Zbog invazije punih razmera, za Predviрanja Prema podacima Ministarstva zdravlja, 15,7 miliona Ukrajinaca će biti potrebno psihološku pomoć, a 3,5 miliona njih će imati neku vrstu poremećaja mentalnog zdravlja, još 800,7 hiljada ljudi može imati mentalni poremećaj umerenog ili teškog stepena.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, 20 odsto populacije koja živi u oblastima pogođenim konfliktima u poslednjih 10 godina ima neki oblik mentalnog poremećaja, od blage depresije i anksioznosti do psihoze. Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) suočiće se ne samo sa vojskom, već i sa mnogim civilima koji su preživeli okupaciju, zatočeništvo, neprijateljstva ili su jednostavno veoma osetljivi na događaje izazvane ratom.
Eksperti na nazdravijaju da je Ukrajina možda prva u svetu posle Drugog svetskog rata koja se suočila sa toliko ljudi da će im kao rezultat rata biti potrebna psihološka i mentalna pomoć. Pored toga, PTSP, koji se već razvio kod ljudi koji su zbog rata doživeli teške stresne događaje, teže se leči, s obzirom da se nastavlja i da je osoba još uvek u ovakvom okruženju.
Razgovarali smo sa profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja i objasnili koji znaci PTSP treba da odu kod lekara i zašto ne treba da se plašite lečenja.
***
Šta je PTSP i kako ga prepoznati
Američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje Određuje posttraumatski stresni poremećaj kao reakcija ljudskog tela na traumatičan događaj koji se može razviti u hronični mentalni poremećaj. Po Podataka MOH, oko 8% muškaraca i 20% žena koje su doživele traumatične događaje imaju PTSP. Ovaj sindrom najčešće može da utiče na ratne veterane, civile u borbenoj zoni, zatvorenike i žrtve torture, žrtve ili svedoke raznih vrsta nasilja, ljude koji su preživeli maltretiranje itd. PTSP može da se razvija kod ljudi bilo kog uzrasta.
Prema Institutu za mentalno zdravlje, simptomi PTSP se obično pojavljuju u roku od tri meseca od traumatičnog događaja, ali mogu da se jave kasnije. Često ovaj poremećaj može biti praćen komorbidima kao što su depresija, upotreba supstanci ili jedan ili više anksioznih poremećaja.
„Da bi ispunila kriterijume za posttraumatski stresni poremećaj, osoba mora da je imala simptome duže od 1 meseca i simptomi moraju biti dovoljno ozbiljni da ometaju aspekte svakodnevnog života, kao što su veze ili posao. Simptomi takođe ne bi trebalo da budu povezani sa lekovima, psihoaktivnom upotrebom supstanci ili drugim bolestima“, navodi institut.
Kako nam je rekao Nazarii Želem, psihijatar Prvog teritorijalno-medicinskog udruženja Lviv, prema novoj klasifikaciji simptoma PTSP, simptomi se mogu razviti ne samo kod ljudi koji su direktno iskusili traumatičan događaj, već i kod onih koji su bili svedoci toga. Doktor razlikuje tri grupe simptoma koji mogu ukazivati na prisustvo PTSP-a.
Simptomi izbegavanja. Govorimo o slučajevima kada osoba izbegava bilo kakve razgovore ili događaje koji će ga podsetiti na traumu koju je doživela.
„Osoba koja ima anksioznost ili depresiju, doći će i reći vam o tome. Umesto toga, osoba koja je doživela neki težak događaj, ne želi da priča o tome. Stoga vojska, na primer, ne voli da razgovara sa civilima ili lekarima o traumatičnim događajima“, naglašava Nazari Želem.
Razlog zbog kojeg osoba ne želi otvoreno da govori o traumatičnom iskustvu, ističe doktor, može biti druga grupa simptoma PTSP – flešbekovi ili simptomi ponovnog boravka. Ove simptome karakteriše činjenica da ako se osoba seća nekog događaja ili vidi nešto što ga podseća na to, onda bukvalno može ponovo da proživi ove događaje.
„Ako se vojnik ovako ispituje bez pripreme o eksplozijama ili smrtima koje je video, onda se ta slika može pojaviti pred njegovim očima. Imali smo vojnike koji su čuli glasan zvuk sa ulice i oni su bukvalno mogli da vide neprijateljske vojnike ispred sebe, bili su dezorijentisani i emotivno vraćeni događaju koji ih je traumatizovao“, kaže Nazarii Želem.
