Od ruske potpune invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine, projekat Signal Međunarodni republikanski institut (IRI) analizira sadržaj onlajn medija u centralnoj i istočnoj Evropi kako bi pratio ključne narative koji bi mogli da potkopaju podršku Ukrajini.
Posmatrali smo trendove na portalima, forumima, blogovima, Facebook, Twitter, YouTube I Reddit, vezane za tri glavne teme: sankcije Rusiji, izbeglicama i NATO-u. Zimi smo dodali i energetsku bezbednost. U specijalni izveštaj objavljen povodom godišnjice invazije, uključili smo i još tri narativa: biološke laboratorije, „denazifikaciju“ i potencijalni nuklearni rat. Podaci su prikupljeni od februara 2022. do februara 2023. godine.
Pored toga, razvijen je alat za praćenje aktivnosti zvaničnih stranica u Facebook pojedinačne ruske diplomatske misije za bolje razumevanje potencijalnih oblasti pojačanih dezinformacija. Sve ove aktivnosti nam omogućavaju da dobijemo jedinstvene podatke o informacionom prostoru u regionu centralne i istočne Evrope, kao i u pojedinačnim zemljama.
Pregled govora mržnje u regionu
Uzimajući u obzir Bugarsku, Češku Republiku, Litvaniju, Nemačku, Poljsku, Rumuniju, Slovačku, Ukrajinu i Mađarsku, grafik zajedničkih i potencijalno neprijateljskih poruka u svim narativima prikazan je u dijagramu ispod. Na osnovu izabranih ključnih reči, podaci su standardizovani, ali prilagođeni pojedinačno za svaku zemlju. Jedan skup ključnih reči izabran je za praćenje uobičajenih izjava, a drugi skup za identifikovanje potencijalno neprijateljskih elemenata.
Potencijalno neprijateljski sadržaj objavljen u tim zemljama pokazuje spor silazni trend, iako se ulažu sistematski napori da se šire određene poruke. Ako razmotrimo trendove uopšte, postoje trenuci, naročito u „tišim“ periodima sa manje informacionog intenziteta, kada procenat potencijalno neprijateljskog sadržaja čini većinu diskursa u informativnom prostoru svake zemlje. Detaljni podaci o zemlji prikazani su na dole navedenom grafikonu.
Izvor: IRI Beacon project research, Microsoft Power BI
Od 15. februara 2022. do 14. februara 2023. godine, ukupan broj pominjanja proučavanih narativa u svakoj zemlji premašio je 18,6 miliona. Najveći broj zabeležen je u Nemačkoj (više od 8,4 miliona), Poljskoj (skoro 4,7 miliona), Ukrajini (skoro 1,6 miliona) i Češkoj Republici (više od 1,3 miliona), a slede Rumunija (828 hiljada), Slovačka (787 hiljada) i Bugarska (712 hiljada), a najmanje – u Litvaniji i Mađarskoj. Istovremeno, broj potencijalno neprijateljskih poruka za pojedinačne zemlje bio je sledeći: Nemačka – 1,5 miliona, Poljska – 823 hiljade, Bugarska – 214 hiljada, Češka – 183 hiljade, Rumunija – 135 hiljada, Slovačka – 114 hiljada. i, konačno, Ukrajina – 98 hiljada. To sugeriše da su zemlje sa najvećim procentom neprijateljskih poruka o četiri metanaravata bile Bugarska (30 odsto), Nemačka (18 odsto) i Poljska (18 odsto).
Prilikom analize neprijateljske komponente među meta-narativima na regionalnom nivou, sa izuzetkom Nemačke (kao što je prikazano u grafikonu ispod), najčešći potencijalno neprijateljski narativi bili su vezani za izbeglice (24 odsto), sankcije protiv Rusije (21 odsto), energetsku bezbednost (17 odsto) i NATO (9 odsto).
