Kada će kontraofanziva biti ukrajinska? Da li je ofanziva ispravnija? Tačna terminologija ovde nije toliko važna za nas civile. Sama činjenica o brzom de-zanimanju je važna. Sada gotovo sigurno možemo reći da je „prolećna ofanziva“, koja se toliko čekala, toliko dugo bila najavljena, da se tako strastveno govorilo i u Ukrajini i u Rusiji, i, na kraju, u celom svetu, nažalost, neće se desiti. A ukrajinske oružane snage koje je obećao Kirilo Budanov najverovatnije se neće dogoditi ni do kraja proleća. Ups.
A u isto vreme – srećom. Srećom, imamo na čelu naše vojske prilično mudre i razumne komandante koji znaju kada je, pod kojim okolnostima moguće podići borce u napadu velikih razmera. Kada ne morate da platite previsoku cenu za oslobođenje teritorija.
U tom kontekstu, vredi obratiti pažnju na intervju koji je češki predsednik Petr Pavel dao tom listu Gardijan tokom posete Londonu zbog krunisanja kralja Čarlsa III. Najinteresantnije su nam bile njegove reči o predstojećoj ofanzivnoj operaciji Oružanih snaga Ukrajine. Pavel je iskusan vojnik, jer nije samo penzionisani general, već bivši načelnik Generalštaba Vojske Češke Republike i bivši predsednik Vojnog komiteta NATO- a. I sa visine svog iskustva, apelovao je da se ukrajinska vojska ne gura u ofanzivu, „dok trupe ne budu potpuno spremne“.
„Možda je primamljivo ubrzati kuvanje da bi se pokazali neki rezultati. Ali, očigledno, oni (ukrajinska vojska – ed.) i dalje imaju osećaj da nemaju sve da uspešno pokrenu operaciju. Stoga, nekima može biti primamljivo da ih poguraju da pokažu neke rezultate. Biće izuzetno štetno za Ukrajinu ako ova kontraofanziva propadne, jer neće imati druge šanse, bar ove godine“, upozorio je češki predsednik.
On je takođe pozvao da se Rusi ne potcenjuju. „Imaju dovoljno ljudstva, i dalje imaju dovoljno opreme, čak i ako je starija, možda u manjem broju, ali ipak, imaju veliki broj artiljerijskih buradi, imaju dosta municije. Nisu toliko onesposobljeni u smislu odbrane. I, naravno, biti u defanzivi, lakše im je, jer bi Ukrajina pretrpela strašne gubitke, čak i da su dobro pripremljeni. Stoga će biti teško napasti takvog neprijatelja kao što je Rusija, a Rusi neće biti zatečeni po drugi put“, rekao je češki predsednik.
Da, uprkos činjenici da cela Ukrajina (naročito okupirani deo), ceo progresivni svet čeka naš kontraofanzivan, nema potrebe da žurimo ni u kom slučaju. „Matura smrti je kao“, upozorio je Vladimir Lenjin 1917. godine, ohrabrujući svoje saborce na oktobarski prevrat. „Žurba do smrti je slična“ – možemo sada reći za kontraofanziv.
Još uvek nam nedostaje oružje da stvorimo snažnu šok pesnicu. Ruski okupatori su suviše dobro pripremljeni duž cele linije fronta da bi mogli da je probiju tako lako kao prošlog septembra u regionu Karkiva ili u novembru u regionu Kerson.
Ukrajini najviše nedostaje vazduhoplovna podrška. To posebno naglašava azerbejdžanski vojni ekspert Agil Rustamzade, koji je nekada bio u avijaciji. Trenutno ukrajinska vojska ima manje od stotinu borbenih aviona. U Rusiji, čak i posle mnogo izgubljenih automobila, ima oko pola hiljade aviona. Razlika je, kao što vidimo, ogromna, posebno imajući u vidu da su ruski avioni modernizovaniji od onih koje odlaže Ukrajina. Da, bilo bi sjajno da imamo Amerikanca pre ofanzive F-16, Francuski Dassault RafaleBritanski Eurofighter Typhoon. Ali imamo ono љto imamo.
„To će biti ogroman gubitak. Naravno, nemam sve informacije kao Generalštab, ali na osnovu svega što vidim, savetovao bih Oružanim snagama Ukrajine da ne sprovode nikakve ofanzivne operacije velikih razmera, bar do avgusta“, upozorava ekspert.
Dakle, do avgusta. Pa, možda su ove reči ispravne, s obzirom da ima mnogo modernog oružja, uključujući američke tenkove Abrams M1A2 će u službu ući sa Oružanim snagama Ukrajine tek u avgustu.
