Vladari Kirgistana zavise od kriminalaca i Rusije. Niko od ovih pokrovitelja nema interes da poštuje ljudska prava. Slobodni mediji i politički pluralizam su im nezgodni jer mogu samo da smanje svoj uticaj.
U Biškeku se završava istraga protiv grupe od 27 aktivista i političara. Suđenje, koje treba da počne početkom juna, verovatno će biti najveće političko suđenje u istoriji Kirgistana.
Osuđivanje i zatvaranje političara nije novo u zemlji. Nekoliko ministara i premijera, da ne pominjemo predsednike, prošlo je kroz suđenja i dobilo krivične prijave. Almazbek Atambajev, koji je vladao od 2011. do 2017. godine, proveo je nekoliko godina u zatvoru, a 2020. je osuđen za nepravedno puštanje poznatog kirgistanog kriminalca iz pritvora. Pre samo tri meseca sud je odbacio ovu optužbu protiv njega i dozvolio mu da ode u Španiju na lečenje. Drugi bivši predsednik Kurmanbek Bakijev takođe je osuđen na 25 godina zatvora. Godine 2014. optužen je da je naredio ubistvo britanskog biznismena. On nije poslat u zatvor, jer je do tada već bio u egzilu četiri godine, ostajući kod Aleksandra Lukašenka.
Put nazad – pravo iz zatvora na vlast – zauzeo je aktuelni predsednik Sadyr Dzhaparov, koji je u oktobru 2020, kada je Kirgizan demonstrirao masovno posle nameštenih parlamentarnih izbora, služio kaznu za otmicu guvernera.
On je to počinio pre sedam godina tokom protesta protiv nacionalizacije rudnika zlata, kojim je u to vreme upravljala kanadska kompanija. Tokom demonstracija u oktobru, rulja je provalila u zatvor i oslobodila Dћaparova. Atambajev je takođe pušten iste večeri, ali je imao manje sreće, a nekoliko dana kasnije ponovo je bio iza rešetaka. Žaparov je u međuvremenu postao prvi privremeni premijer, zatim vršilac dužnosti predsednika, a konačno, početkom 2021. godine, izabran je za predsednika narodnim glasanjem sa solidnim demokratskim mandatom.
Međutim, pod njegovom vladavinom Kirgistan, najliberalnija i pluralistička zemlja centralne Azije, počeo je da pravi opasan zaokret ka jačanju izvršne vlasti i slabljenju prava građana. Prvo je izmenjen Ustav da bi se obnovio predsednički oblik vlasti (pre toga, nekoliko godina, Kirgistan je bio izuzetak u regionu, imajući parlamentarni sistem). Optužbe za korupciju protiv političara koji su bili na vlasti pre Dzhaparova takođe su se intenzivirale. Pored toga, pod izgovorom borbe protiv korupcije i „elita odsečenih od naroda“, počela su hapšenja novinara, aktivista i blogera.
Ministarstvo kulture i informisanja je proizvoljno odlučilo da blokira internet strane tri nezavisna informativna portala: Azattyk, kirgistaska verzija Radija Sloboda, ResPublica I 24.kg. Protiv Azattyka su primenjene najteže mere: njena sredstva u kirgistanškoj banci su blokirana. Razlog je bio pristrasan, navode nadležni, izveštavanje o graničnom sukobu sa Tadžikistanom, koji je ušao u akutnu fazu u jesen 2022.
Protiv Taalaibeka Duishenbiyeva, direktora TV kanala Sledeći TVpokrenut je krivični slučaj. On je proveo više od sedam meseci u pritvoru, proglašen je krivim za podsticanje na mržnju i osuđen na pet godina zatvora, što je kasnije preinačeno u trogodišnji nadzor. Kada je odveden u pritvor, emitovanje njegovog televizijskog kanala je obustavljeno. Drugi istraživački novinar Bolot Temirov nasilno je deportovan iz Kirgistana u Rusiju pod optužbom da je nezakonito zaplenio kirgistanski pasoš. Trenutno se nalazi u Rusiji, gde više nije proganjan ali ne može da se vrati u svoju zemlju (on je Kirgistan sa dvojnim državljanstvom).
