
– Zašto je tako teško boriti se protiv dezinformacija?
Većina praksi koje Rusija i drugi akteri koriste za manipulisanje korisnicima nije u suprotnosti sa zakonom. Dezinformacije nisu nezakonite. Zato moramo učiniti sve što je u našoj moći da njena distribucija bude skuplja i teža. Na kraju sve, znamo da će je Rusija širiti što je duže moguće.
– Kako vidite sledeće korake u jačanju odgovora na dezinformacije?
– Najlogičniji korak je jačanje aktuelnih operacija. Ovaj proces je već počeo, i treba da se fokusiramo na to, a ne na izmišljanje nečeg novog. Znam da ne zvuči baš interesantno, pogotovo kada razgovarate sa predstavnicima medija koji očekuju spektakularne stvari. Ovo je sasvim prirodno. Ali ne smeta mi da preрem na dosadniju fazu, ko.Možemo da vidimo kako različiti alati funkcionišu i da nastavimo da ih unapređujemo.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Ili diskutuj o istoriji, minskom ćorsokaku
Originalni naslov članka: Rosja atakuje Unię Europejską dezinformacją
