Vest da je odeljenje za obrazovanje okruga Dniprovskyi u Kijevu odlučilo da kupi bubnjeve za školska skloništa, kao i elitne skupe sekače povrća i tiganje za nekoliko stotina hiljada hrivnija, izazvala je talas mimova i podsmeha na ukrajinskim društvenim mrežama. Istovremeno, to je postao okidač koji pokazuje originalnu simbiozu koruptivnih akata i iskreno neefikasne javne administracije. Čak ni veliki rat nije mogao da prevaziđe privlačnost nekih zvaničnika da korumpišu dela.
Zvaničnici su kasnije objasnili da su bubnjevi u skloništima od bombi bili potrebni da bi se „psihički rasteretila deca“. Izmišljotine zvaničnika da bubanj pomaže u radu sistema protivraketne odbrane i ruskim raketnim napadima teško je razumeti. Međutim, podjednako je teško razumeti logiku onih koji nastavljaju da kradu tokom rata. I logika vlasti, koja se ne bori samo protiv korupcije, već i učestvuje u njemu. Međutim, da je kupovina bubnjeva bila uspešna, iskustvo kijevske državne službenike preuzela bi druga odeljenja.
Organizacija bubnjeva u skloništima mogla bi da donese dobre korupcionaške bonuse. Postojali bi plaćeni stručnjaci koji bi, sa razumnim izgledom na licu, potkrepili lekovito dejstvo bubnjeva na psihu mlađe generacije. A ako ovde dodate mnoštvo kuhinjskih pristaništa, čudotvorne tiganje i prerađivače hrane, kojih nema čak ni u elitnim restoranima, dobijate generalno atraktivnu nišu za kiks. Pretvaranje skloništa u svoje vrstu filharmonijskih restorana – zašto nije interesantna poslovna ideja? Međutim, veliko negodovanje javnosti primoralo je organizatore skandaloznih nabavki da odustanu od svojih prvobitnih planova. Oиigledno, neko nije zaradio novac od ove bubanj љeme. I mogao je da zaradi novac da informacije nisu postale javne.
Posle potpune ruske invazije delova društva, postojala je percepcija da se masovna korupcija u Ukrajini završila 24. februara 2022. godine. U uslovima kada je postojanje ukrajinske države i ukrajinske nacije u smrtnoj opasnosti, sistemska korupcija može dovesti do poraza u ratu. Neefikasan rad državnih organa i zvaničnika u vreme koje zahteva maksimalnu koncentraciju napora za spas zemlje može imati veoma katastrofalne posledice. Zato bi bilo prirodno nadati se da će zdrav razum, instinkt samoodržanja i osećaj građanske odgovornosti biti jači od korupcionaških iskušenja. Ali te nade nisu bile predodređene da se ostvare.
Zloupotrebe u oblasti nabavke Ministarstva odbrane, korupcija u Vrhovnom sudu, razotkrivanje korupcionaških šema u Šljakovom sistemu putovanja u inostranstvo, mito za pravilno zaključivanje vojno-medicinske komisije, iznuđivanje carina samo su vrh korupcionaškog ledenog brega koji je poslednjih meseci postao poznat žiži javnosti. A koliko još nepoznatih i skrivenih? Definitivno više nego što znamo.
Rat sa ruskim osvajaиima se nastavlja. I moramo da priznamo da se korupcija u Ukrajini oseća dobro tokom rata. Korumpirani zvaničnici su se samo malo reprogramirani, savladali nove, perspektivnije niše i kreativno razvili svoje sposobnosti. U zoni posebnog rizika od korupcije bile su oblasti vezane za odbranu zemlje, kretanje robe kroz carinu, mobilizaciju, odlazak vojnih obveznika-utajivača u inostranstvo, usvajanje vojno-medicinskih komisija. Čini se da ukrajinska kleptokratija rat vidi kao posebnu vanrednu situaciju koja istovremeno otvara nove mogućnosti za bogaćenje. Cilj kleptokrata nije ukrajinska pobeda. I priliku da bezbedno preživimo rat i profitiramo od rata, bez promene ičega mnogo u ovoj državi.
