Ruski rat je izazvao reviziju nemačkog razmišljanja o Rusiji koje je otišlo daleko dalje od odnosa između dve zemlje. Nemačko razumevanje evropske i transatlantske bezbednosti se promenilo. Rad na reformi i povećanju Evropske unije se ubrzao, potrošnja na odbranu je porasla, a nemačka ekonomija je počela da se prilagođava novim realnostima.
Zabrinjavajuće Zeitenwende („promena epohe“) bilo je reči o nekoliko govora i u tekstu nemačkog kancelara Olafa Šolca. Mnogi visoki zvaničnici nemačke vlade i članovi Bundestaga obećali su da će se pridržavati svojih principa. To je zasnovano na uverenju da Ukrajinu treba podržavati „koliko god je potrebno“ i da Rusija mora da izgubi rat koji je započela. Istovremeno, postoje optužbe da Berlin ne ispunjava svoja obećanja. Razlika između onoga što je Nemačka proglasila i onoga što je uradila najjasnije se vidi kada je reč o snabdevanju oružjem. Iako odluka o prebacivanje oružja Ukrajini predstavlja napredak u pristupu Nemačke spoljnoj i bezbednosnoj politici, brzina isporuka nije impresivna kao retorika o toj obavezi. Prvobitno oklevanje da se Ukrajini dodeli status kandidata za članstvo u EU, kao i uverenje nekih političara u pregovorima sa Rusijom (takozvani „Minsk III“), takođe dovode u pitanje koliko ozbiljno Nemačka i Severnoatlantska alijansa shvataju svoje izjave.
Nemačko društvo i istorija
Do sada je politika Berlina prema Moskvi bila povezana sa pozitivnim odnosom prema Rusiji, koji je pojačan sa nekoliko faktora: iskustvom energetske saradnje sa Sovjetskim Savezom, krivicom povezanom sa odgovornošću nacističke Nemačke za smrt miliona sovjetskih građana tokom Drugog svetskog rata, i zahvalnošću na pristanku Moskve na nemačkom ujedinjenju. (Tek poslednjih godina pojavila se nemačka debata da su Ukrajina i Belorusija, u poređenju sa svojim stanovništvom, pretrpele najveće gubitke tokom rata.)
Važan je i odnos nemačke javnosti prema Rusiji. Česti kontakti sa Rusima i ruskim organizacijama uticali su na simpatije nekih Nemaca prema Rusiji.
Ovaj fenomen je donedavno takođe bio pojačan skromnim poznavanjem Ukrajine. Pored toga, vredi napomenuti da Istočni i Zapadni Nemci imaju različite stavove prema Rusiji. U bivšem GDR-u, Rusija se doživljava pozitivnije nego na zapadu zemlje. I taj nesklad je evidentan uprkos prekretnici 24. februara 2022. godine.
Nemačko društvo još uvek nije spremno da Berlin postane značajan igrač u bezbednosnoj politici NATO-a. Neki Nemci su i dalje pacifistički i stoga skeptični u pogledu trošenja u velikoj meri na bezbednost i odbranu, posebno ako to negativno utiče na sistem socijalne zaštite.
Izazove
Nemačka je poznata po postepenom uvođenju promena, pa je rad u uslovima nedostatka vremena problematičan za to. Dodatna komplikacija je to što su neke od promena u suprotnosti sa interesima i stavovima nekih nemačkih političara i biznismena. 2014. je potkopala mogućnost kooperativne politike sa Rusijom, ali je nedostatak novog pristupa omogućio ključnim akterima da veruju da će kriza proći i da bi neki elementi stare politike mogli da se obnove.
Implementaciju Zeitenwende Takođe otežan nedostatkom strateškog razmišljanja u nemačkim političkim krugovima, posebno u bezbednosnim pitanjima. Očekivalo se da će Posle Drugog svetskog rata Nemačka prestati da dominira i pokazati da može konstruktivno da sarađuje sa drugim državama. To razmišljanje je uspešno usađeno pojedincima koji su predstavljali Nemačku spolja i preživeli do danas. Iz tog razloga, Berlin često radije posluje u multilateralnim formatima nego sam. Posebno kada se ova aktivnost tiče međunarodne politike i bezbednosti, iako je to manje evidentno kada je reč o ekonomiji i energetici.
Nemačka birokratija sigurno nije najsporiji. U suprotnom, Nemačka ne bi pala u vangardu podrške Ukrajini. U svakom slučaju, postoje određeni problemi sa preterano razgranatim birokratijama, na primer, u odeljenju za nabavke Bundeswehra. Pored toga, Nemačka zaostaje u digitalizaciji, što čini procedure dužim, a nemačka sklonost ka optimizaciji usporava ili čak zaustavlja neke procese.
Teška situacija unutar EU
Malo je verovatno da će se stavovi Nemačke prema Rusiji i Ukrajini brzo promeniti. Pored navedenih faktora, tročlana koalicija nije uvek u stanju da donosi brze odluke. Nesumnjivo je da će Nemačka postati jasan lider u oblikovanju nove politike EU prema Rusiji ili u bezbednosnim pitanjima. Aktuelni problemi Berlina u odnosima sa nekim članicama Evropske unije, posebnoSa Poljskom i Francuskom ova uloga može da bude veoma komplikovana.
Bliska saradnja Nemačke i istočnih članica EU kao što su Poljska i baltičke države izgleda da je prirodna posledica događaja koji su pokazali da te zemlje ispravno procenjuju prirodu ruskog režima i njegovu sklonost ka nasilju. Međutim, takav savez je nemoguć za konsolidaciju, pre svega zbog izuzetno problematične prirode poljsko-nemačkih odnosa. Nažalost, vladajuća stranka u Poljskoj ima oštar antinemački stav, koji se verovatno neće promeniti ili čak ojačati predstojećim izborima na jesen 2023.
Reputacioni problemi Poljske u Briselu i u glavnim gradovima drugih članica EU u vezi sa poljskom vladavinom prava znače da bi Varšavi takođe moglo biti teško da igra ključnu ulogu u određivanju nove politike EU prema Rusiji.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Ili diskutuj o istoriji, minskom ćorsokaku
Originalni naslov članka: Zeitenwende – czy w Niemczech rzeczywiście doszło do przełomu?