Izvor: IRI Beacon Project Research, Microsoft Power BI
U celom regionu Tviteru bila najpopularnija platforma za širenje narativa sa skoro 5,6 miliona tvitova. Drugo mesto zauzele su onlajn vesti (2,8 miliona pomena), a treće – Facebook sa skoro 0,9 miliona postova. Forumaši, blogovi, Reddit I YouTube bili su manje popularni. Širom regiona, onlajn medijske kuće sadržale su najveći udeo neprijateljskog sadržaja, 26 odsto, i blogove, iako manje vidljive, skoro 23 odsto. Sluиaj Tviteru jedinstven po tome što nije značajan u većini nadgledanih zemalja: na primer, u Bugarskoj, Rumuniji ili Slovačkoj igra marginalnu ulogu i mnogo je manje prisutan među širom javnošću. Facebook ostaje jedina velika platforma koja ima uticaj u celom regionu.
Poređenja radi, broj postova u Tviteru u Bugarskoj je iznosila 34 hiljade tona. od 712 hiljada. ukupan onlajn sadržaj, dok je u Poljskoj – 3,4 miliona tvitova od ukupno 4,7 miliona sadržaja. Dakle, u diskusijama u Tviteru U tim zemljama dominiraju mejnstrim i zvanični akteri, što utiče na odnos između neprijateljskih i opštih vesti. Drugim rečima, analiza situacije se zasniva samo na podacima Tviteru može da iskrivi pravu razmeru i ukupnu sliku pretnji informacijama.
Međutim, ako uključimo Nemačku u skup podataka, proporcije će se značajno promeniti. Potencijalno neprijateljski nastrojeni narativi vezani su za energetsku bezbednost. Tema izbeglica je na drugom mestu, a anti-NATO komunikacija preovlađuje nad komunikacijom o sankcijama. Podaci pokazuju da je samo u nemačkom informativnom prostoru izvršeno više od tri miliona pretraga vezanih za energetsku bezbednost.
Analiza zasnovana na nemačkim izvorima
Odgovor na informativne pretnje u Bugarskoj, Poljskoj i Rumuniji
Projekat IRI svetionik radi sa partnerima u Bugarskoj, Poljskoj i Rumuniji na suprotstavljanju ruskim dezinformacijama, postavljajući osnove za stvaranje ciljnih grupa koje čine predstavnici države i civilnog društva.
Projekat je osnovala Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Evropska unija je preduzela korake protiv dezinformacija u 2018. Mada se to može smatrati posle toga, mnogo toga je urađeno u toj oblasti, kako na nivou EU, tako i na međunarodnom planu, kao i na nivou pojedinačnih zemalja. Međutim, još uvek postoji jasna potreba za daljim delovanjem.
Identifikovanje, analiza i dalje suprotstavljanje stranom informativnom mešanju i manipulacijama neki su od najvećih izazova sa kojima se Zapad danas suočava i u doglednoj budućnosti. Istovremeno, postoje i unutrašnji akteri koji stvaraju, raspršuju ili pojačavaju poruke koje se poklapaju sa ruskom propagandom i dezinformacijama. To samo povećava neophodan spektar instrumenata na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Prema studiji sprovedenoj prošle godine, Bugarska, Rumunija i Poljska imaju nekoliko sličnosti. Prvo, sve tri zemlje treba da rade na strateškoj komunikaciji usmerenoj na unutrašnju i spoljnu publiku. Digitalna infrastruktura i propisi takođe treba da se prilagode trenutnim uslovima rata. Vlade bi trebalo da se fokusiraju na rešenja koja su fleksibilna i inkluzivna za civilno društvo. Pored toga, zemlje još uvek nisu definisale odgovornosti za suprotstavljanje informativnim pretnjama na svim administrativnim nivoima – od lokalnih do centralnih vlasti. Pored toga, administrativne strukture u sve tri zemlje ne koriste svoj puni potencijal, dok institucionalne kapacitete treba procenjivati, ojačati i razvijati u skladu sa tim.
Istovremeno, saradnja između državnih institucija i samih organizacija civilnog društva je nedovoljna. Vlade moraju da pronađu načine da ojačaju postojeće, kao i da stvore nove mreže protoka informacija na nacionalnom nivou (unutar administracije, kao i između države i civilnog društva). Takođe je neophodno raditi regionalno i međunarodno. Konačno, integracija medija i digitalnih veština na svim nivoima nacionalnih obrazovnih sistema trebalo bi da bude glavni prioritet.
