Nedavno je došlo do značajnog porasta broja ljudi koji su spremni da deluju kao posrednici u mogućim pregovorima između Ukrajine i države agresora. Ali iza lepih reči o mirnom naselju krije se neistina. A posredovanje izgleda kao podrška advokata Kremlju.
Tema pregovora sa Moskvom je na dnevnom redu od prvih dana potpune invazije. Koji jednostavno nisu ponudili svoje usluge „da bi postigli mir“ posle 24. februara 2022. Ali ako se u početku radi o susednim zemljama, sada zemljama koje su hiljadama kilometara udaljene, na drugim udaljenim kontinentima, žele da postanu posrednici.
Nakon što je izabran za predsednika Brazila, Luiz Lula da Silva odlučio je da se oproba u mirotvorac. Brazilski lider je odmah rekao da je traženje odgovornih za rat u Ukrajini „uzaludan posao“. Neophodno je da rat jednostavno prestane. „Ruski predsednik Vladimir Putin ne može da zapleni teritoriju Ukrajine. Možda ćemo razgovarati o Krimu. Ali mora da razmisli o činjenici da je izvršio invaziju… Ni Zelenski ne može sve da poželi… Svetu je potreban mir“, rekao je predsednik te latinoameričke zemlje. U Ukrajini su kritički procenjene inicijative Lule da Silve. Međutim, predsednik Brazila i dalje uporno nudi svoje usluge posredovanja i ne pomišlja da odustane.
Takođe sredinom maja, specijalni predstavnik Kine Li Hui posetio je Kijev. Detalji njegove posete su skoro nepoznati. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje da se diplomata sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimiom Zelenskim i objasnio stav Kine o političkom rešenju „ukrajinske krize“. Zvanično saopštenje kineskog ministarstva spoljnih poslova pokazuje mutne pojednostavljene strukture u kojima nema mesta osudi ruske agresije. Međutim, postoji skup uobičajenih fraza i dobrih želja. „Ne postoji panacea za rešavanje krize, sve strane moraju da počnu same od sebe, akumuliraju međusobno poverenje, stvore uslove za okončanje rata i mirovnih pregovora. Na osnovu dokumenta „Stav Kine o političkom rešenju ukrajinske krize“, Kina je spremna da pomogne međunarodnoj zajednici u formiranju najvećeg zajedničkog imenitelja za rešavanje ukrajinske krize i uloži sopstvene napore da zaustavi rat, prekine vatru i obnovi mir što je pre moguće“, navodi se na zvaničnom sajtu kineskog Ministarstva spoljnih poslova.
Još jedna „mirovna inicijativa“ stigla je u maju iz ekstremne južne Afrike. Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa neočekivano je najavio „mirovnu misiju“ za okončanje rata Rusije sa Ukrajinom. Takođe je postalo poznato da delegacija lidera šest afričkih zemalja – Južne Afrike, Senegala, Egipta, Republike Kongo, Ugande i Zambije – planira da održi odvojene razgovore sa Putinom i Zelenskim. Tačni detalji „afričkog mirovnog plana“ nisu poznati. Najverovatnije će to biti neka vrsta skupa predloga osmišljenih da spasu lice Kremlja. Nema svrhe nadati se nečemu više od afričkih političara koji su iznenada zainteresovani za rat u dalekoj Evropi. Afričke države su više puta stao na stranu Rusije tokom razmatranja rezolucija UN. Ili je zauzeo neutralnu poziciju. Uprkos svemu, južnoafrički predsednik Siril Ramafosa do sada nije rekao ništa o nepravedno agresivnoj prirodi rata koji je oslobodila Moskva. Međutim, on je rekao da „sukob u Ukrajini negativno utiče na živote mnogih Afrikanaca“.