Bloger Adil Baltabai, poznat po svom izveštavanju iz prve ruke o raznim protestima u prestonici, takođe se nalazi iza rešetaka. On je uhapšen ubrzo posle saslušanja u junu 2022. On je u novembru osuđen na pet godina zatvora, ali je, kao i Duišebijev, njegova zatvorska kazna preinačena u trogodišnju policijsku prismotru.
Na jesen je predstavljen nacrt zakona o neprofitnim organizacijama koje je pripremila predsednička administracija, a u kojem fraza „strana nevladina organizacija“ opasno podseća na zloglasni ruski koncept „stranih agenata“. Pored toga, nacrtom je predviđeno da nevladine organizacije moraju da se prijave Ministarstvu pravde, što ih čini de fakto zavisnim od vlasti. Međunarodne i kirgistarske organizacije koje brane slobodu govora i ljudska prava uverene su da će, ako takav zakon bude usvojen i stupi na snagu, to biti veoma komplikovanoRad nezavisnih medija i nevladinih organizacija u Kirgistanu.
U odbranu rezervoara
Međutim, najviše pažnje privlači hapšenje 27 političara i aktivista koji se pominju na početku. Mediji su istragu protiv njih nazvali „slučaj Kempir-Abad“ jer su uhapšeni u vezi sa protestima protiv prebacivanje rezervoara Kempir-Abad na jugu Kirgistana u Uzbekistan. Rezervoar je nastao dano osamdesetih godina prošlog veka. Posle kolapsa SSSR-a 1991. godine, nezavisne države su nasledile problem ne baš sređenih granica, posebno akutnih u regionu Doline Ferghana. Pregovori o razgraničenju odugovlačili su se godinama i izazivali brojne sukobe između Uzbekistana i Kirgistana, kao i između Kirgistana i Tadžikistana. 2021. godine, Dzhaparov i njegov politički prijatelj, predsednik Komiteta za nacionalnu bezbednost Kamčibek Tašijev, objavili su da su postigli dogovor sa Uzbekistanom o prolasku cele granice. Međutim, ubrzo je postalo očigledno da se ideja o prebacivanje rezervoara na komšije, čak i u zamenu za veliku površinu zemljišta, ne dopada meštanima. Rezervoar je, kao i svako drugo telo vode u ovoj oblasti, od ogromnog značaja za okolnu poljoprivredu, koja funkcioniše kroz navodnjavanje.
Oba političara su proglasila da im je volja naroda svetinja, ali su u jesen naredne godine potpisali protokol sa Uzbekovima, prema kojem je teritorija rezervoara trebalo da bude prebačena na njih, iako je upravljanje rezervoarom trebalo da ostane pod odgovornošću obe zemlje. Oni su organizovali poseban sastanak sa stanovnicima te oblasti, što mediji nisu dozvolili. Pokušali su da objasne da je prenos rezervoara njegovim susedima u svakom slučaju koristan za Kirgistan, izbegavali su i pokušavali da sakriju da je potpisani sporazum drugačiji od obećanja koja su ranije dali.
Tako se desilo da je 15. oktobra 2022. formiran javni komitet u odbrani Kempir-Abada. U njemu je bilo nekoliko lokalnih stanovnika, ali pre svega brojnih poznatih javnih ličnosti i aktivista, političare i političare, kao što su bivša poslanica Asiya Sasykbayeva, bivša sudija Ustavnog suda Klara Soronkulova, aktivistkinja za ljudska prava Rita Karasartova, bivši zamenik Kanat Isajev, bivši kirgistanski ambasador u Turskoj Mambetjunus Abylov, bivši član vlade Bektur Asanov ili bivši član Centralne izborne komisije Gulnara Džurbajeva.
23. i 24. oktobra, posle demonstracija u Biškeku, uhapšeni su najistaknutiji članovi odbora (uključujući i one pomenute). Većina njih je ili još uvek iza rešetaka ili je puštena u kućni pritvor na proleće. Prošle nedelje svi oni su optuženi za pokušaj prigrabije vlasti silom. Neki od njih će dodatno odgovarati po drugim tačkama optužnice, kao što je Klara Soronkulova, koja je optužena za podsticanje masovnih nereda zbog nekog starog položaja koji je napravila Facebook u odbranu drugog aktiviste.
Prema rečima kirgistanških aktivista za ljudska prava i međunarodnih posmatrača, to obećava da će biti politički proces koji ima za cilj da se osveti opoziciji i okrene usta kritičarima vlasti.