Opasnost iznutra
Prema podacima Facebook, koje su analizirali stručnjaci za projekat IRI svetionik, najveći deo neprijateljskih narativa o Ukrajini primećuje se u Bugarskoj, Češkoj Republici, Slovačkoj i Rumuniji, sa Poljskom na suprotnom polu. Iako studija ne odražava nužno čitav spektar trendova u informativnom prostoru svake zemlje, ona ipak pokazuje da postoji potencijal za destabilizaciju i radikalizaciju. To je posebno tačno s obzirom na moguće buduće izbore i populističku retoriku koja bi mogla da bude iskorišćena. U pogledu geopolitičkih pogleda predstavljenih u izvorima Facebook, najveći problemi primećuju se u Bugarskoj (37 odsto proruski), Češkoj Republici (16 odsto antizapadnom), Ukrajini (26 odsto nacionalističkoj), Slovačkoj (11 odsto proruski) i Nemačkoj (18 odsto proruski). Opet, Poljska ima jedinstveno okruženje informacionog prostora sa samo 1,6% antizapadnog, 10% nacionalističkog i 1,21% PrRuski izvori.
Fenomen nacionalizma je posebno složen. U većini proučavanih zemalja, dominantan udeo neprijateljskih poruka koje podrivaju podršku Ukrajini dolazi iz lokalnih izvora, posebno iz visoko ideoloških desničarskih medija i krugova, uključujući i krajnje desnice. Oni su glavni tvorci i nosioci neprijateljskih narativa, što je jedna od retkih sličnosti u regionu u pogledu antiukrajinskih, proruskih ili antizapadnih sadržaja. To podrazumeva upotrebu teorija zavere ili podeljene populističke retorike, koja se vrlo često direktno ukršta sa ruskim vestima, dezinformacijama i propagandom.
Iako Telegram Trenutno se ne analizira u studiji, to je jedan od najvažnijih kanala za širenje ruske propagande i dezinformacija. Većina alata za nadgledanje medija trenutno nema mogućnost praćenja Telegram. Međutim, manje automatizovan nadzor sada sprovodi sve veći broj ljudi u regionu i širom sveta (Rusija koristi i TelegramI WhatsApp u drugim regionima, uključujući Južnu Ameriku, Indiju i Aziju). Izuzetno teško informaciono okruženje u tom pogledu jasno se vidi u Ukrajini, gde okolnosti povezane sa ratom punih razmera mogu samo da doprinesu daljem širenjem nekih poruka.
Teška situacija u zemlji dovodi do radikalizacije jezika, a postoji ozbiljan rizik da bi vremenom neki oblik antizapadnog zavereničkog diskursa mogao da se pojavi u ukrajinskom mejnstrimu. Dok se Ukrajinci u velikoj meri protive Rusiji i podržavaju prozapadnu politiku, ima i onih koji optužuju zapadne elite za nedostatak odlučnosti i nedostatak podrške. Ako se takav narativ ukoreni i razvije, imaće ozbiljne posledice ne samo po Ukrajinu, već potencijalno i za njene saveznike u NATO-u i EU.
Uzimajući u obzir sve raspoložive podatke, čini se da su građani Bugarske i Slovačke među najugroženijima ruskim dezinformacijama i propagandi. Istovremeno, u svakoj zemlji u regionu postoji potencijal da se koriste različiti neprijateljski narativi. Jedan od najvećih izazova u ovoj oblasti biće kako se nositi sa populističkom i visoko ideološkom retorikom i akterima koji je koriste. Zakoni i građevinski kapaciteti za suprotstavljanje informativnim pretnjama trebalo bi da postanu prioritet. Pored toga, efikasnija strategija bila bi izbegavanje monopolizovanja napora za suprotstavljanje dezinformacijama od strane obaveštajnih agencija (posebno vojske) i angažovanje sa organizacijama civilnog društva na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Ili diskutuj o istoriji, minskom ćorsokaku
Originalni naslov članka: Rosyjscy dyplomaci szerzą dezinformację