Navedeni zvanični cilj svih glavnih kandidata za posredovanje je, čini se, plemenit: „za početak mirovnog procesa“. Ali svesno ili nesvesno, takvi neprincipijelni, naglašeno neutralni posrednici obavljaju funkciju zagovaranja zemlje agresora. Na kraju sve, oni izjednačuju zemlju koja je počinila akt agresije sa svojom žrtvom. Iz perspektive lidera mnogih zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike, rusko-ukrajinski rat nije agresivna nepravedna invazija suverene države, već običan sukob koji je započela nepoznata osoba. Kao da nije bilo dugih priprema za rusku invaziju. Kao da Putin nije najavio početak specijalne operacije protiv Ukrajine u februaru 2022. Lideri Kine, Brazila i Južne Afrike uopšte ne primećuju ruske akte genocida nad ukrajinskom nacijom. Okupacija ukrajinske suverene teritorije se ignoriše. U principu, ne postoje zahtevi za kažnjavanje zemlje agresora. I, naravno, niko od „posrednika“ ne pominje potrebu da se sudi ratnim zločincima i političkom rukovodstvu današnje Rusije.
Tolerantno i lažno nazivajući rat neutralnom rečju „konflikt“ i nudeći svoje usluge posredovanja da ga okončaju, Kina, Brazil i Južna Afrika, zajedno sa nizom drugih zemalja sveta, sada se ponašaju kao nezvanični zagovornici agresora. Putin bi voleo da živi u svetu u kojem takve neprincipijelne zemlje igraju vodeće uloge. U takvom svetu, koncept istine, pravde, odgovornosti za zločine je nejasan i apstraktan. Agresor može uspešno da se pretvara da je žrtva. Ili izjaviti: „Nisam ja kriv, isprovociran sam da me napadne loš NATO. Ja se zapravo branim.“ I njegove reči će biti tretirane sa razumevanjem i poštovanjem. Tražiće motive za takav čin. Predložite da, možda, vredi uzmu u obzir zahteve okupatora. Ostavite mu bar deo okupiranih teritorija. Zadovoljite njegove apetite na račun Ukrajine. Inače, nekako je nezgodno pred Moskvom i Putinom. Ne može se vređati tako velika, pa čak i nuklearna sila kao što je Rusija. I sve to u ime mira.
Ruski neformalni advokati na međunarodnoj sceni promovišu predlog koji je koristan za agresora i naizgled primamljiv. Prestanimo da se svaрamo, prestanimo da pucamo i poиnimo da pregovaramo. Glavna stvar je mir. Naravno, ruske trupe ostaju na okupiranim teritorijama Ukrajine. Putinu se dopada takav predlog kineskih, afričkih ili latinoameričkih drugova. Moguće je pregovarati bez povlačenja trupa najmanje godinama. Što se tiče Donbasa, pregovori bez rezultata trajali su osam godina. Sastanke o takozvanoj „krizi ili sukobu u Ukrajini“ možete organizovati i negde u Rio de Žaneiru, Pekingu ili Kejptaunu. Za to vreme, mnogo toga može da se desi. Kremlj će se malo oporaviti od vojnih poraza, uspostaviti se u okupiranim zemljama, a onda razmisliti šta da radi.
Vrlo je verovatno da će, kada dođe vreme da se Rusiji sudi za njene zločine, ponovo biti glasova onih koji će reći da nije sve tako jednostavno. Rusija je isprovocirala napad podmuklog NATO-a. Moramo da čujemo i razumemo Kremlj. Uzmite u obzir njegova interesovanja i sfere uticaja. Kriminalci Trećeg rajha rekli su nešto slično kada su opravdavali svoju vojnu agresiju. Možda će među Putinovim neformalnim zagovornicima biti čak i aktuelni lideri Kine, Južne Afrike ili Brazila, s obzirom na njihovu nejasnu neutralnu retoriku i tvrdoglavo oklevanje da rat nazovu ratom.
Ovakvi ratovi se ne rešavaju samo pregovorima. Agresor će pokazati ozbiljnu spremnost da pregovara samo u slučaju teškog poraza na bojnom polju, gubitka okupiranih teritorija ili velikih unutrašnjih preokreta. Posrednici koji sada opsesivno nude da započnu pregovore sa agresorom, ne razmišljajući o tome ili ga nazivajući agresorom, su neka vrsta zagovornika đavola.