Nezgodni ombudsman
Na najnovijoj rang listi Reportera bez granica za slobodu medija, objavljenoj prošle nedelje, Kirgistan je na 122. Kršenje ljudskih prava i ograničenja slobode izražavanja i slobode medija nisu poštedeli kirgistaskog ombudsmana Atira Abdurakhmatova, kako je navela u svom godišnjem izveštaju parlamentu 19. aprila:
„Nedavno su postali sve učestaliji slučajevi kažnjavanja i vanrednih mera koje su javne vlasti uvele novinarima, aktivistima, blogerima i korisnicima društvenih mreža koji otvoreno izražavaju svoje mišljenje i kritikuju aktivnosti javnih vlasti.
Postoje slučajevi dovođenja takvih lica na krivičnu odgovornost, uglavnom iz člana 330 Krivičnog zakonika o podsticanjem na rasnu, etničku, nacionalnu, versku i međuregionalnu mržnju i mržnju, kao i na osnovu člana 278 o podstrekavanju na neposlušnost zakonu i masovne nerede. Krivično pravo se takođe sve više koristi za uznemiravanje medija, novinara i blogera.
U praktično svim postupcima protiv navedenih lica, uoččljivi su proceduralni nedostaci koji su ravni kršenju ljudskih prava. Načelo pretpostavke nevinosti je narušeno, jednakost oružja i tajnost suđenja se ne poštuju, da ne pominjemo objektivnost u razmatranju slučaja.“
Portparolka je takođe istakla da je jedan od tri kirgistanska muškarca ili žena žrtva nasilja u porodici, a jedna od četiri žene je seksualno uznemiravana. U sudovima je većina predmeta zatvorena ili prekinuta, a u jednom od tri predmeta koji su privedeni kraju optuženi se oslobađajući ili im se iznajme blenti uslovne kazne. Osoba Počinioci nasilja smatraju da se ne suočavaju sa krivičnom odgovornošću, a zaposleni u javnim institucijama pozvani da sprovode zakon ne ispunjavaju svoje dužnosti.
Abdurakhmatova nije imala vremena ni da odgovori na moguća pitanja parlamentaraca, a poslanici pro-predsedničke stranke „Ata-Jourt Kirgistan“ („Naša domovina Kirgistan“) već su podneli peticiju za njenu ostavku. Istog dana, predsednički sekretar za štampu Erboj Sultanbajev pružio je uveravanja da sloboda govora u Kirgistanu neće biti podložna bilo kakvim ograničenjima, a ombudsman štiti one koji žele da destabilizuju situaciju u zemlji, umesto da štite prava običnih ljudi.
Nekoliko dana kasnije održano je glasanje u parlamentu. Samo pet poslanika glasno je izrazilo sumnju u smenu ombudsmana. Pedeset od 79 muških i ženskih poslanika prisutnih u sali glasalo je za njeno uklanjanje sa funkcije (kirgistanska skupština Žogorku Keneš ima 90 mesta). Inicijatori smene Ombudsmana insistirali su na tome da su razlog njene proceduralne greške i loši kadrovski odnosi prevladali u odeljenju na njenom čelu. Aktivista za ljudska prava Tolkun Tulekova prokomentarisao je ove izveštaje Radiju Azattyk: „Zapravo, Atyr Abdurakhmatova je postala nezgodna za vlasti. Ne zbog godišnjeg izveštaja, već zato što je od početka branila zatvorenike u slučaju Kampir-Abad. Vlastima se takođe ne sviđa što otvoreno govore o problemima ljudskih prava u zemlji. Zbog toga je bila pod pritiskom, što je na kraju dovelo do njenog oslobađanja.“
Mase neće ići na ulice
Govorio sam o razlozima klizanja Kirgistana u autoritarizam sa Bekturom Iskenderom, kirgistanskim novinarom i jednim od osnivača nezavisnog informativnog portala Kloop, koji sada živi u Varšavi i vodi projekat podrške novinarima koji su u opasnosti u centralnoj Aziji. „Naša moć zavisi od kriminalnih krugova i od Rusije. Ni kriminalcima ni Rusiji nije potreban pluralizam ili slobodni mediji. Naprotiv, oni ih sprečavaju da sprovode svoje interese u našoj zemlji“, rekao mi je Iskender.