Dok ukrajinske oružane snage vode teške bitke sa ruskim osvajačima, Ukrajina nastavlja sopstvenu borbu. Učesnici u korupcionaškom sistemu dali su sve od sebe da održe vertikalu i održe status kvo. Neefikasni sudovi ne mogu da kazne najviše zvaničnike koji su krivi za krivična dela. Istrage slučajeva visokog profila iz nekog razloga ne završavaju se pravim presudama. A neke suspendovane osobe ne dobijaju sumnju. Mada bi trebalo.
Sudeći po onome što se dešava, rukovodstvo zemlje nema političku volju da se ozbiljno pozabavi pitanjem korupcije. Neke epizodične suspenzije i reakcije na najekstremnije slučajeve ne igraju ulogu. Verovatno se kladi na činjenicu da pomoć Zapada može da izjednači slab učinak pojedinih agencija, kriminalističkih službi, pravosudnih i antikorupcijskih sistema. Tako da možeš da se opustiš. Ne da bi se promenio sistem, već da bi se pojavio izgled promena. Nadam se da će nekako biti moguće uspeti u ratu bez demontiranja komponente korupcije. Sačekajte teška vremena. I posle rata, da ponovo stvorimo predratnu realnost i mehanizme. Ovo je najlakši način. Ali nisu veoma korisne za zemlju.
Istorija zna mnoge primere pobeda koje su osvojile zemlje koje su bile značajno inferiorne u odnosu na neprijatelja u resursima, oblasti i stanovništvu. Grčkii polis je pobedio veliko Persijsko carstvo. Holandija je postala slobodna kao rezultat borbe protiv mnogo većeg Španskog carstva krajem šesnaestog veka. Japan je pobedio ogromno Rusko carstvo u ratu 1904-1905. Finska je uspela da odbrani svoju nezavisnost u ratu sa SSSR-om. Grčka je pobedila Italiju 1940. A Izrael je pobedio nekoliko puta u ratu sa koalicijom arapskih zemalja. Sve ove pobede su rezultat efikasnijeg i konkurentnog modela upravljanja, a ne samo slučajnosti ili rezultata talenata generala.
Ruska vojska ima mnogo slabosti. Međutim, ona nije lišena sposobnosti da izvlači prave zaključke iz svojih prethodnih grešaka i uči. Nedavni događaji na frontu potvrđuju ovu tezu. Ruska vojna industrija posluje u tri smene. Proizvodnja raketa odvija se stabilnim tempom. Centralizovani, kruti pristup rukovodstvu omogućava dobijanje sankcionisane tehnološke robe. Proizvodnja neprijateljskih bespilotnih letelica je takođe povećana. Neprijatelj uči i ne gubi vreme. U suprotnom, ukrajinske trupe ne bi naišle na snažne odbrambene linije na jugu. Neprijatelja možete pobediti ako brže učite, efikasnije upravljate sopstvenim resursom. Bubnjevi u skloništima definitivno nisu o efikasnosti, već o apsurdu. A apsurd u velikom obimu stvara probleme u velikom obimu.
Moramo iskreno priznati da korumpirani kleptokratski sistem u Ukrajini demonstrira svoju kreativnu genijalnost, veliki potencijal i brzo se prilagođava novim realnostima. Tek sada to nosi mnogo veće rizike za zemlju, s obzirom da je njeno postojanje u pitanju. Korupcija u zaraćenoj zemlji je preveliki luksuz. Ponekad je fatalno. Ratove osvajaju pre svega efikasne konkurentske države, a ne velike vojske, nova oprema i oružje. Možete imati mnogo oružja, ali menadžerski neuspesi mogu da negiraju njegove prednosti. Ratove osvaja i mudro vođstvo, sposobno za samokritiku i korekciju kadrova i drugih grešaka, ako ih uopšte ima. Za sada te istine nisu dobro prihvaćene u Ukrajini. Dakle, cena pobede raste.
