Ruska invazija na Ukrajinu ne samo da je promenila bezbednosnu arhitekturu u Evropi, već je i revidirala mnoge stavove o modernom ratovanju. Severnoatlantska alijansa se proširila, a zemlje članice su povećale bezbednosnu potrošnju. U intervjuu Jaroslavu Kociševskom, general Miroslav Ružanski, predsednik Fondacije Stratpoints, rekao je posebno da je rat u Ukrajini postao teren za testiranje gde se testiraju najnovije tehnologije NATO-a u borbenim uslovima.
– Pre nekoliko godina zemlje NATO-a smanjile su svoje vojske. Oni nisu samo smanjili troškove, već su, na primer, napustili tešku opremu. Verovalo se da će ratovi sada biti uglavnom virtuelni, sa terorističkim organizacijama asimetričnim. Međutim, ono što imamo u Ukrajini je veoma klasičan oružani sukob, gde artiljerija igra glavnu ulogu, a tenkovi veoma efikasni. Veliko iznenađenje je mala uloga avijacije.
– Severnoatlantska alijansa je veoma zrela organizacija, sledeće godine će proslaviti 75 godina postojanja. Od tada je to bila skoro nepromenjena struktura. Vašingtonski sporazum sa svojih 14 članova ostaje nepromenjen. To je njena vrednost: stvorena je organizacija koja je postojala toliko godina. Naravno, došlo je do neke evolucije, na primer, 2002 godine je odlučeno da se stvori Saveznička komandna transformacija (Allied Command Transformation – ACT) u Norfolku. Drugim rečima, prepoznato je da je, s obzirom na različito bezbednosno okruženje širom sveta, potrebna promena.
Treba da se podsetimo aneksije Krima 2014. godine, jer je samit NATO dve godine kasnije u Varšavi doveo do promene gledišta bezbednosne strukture u Evropi i raspoređivanja snaga NATO- a. Govorim o, na primer, četiri borbene grupe u baltičkim državama i Poljskoj. Odluka je doneta ne bez otpora. Podsetite se da je Turska tada imala drugačije mišljenje i da se u početku protivila toj inicijativi. Tek kada smo se dogovorili da kupimo turske bespilotne letelice, Ankara se složila.
Rat u Ukrajini, koji se dešava više od godinu dana, apsolutni je test delovanja Alijanse. Prvo, NATO se prvi put odlučio za neprijatelja. Na prošlogodišnjem samitu utvrđeno je da je Rusija pretnja u regionu. Pretnja u regionu znači globalnu pretnju. Evropa nije neki periferni deo sveta. To je izuzetno važno politički, ekonomski i vojno. Drugi ključni aspekt je stav generalnog sekretara, koji je nedvosmisleno izjavio da će NATO podržati i pomoći zemlji koja je na udaru.
– Govorimo o promenama na organizacionom, vojno-političkom nivou, ali da li se NATO menja na čisto vojnom nivou i da li razmišlja o promeni realnosti? Jer ono što vidimo u Ukrajini su Šanti i zarobljavanje Šantija. To su gradovi koji se raspadaju i mesecima su pod opsadom. Ovo je blato protiv kojeg se mora boriti. To čak nisu ni manevri na boljim ili gorim putevima kao u vežbama SAD ili NATO-a. Ovo je povratak poreklu evropskih oružanih sukoba, gde se ogroman broj vojnika suočava dugo vremena u veoma brutalnim uslovima. Za ovo se pripremamo?
– Ne bih voleo da Ukrajinci koji se bore za svoju bezbednost kritički uzmu moje reči, ali rat u njihovoj zemlji je teren za testiranje gde se proveravaju upravo stvari o kojima sada govorite. Novi sistemi naoružanja se povremeno pojavljuju u pozorištu operacija. U početku su to bili protivtenkovski bacači granata i ručni protivavioni pištolji. Onda artiljerija od 155 mm, zatim raketna artiljerija, a sada sistemi poznati svima nama HIMARS. Ali imamo druge raketne sisteme. Sistemi su na frontu Patriota, koja će takođe biti u službi poljske vojske. Sistemi koje koristi Ukrajina sada se testiraju u praksi.
