Za više od godinu dana potpune invazije, ruska vojska je uništila desetine hiljada domova, škola, bolnica, preduzeća, a ponekad i čitavih gradova. Deo regiona Kijeva, koji je bio okupiran oko mesec dana, već se vratio normalnom životu – trag ruske vojske podseća se na izolovane uništene kuće, iako su neke od njih već obnovljene. Ukrajinci su shvatili da se rat neće završiti za dve ili tri nedelje, i uče da žive u novoj stvarnosti.
Da bi skrenula pažnju na značajno uništenje koje se odvija zbog rata, Ukrajina je napravila projekat sa panoramskim fotografijama sa mosta od 360 stepeni koji su uništili Rusi. Svrha projekta je da zabeleži posledice rata, pokaže razmere razaranja i skrene pažnju na rat, posebno među stranom publikom.
Pričali smo sa osnivačem 360war.in.ua Taras Volyanyuk i govori više o projektu.
***
Kada je ukrajinska vojska krajem marta – početkom aprila 2022. oslobodila Irpin, Bucha, Hostomel i ceo okupirani deo kijevskog regiona – početkom aprila 2022. godine, ceo svet je video razmere zločina i razaranja od strane ruske vojske. Onda je Taras Volyanyuk imao ideju da stvori Projekat i beleži razmere uništenja u formatu od 360 stepeni. Upoznao je fotografa Dmitrija Meliševa, i zajedno su počeli da sprovode ovu ideju.
Više od godinu dana rada, projektni tim je već snimao i konkurisao na mapu panoramske fotografije iz gradova koje su rusi uništili u Kijevu, Černihivu, Karkivu, Mikolaivu i Umanu, a materijal iz regiona Kerson je već snimljen. Broj tačaka na mapi sa uništenim objektima se stalno povećava.
Stambeni kompleks Irpinskie Lypky uništili Rusi u blizini Kijeva (foto: Dmitry Malyshev)
Projekat pokazuje razmere uništavanja civilne infrastrukture: stambene zgrade, škole, bolnice, pijace, mostove. Blizu svake tačke na mapi nalazi se kratka informativna napomena koja govori kada je došlo do granatiranja, obima uništenja, da li ima žrtava. Informacije o Lokacije Objavljeno na ukrajinskom i engleskom jeziku.
Uništen deo pijace Karkiv „Barabashovo“ (foto: Dmitry Malyshev)
U Karkivu, na primer, već možete pogledati pijacu Barabashovo, najveću u istočnoj Evropi i jednu od najvećih na svetu, koju su Rusi više puta granatirala, izgradnju regionalne vojne administracije, i videti desetine uništenih kuća. Uskoro će biti mapirane posledice uništenja u Kupiansku, Izjumu, Balakliju.
Barabashovo market iznutra (foto: Dmitry Malyshev)
„Imam unutrašnje razumevanje da to treba da se uradi. U početku nisam tražio novac, jer ako pratite put „prvo novac – snimanje kasnije“, to može da odloži. Bucha i Irpin su već delimično obnovljeni, i moramo ovo da zabeležimo kao činjenice zločina. Ovo je važno za očuvanje pamćenja. Čekam kada ću moći da zatvorim ovaj projekat i pretvorim ga u virtuelni ratni muzej kako bi ostao u sećanju“, kaže Taras Voljanjuk.
Projekat delimično dodeljuje sredstva, ali, prema rečima Tarasa Volijanjuka, većina sredstava je njegova lična ušteđevina. Istovremeno, planirano je da projekat bude proširen i razvijen, tako da i dalje računaju na podršku bespovratnih sredstava.
Jedna od škola koju su rusi uništili u Černihivu (foto: Dmytro Malyshev)
„Fotograf puca, a policija je pozvana kod njega“
U ratno vreme civilima je zabranjeno da koriste bespilotne letelice, pa organizovanje takvog snimanja na dekupaћkim ili frontlajn teritorijama nije lako, иak i ako ste novinar. Taras Voljanijuk kaže da proces dobijanja neophodnih dozvola stvara mnoge poteškoće.
„Što je front bliži frontu, to je teže dobiti dozvole. Ponekad pregovaramo sa novinarima, registrujemo sve adrese, dogovorimo se oko njih, i damo dozvolu za pucanje. Ponekad takvo snimanje zahteva pratnju za rešavanje određenih pitanja na terenu: možda postoje jedinice ili objekti u blizini lokacija kojima je zabranjeno snimanje“, kaže osnivač projekta.
Tokom snimanja filma u Karkivu, fotograf projekta Dmitrij Melišev bio je u društvu vojnika koji je pozvao protivvrednu odbranu i nagovestio serijski broj helikoptera kako ne bi bilo problema. Vojska je to radila bukvalno tokom svakog poletanja i na svakoj novoj lokaciji.
Uništene su učionice Nacionalnog univerziteta Petro Mohyla Crno more u Mikolaivu (foto Dmytro Malyshev)
Ovako je izgledala fasada Nacionalnog univerziteta u Crnom moru posle granatiranja (foto: Dmytro Malyshev)
„Nisu svi i ne žele uvek da se pucnjava odigra. To se odnosi i na vojsku i na civile. Ponekad civili sami prilaze fotografu, komuniciraju sa njim, pričaju priče jer žele da ih podele. Ali dešava se obrnuto kada fotograf puca, a policija je pozvana kod njega. Kada nema odvojene pratnje vojske, to se dešava prilično često. Ljudi su sada veoma oprezni u vezi svega, odgovorno, i to vam prija. Policija je proverila dokumenta i odvezla se dalje, nije bilo nikakvih problema“, dodaje Volijanjuk.
Sada projektni tim nije veliki, obično jedan fotograf ili drugi kamerman putuje ekspedicijom, odnosno ne više od dve osobe. Međutim, projekat planira da proširi i snimi priče ljudi.
„Moramo pokazati razmere“
Trenutno su sve fotografije iz uništenih gradova mapirane na sajtu projekta 360war.in.ua, ali u budućnosti, tim bi želeo da održi oflajn izložbe u inostranstvu kako bi održao interesovanje za rat u Ukrajini i pokazao obim uništenja.
„Naša ciljna publika su stranci. Fokusirani smo na održavanje interesovanja za rat u Ukrajini, za zločine koje je počinila ruska vojska, i na ono što Ukrajinu treba podržati. Takođe je neophodno pokazati razmere, jer raketni udari nisu samo na Kijev i druge velike gradove, ima dosta pogođenih gradova, da ne pominjem sela koja će morati da se obnove veoma dugo“, kaže Taras Voljanjuk.
Projektni tim želi da održi prvu probnu izložbu u Ukrajini, verovatno u Lvivu, a zatim da sa njom ode u inostranstvo.
„Međutim, mi smo mali tim, a organizaciono je prilično teško, tako da sada tražimo i partnere koji mogu da pomognu u tome“, dodaje Taras Volijanjuk.