Treća grupa uključuje simptome povećane uzbudljivosti ili aktivnosti nervnog sistema. Često ove simptome kod traumatizovanih ljudi mogu da primete njihovi rođaci i prijatelji. Prema rečima lekara, na ove simptome se često žale vojni partneri koji primećuju da su muž ili žena postali agresivniji, razdražljiviji, što ranije nisu mogli da budu.
Prva faza razvoja PTSP-a može biti praćena košmarima, razgovorom u snu, tahikardijom, jer često osoba može da doživi ovaj veoma traumatičan događaj tokom spavanja.
Kako se postupa sa PTSP-om
Doktori na kraju naočkusno nalaže da naizgled ne baš traumatičan događaj može da izazove PTSP. Na primer, u olovciIDP-ovi koji su preživeli granatiranje mogli bi da razviju posttraumatski stresni poremećaj za nekoliko meseci. Pre svega, rođaci i rođaci mogu da posvete pažnju promenama u ponašanju osobe i ponude pomoć, a takvu osobu treba da ubede da nije lud i posavetuju ga da se konsultuje sa specijalistom. Sama osoba vrlo često možda ne oseća očigledne promene u sebi ili ne razume šta mu se dešava.
Prema rečima Nazarii Želem, u Ukrajini, zabrinutost za sopstveno mentalno zdravlje izaziva strah kod većine ljudi i izuzetak je, a ne norma. Međutim, Lviv psihijatar Rostislav Hryvul i dalje napominje da se broj ljudi koji se okreću specijalistima sa pritužbama na anksiozne poremećaje znatno povećao tokom godinu i po dana potpunog rata. Govorimo ne samo o vojsci, već i o civilima, već tvrdi da promocija mentalnog zdravlja na državnom nivou nije dovoljna, a postoji i nedostatak specijalista koji znaju da rade sa povredama.
Glavni tretman za posttraumatski stresni poremećaj je psihoterapija. Eksperti pribegavaju lečenju od droge kao sekundarnoj metodi.
„Svako može da ode kod psihijatra bez upućivanja, ali nesposobno lečenje ne poboljšava uvek tok bolesti. Ako osoba može da bude kod kuće sa rodbinom, u bliskom okruženju, onda je bolje biti kod kuće, doći, na primer, na psihoterapijske seanse, uzimati lekove, konsultovati se sa psihijatrom, ali biti kod kuće“, kaže Nazarii Želem.
On napominje da je sada u Ukrajini teško govoriti o efikasnosti lečenja PTSP- a, s obzirom na to da je u pitanju post, to jest posle traumatskog poremećaja, ali da je teško razgovarati sa pacijentom o post-traumi ako se rat nastavi. Sada doktori klasifikuju PTSP, koji se kod Ukrajinaca javlja protiv pozadine dugog rata, kao složenog. Ovu vrstu stručnjaci još uvek nisu dovoljno opisali.
Gde otići po pomoć
Ministarstvo zdravlja je 2022. godine sprovelo prvu veliku studiju psihološkog stanja stanovništva od početka rata punih razmera. Prema studiji, 40 odsto ispitanika postalo je žrtva ili svedok traumatičnih događaja kao rezultat boravka u borbenoj zoni, a više od 90 odsto učesnika studije imalo je manifestacije najmanje jednog od simptoma posttraumatskog stresnog poremećaja, a 57 odsto građana je u opasnosti od razvoja posttraumatskog stresnog poremećaja.
Rezultati ove studije postali su osnova za sprovođenje Nacionalnog programa mentalnog zdravlja koji je pokrenula predsednikova supruga Olena Zelenska. Ovaj program podrazumeva otvaranje centara za mentalno zdravlje na poliklinici. Posebno postoji sedam takvih centara u Lvivu, gde vojska, njihovi rođaci i IDP mogu da dobiju besplatno psihološko savetovanje.
Specijalisti centra nude individualne i partnerske konsultacije, pomoć osobama koje su izgubile svoje voljene, samohranim majkama i ljudima u teškim životnim situacijama. Pacijentima se daju časovi umetničke terapije, izoterapije, terapije bojama i drugih, specijalisti pomažu u prevazilaženju kriznih trauma, strahova, ogorčenosti, depresije, anksioznosti, napada panike i poremećaja sna.
Pored toga, ukoliko imate relevantne simptome, trebalo bi da se konsultujete sa porodičnim lekarom koji će vas uputiti kod ispravnog specijaliste. Istovremeno, ne bi trebalo da se sami lečite i naročito bez lekarskog recepta da koristite bilo kakve lekove.