Želeo bih da konekujem važnu stvar – uspehe ukrajinske vojske danas, uprkos velikim žrtvama koje ona donosi. Zašto Ukrajinci uspevaju? Prvo, oni imaju podršku vrhunskih obaveštajnih sistema, koji, priznaje, nisu u njihovim rukama, jer govorimo o satelitskom izviđanju ili izviđanju koristeći sisteme AWACS. Ti sistemi u rukama ukrajinskih saveznika su oči koje im omogućavaju da donose optimalne odluke. Drugo, artiljerija je danas veoma savršena: projektil Excalibur sposoban da pogodi preciznošću od dva metra.
Bio sam zadovoljan poljskom inicijativom kada je predsednik Duda pozvao druge zemlje da podrže. Tenkovi će se pojaviti u pozorištu operacija Leopard, priznaje, prve generacije, ali to su i dalje tenkovi koji za sobom ostavljaju vozila na raspolaganju Rusiji. Ovo je takmičenje između kvaliteta i kvantiteta. Ovo je takođe faktor koji se mora uzeti u obzir: pojedinačni saveznici će postaviti određene parametre i nivoe tehnološke izvrsnosti koji su jednostavni garantovaće našu bezbednost.
Imamo tu mešavinu: tenkove, artiljeriju i ljude u rovovima. Ali ipak je IT, visoke i napredne tehnologije koje su dostupne. Da dam primer: mnogo opreme se uništava uz pomoć bespilotnih letelica, koje se, jednostavno rečeno, mogu kupiti u prodavnici. A Ukrajina ima posebnu grupu koja ih izuzetno efikasno prilagođava ofanzivnim operacijama. Ova oblast automatizacije ili robotizacije oružanih sukoba takođe se odvija u Ukrajini.
Nije iznenađujuće da vidimo ogromnu rusku vojsku, ponekad izuzetno loše opremljenu, i odgovor NATO-a koji naglašava kvalitet.
– Apsolutno tačno.
– Primer za to bi bio Patriota protiv „Bodeža“?
– Hipersonična raketa Kinžala drži sve budne noću, jer kada pogodi, čak i čisto kinetički, to je ogromna destruktivna sila. Ovo je oruћje koje je bilo veliki izazov. Do prošle godine Sjedinjene Države nisu imale takav sistem. A onda se ispostavilo da je sistem Patriota, koja postoji decenijama, naravno modifikovana, uništila upravo takvu raketu. To jest, svaki dan se ispostavi da je ova „druga svetska vojska“ kolos na nogama od gline. Nema sisteme koji mogu da nam ugroze. Ovo je signal koji mi daje osećaj sigurnosti: da je program protivdušne odbrane koji će biti baziran na raketama Patriota, posebno u Poljskoj, zaštitiće nas od činjenice da će za deset godina Rusija ponovo imati takve imperijalne sklonosti i odlučiti da izvrši invaziju na baltičke zemlje, uključujući Poljsku. Ne tako davno, ovo oruћje me je nagnalo da pomislim, „O Boћe, mi smo bespomoжni.“ A onda se ispostavilo da to uopšte nije slučaj.
Zato dozvolite mi da još jednom kažem da NATO ima takvo oružje, sisteme koji mogu da nas zaštite od Rusije.
„Ali druga strana takođe uči. Sada učimo da postoje sistemi koji se efikasno mešaju HIMARS. Opet ulazimo u trku u tehnološkom naoružanju?
Ono što sam rekao uopšte ne ponižava Rusiju. Ne zaboravimo da učestvuje u svemirskim programima, da su na štetu ruskog društva ogromni resursi usmereni na razvoj naprednih sistema naoružanja koji nastaju kada se zapadni know-how – legalno ili ilegalno – ugradi u ruske sisteme naoružanja. Ono što se dešava u Ukrajini samo je deo potencijala koji ima Rusija.
Način na koji NATO upravlja, razmišlja i gradi svoju vojsku efikasniji je od onoga što vidimo na ruskoj strani. Eto, ovaj element nam je poznat još od Varšavskog pakta – direktiva, bez poštovanja prema vojniku, bez oslobađanja kreativnog potencijala na najnižim nivoima komandovanja. Kada nema komandanta, ruski vojnici ne znaju љta da rade. Umiru masovno, neefikasni su.