Ovo je, naravno, žalosno što moramo da odložimo oslobađanje naših teritorija od Rašista. Jer znamo kakve patnje Ukrajinci pate tokom okupacije, naročito oni čiji duh nije slomljen, koji se opiru, makar pasivni. Istovremeno, ovo odlaganje omogućava neprijatelju da bude bolje pripremljen. Kompletne napaćene jedinice, popravka oštećene opreme, proizvodnja i snabdevanje dodatnom municijom, bolje jačanje odbrambenih linija itd.
Situacija sa pripremama za ukrajinsku kontraofanziju, naravno, bila bi potpuno drugačija da naši zapadni saveznici nisu toliko dugo odlagali obezbeđujući nam savremenu vojnu opremu. Na kraju svega, oni i dalje odlažu sa mnogim vrstama oružja, posebno, kao što je već pomenuto, sa avijacijom. A takođe i sa raketama dugog dometa (bar nesrećnih 300 km). Da, i želeo bih još tenkova.
Kada je Vladimir Putin pre godinu dana opravdao invaziju na Ukrajinu u televizijskom govoru, upozorio je druge zemlje da ne intervenišu. U suprotnom, zapretio je ruski diktator, suočiće se sa „posledicama bez presedana u istoriji“. Da li su zapadni lideri ozbiljno shvatali te pretnje? Definitivno. Mnogi od njih su, pretpostavljam, čak drhtali od straha. Tako su, prevazišajući svoj strah, na kraju počeli da pomažu Ukrajini oko oružja, čak i da povećavaju tu pomoć svakog meseca.
Ali nisu prestali da se plaљe. I pored toga, dobili su odličan izgovor da prikriju strah: Putin je zapretio nekonvencionalnim štrajkom, a ovo je nuklearni rat. Dakle, postoji hipotetički razlog da se odvrati vojna pomoć Ukrajini. „Putin verovatno blefira nuklearnim odgovorom, ali možda ne, ko zna. U svakom slučaju, ne možemo dozvoliti nuklearnu apokalipsu, jer će to uništiti celu našu civilizaciju“, zapadni političari opravdavaju svoje postupke.
Nedavno jedna od najpopularnijih striming platformi Netflix objavio seriju „Diplomata“ na televizijskim ekranima. Događaji u njemu odvijaju se u pozadini rata u Ukrajini, ali izgleda da najvišim političarima zapadnog sveta nije stalo do toga. Oni su mnogo više zabrinuti za nešto drugo. Na primer, da niko ne bi posumnjao u SAD ili Veliku Britaniju da pokazuju silu. Čak i ako moraš da zameniš saveznika da napustiš ovu demonstraciju.
Još interesantniji je stav junaka serije o mogućem oštrom odgovoru Rusije na njen hibridni teroristički napad, koji je doveo do smrti četiri tuceta britanskih mornara. Britanski premijer je jedini koji se zalaže za borbenu reakciju (na neki način podseća na Borisa Džonsona), ali je prikazan kao gotovo agresivna nakaza. To što si ti, ono što jesi, nikako nije vojni odgovor, jer može dovesti do rata. A Rusija je nuklearna sila. Kao da Britanija i SAD nisu nuklearne sile.
Naravno, ovo je sve kinematografija, ali odražava način razmišljanja zapadnih političara. Na neki način, objašnjava zašto još uvek postoje problemi sa snabdevanjem Ukrajine modernim naoružanjem, što bi pomoglo da se ruski osvajači odvezu sa ukrajinske teritorije za nekoliko dana.
I to je nesreжno. Žalosno je što zapadne sile i dalje veruju da je ovo rat samo između demokratske Ukrajine i totalitarne Rusije. Ono što još nije realizovano je da Kremlj vodi rat protiv celog demokratskog sveta, samo se ispostavilo da nije u stanju da prevaziđe ukrajinski otpor, iznenađujuće celom svetu. Baš kao u pesmi: „Strelci se bore kod Makivke, a svet je iznenađujući.“
Teško je ne složiti se sa poznatim kulturologom, direktorom Centra za istraživanje vizuelne kulture u Kijevu Vasilom Čerepaninom, koji je u članku za poljsko izdanje Krytyka Polityczna države: „Posle godinu dana otvorenog rata koji je vodila Rusija, čak i onima koji nisu direktno pogođeni, obilno je jasno šta istočna Evropa (a posebno njen postsovjetski deo) nije preživela zahvaljujući Ukrajini: logori za filtraciju, otmice, deportacije, komore za mučenje, masovne grobnice i drugi zločini koji prate „aneksiju zemlje“. Da nije otpora ukrajinske vojske, danas ne bi postojala samo Ukrajina, već i Evropska unija i NATO u sadašnjem obliku, a Zapad bi se bavio ne koliko tenkova da pošalje u Ukrajinu, već i sa Narodnom Republikom Kišinjevom, Narodnom Republikom Narva, Bijalistok narodnom Republikom…“
