Verkhovna Rada je na zakonodavnom nivou prepoznala politički režim u Rusiji kao „brzopletost“ i osudila ga. Relevantna radna verzija rezolucije No9101 Na sastanku 2. maja podržao ga je 281 narodni poslanik.
Rezolucija je upućena Ujedinjenim nacijama, Evropskom parlamentu, Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, Parlamentarnoj skupštini NATO-a, vladama i parlamentima stranih država apelom da podrže osudu ideologije, politike i prakse rašizma.
Inicijatori rezolucije smatraju da će ona odrediti oblike agresije i podstaći osudu država sveta politike Ruske Federacije, što dovodi do izvršenja ratnih zločina i genocida nad ukrajinskim narodom. Takođe bi trebalo da pomogne u oblikovanju jedinstvenog pristupa međunarodnih institucija definisanju ruske politike.
„Brutalni, ničim izazvani rat Ruske Federacije protiv Ukrajine izložio je celom svetu stvarnu suštinu političkog režima V. Putina kao neoimperijalne, totalitarne diktature koja prati najgore prakse iz prošlosti i otelotvoruje ideje fašizma i nacional-socijalizma u modernoj verziji ruskog fašizma (rašizma)“, navodi se u rezoluciji.
Termin „Rašizam“ često se odnosi na politički režim svojstven Rusiji krajem 20. i početkom 21. veka. U svom naslovu kombinuje dve reči – „Rusija“ i „fašizam“. Koristi se i termin „ruski fašizam“. Američki istoričar i profesor sa Jejla Timoti Snajder izjavio je u maju 2022. godine da Rusija ispunjava većinu kriterijuma koji su svojstveni fašizmu. Među njima su kult ličnosti jednog vođe, kult mrtvih u vidu kulta pobede u Drugom svetskom ratu, kao i mit o zlatnom dobu carske prošlosti, koji se mora vratiti silom.
Snajder objašnjava da iako se zvanično ruski režim protivi fašizmu, u stvarnosti je taj „antifašizam“ jednostavno postao pravo ruskog lidera da definiše nacionalne neprijatelje. Prema istoričaru, fašisti koji druge ljude nazivaju fašistima „jesu fašizam, dovedeni u nelogičnost, kult apsurda. Ovo je kraj tačke na kojoj govor mržnje čini belo crnim, a propaganda se zasniva samo na istrajnosti.“