– Razumem da je pre rata NATO prenosio „know-how“ u Ukrajinu. To je naučilo nezavisnost oficira nižeg nivoa. I sada imaju borbeno iskustvo. Pretpostavljam da je sada na nama da učimo od njih.
– Apsolutno da. Neophodno je, naravno, stvoriti uslove da se ovaj rat završi, a onda Ukrajinci treba da budu iskorišćeni, u pozitivnom smislu, naravno. Siguran sam da će general Valerij Zalužnji, njegovi oficiri i komandanti na svim nivoima biti prvi predavači koji će nas naučiti kako da se borimo protiv Rusije.
Bio sam na trening terenu u Javorivu 2016. Čak i tada, komandanti taktičkog nivoa, komandanti bataljona su pričali o stvarima koje su me čak i iznenadile. Kako vojnici treba da se ponaљaju, kako treba da se kreжu. Poslali smo instruktore, to je иinjenica. Uglavnom smo se fokusirali na to da učimo naše ukrajinske kolege da razmišljaju kreativno i nezavisno, počevši od nivoa skakavaca. I dali su nam viљe tehniиkih informacija. Piloti helikoptera pokazali su nam kakav bi bezbedan let trebalo da bude kada je Rusija na drugoj strani. Već smo razmišljali o Rusiji kao o zemlji koja predstavlja pretnju za nas. Onda smo pogledali Kalinjingrad, mislili smo da se odatle nešto može desiti. Ali se ispostavilo da moramo da gledamo i Belorusiju.
Čini mi se da Zapad i NATO takođe proučavaju ruske tehnologije. Fotografije modernih ruskih tenkova pojavile su se na terenima za obuku u Sjedinjenim Državama.
– Kao što sam rekao ranije, ovaj rat je teren za obuku. Za one koji analiziraju ruske sisteme, ovo je vreme žetve. Jer to nisu samo tenkovi. To su takođe radarski sistemi, radarski sistemi, komunikacioni sistemi, ponekad napušteni od strane Rusa.
– Da li funkcioniše na drugu stranu? Na kraju svega, sa toliko zapadne opreme koja je isporučena Ukrajini, Rusi je takođe nabavljaju ili će je i dalje nabavljati.
– To se mora uzeti u obzir. Međutim, prema ruskim informacijama, Rusija je zaplenila još instalacija HIMARSnego što je Ukrajina dobila od Zapada. Stoga se vodi propagandni ratVeoma je nesposobna. To pitanje se odnosi i na transfer najmonišnih tehnologija, kao što su rakete ATACMS. Ja lično ne razumem zašto ih Ukrajina još nije primila, jer bi one u velikoj meri promenile optiku rata. Međutim, rizik je da će se, ako ovaj sistem padne u ruke Rusije, pojaviti problemi.
– Kako izgleda saradnja zemalja NATO-a u ovom trenažnom procesu? Da li postoji razmena iskustava? Vrlo često se mogu čuti optužbe da su Amerikanci stavili šapu na sve ovo, a onda ne dele informacije i znanja.
– Kao vojni oficir primetio sam jednu nesavršenost u NATO sistemu od početka sukoba. Radi se o donošenju odluka. Najjednostavniji primer je pridruživanje 31. A Švedska još uvek čeka jer Turska odustaje od nekih svojih interesa. Da li bi trebalo da u trenutnoj situaciji glas premijera Orbana ili predsednika Erdogana reši ključno bezbednosno pitanje za jednu od članica NATO- a? Ono što predsednik Zelenski kaže da se danas Ukrajina bori za bezbednost Alijanse nije samo politička deklaracija. Ovo je neosporno. Stoga je unutrašnja arhitektura i struktura Alijanse nešto na čemu treba da se radi. Napominjemo da se u izjavama generalnog sekretara NATO nedvosmisleno izjašnjava o podršci Ukrajini. Međutim, funkcionalno, to izgleda kao bilateralni odnosi između onih zemalja koje su snabdevači opremom i Ukrajine.
Ovo je lekcija koju još treba naučiti. A ono što se dešava u Ukrajini nateraće nas da sednemo za ovu lekciju kao trideset dvoje studenata, a ne samo trideset jedan.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Ili diskutuj o istoriji, minskom ćorsokaku
Originalni naslov članka: NATO zmienia się w cieniu wojny w Ukrainie