Kriminalni svet je uvek igrao važnu ulogu u kirgistanoj politici. Političari su bili klijenti šefova, dilera droge i krijumčara. Iako je došlo do promene vlasti 2020. godine, kriminalci koji tresu zemlju nisu se promenili.
Jedna od najvažnijih ličnosti u kriminalnom svetu Kirgistana je krijumčar droge Kamči Kolbajev, kao i abdukadirov klan, Ujgur kineskog porekla koji je izgradio finansijsku imperiju na pranju novca od krijumčarenja robe iz Kine u zemlje centralne Azije. Danas su braća Abdukadir među najvažnijim investitorima ne samo u Kirgistanu, već i u Uzbekistanu i Kazahstanu. Sa njima je Raimbek Matraimov, bivši zamenik šefa carinske službe Kirgistana, koji je Dzhaparov, pošto je došao na vlast, obećao da će privesti pravdi, poslovao. Matraimov je zaista priveden, ali je na kraju postignut dogovor između njega i kirgistanske vlasti. Dozvoljeno mu je da da samo deo ukradene imovine i pušten je na slobodu. Abdukadirovci nisu ni bili uznemireni.
„I danas se najstariji od braće i šef klana Habibulah Abdukadyrov pojavljuje u javnosti u društvu našeg predsednika“, ne krije ogorčenje Iskendera. „Poslednji put su fotografisani zajedno na proleće, na otvaranju džamije u blizini Biškeka, čiji je sponzor bila jedna od abdukadirskih kompanija.“
Prema rečima novinara, kriminalci su doprineli oduzimanju vlasti od strane Džaparova, jer je za njih bilo korisno da imaju tako snažnog, popularnog lidera koji bi odvratio pažnju ljudi od sopstvenih prevara i poslovnih poslova, koji su dobili preveliki publicitet u oktobru 2020. Kriminalci, kao što znate, ne vole publicitet. Kada je Dћaparov doљao na vlast, bio je zaista popularan. „Napravio je politički kapital na tri stvari“, navodi Iskender. – Prvi je nacionalizam. Posle nereda u dolini Ferghana 2010. Druga je nacionalizacija rudnika zlata Kumtor. A treći su odnosi sa kirgistanska emigracija.“
Stotine hiljada Kirgistana radi u inostranstvu, uglavnom u Rusiji i Kazahstanu. Dzhaparov, kada je i sam bio u izgnanstvu od 2013. do 2017. godine, sastajao se sa njima, komunicirao, javno branio njihove interese. Uradio je ono što nijedan kirgistan političar pre njega nije uradio u takvim razmerama. Ovi ljudi i njihove porodice su ga se setili po tome. Kada su izbili nemiri posle nameštenih izbora 2020. i kada je Dzhaparov pušten iz zatvora, vratio se na političku scenu sa oreolom mučenika i branioca običnih ljudi. Zbog toga je pobedio na izborima u januaru 2021.U.
Bekturu Iskenderu i mnogim drugim liberalnim intelektualcima od samog početka je bilo jasno da Dzhaparov uspon na vlast znači odstupanje od demokratskih procesa koje su tražili neki demonstranti u oktobru 2020. Čak i kao predsednički kandidat nastavio je da govori o potrebi promene Ustava, navodeći tradicionalne vrednosti.
„Kada neko počne da govori o tradicionalnim vrednostima, poznato je da se odmah pojavljuje cenzura, pritisak na novinare i aktiviste“, kaže Iskender. – Džaparov je dobio ogromnu zaslugu za poverenje naroda, koje još nije iscrpljeno. Kirgizi pre svega brinu o poboljšanju svojih uslova života, oni i dalje veruju da će Dzhaparov uspeti. Ako shvate da to nije slučaj, onda će protesti ponovo početi i, verovatno, vlast će se ponovo promeniti. Siromaštvo koje preovlađuje u našoj zemlji je mač sa dve oštrice. S jedne strane, ona omogućava političarima da lako korumpirano društvo, a sa druge strane primorava vlasti da se često menjaju. Kada su ljudi veoma očajni i gube poverenje u političara, idu na demonstracije jer nemaju šta da izgube. Međutim, zbog pritiska na novinare ili smene ombudsmana, mase neće izći na ulice.“
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Ili diskutuj o istoriji, minskom ćorsokaku
Originalni naslov članka: Koczy się sen o demokratycznym Kirgistanie
