U četrnaestom mesecu pune faze rusko-ukrajinskog rata, Pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije ostaje inkubator gde se čuvaju ideje „ruskog sveta“.
Proruske snage su se uvek osećale prilično samouvereno na teritoriji Ukrajine. Čak i posle 2014. godine, njihove aktivnosti su ostale javne, aktivne i prilično vidljive. Političke stranke kao što je OPFL nisu krile svoju posvećenost Moskvi. Informativno polje države bilo je puno medija lojalnih Kremlju i ruskim narativima. Bacili „ruskog sveta“ slobodno su kružili ukrajinskim prostorom.
Razmišljanje značajnog broja ukrajinskih državljana nije se mnogo promenilo od aneksije Krima i ruske invazije na Donbas. Te tvrdnje o unutrašnjem građanskom sukobu i ruci Amerike, koju je izmislila Moskva, pronašle su svoje žrtve među ukrajinskim stanovništvom. Broj pristalica obnove prijateljstva sa „bratskim ruskim narodom“ i dalje je opipljiv. UOC Moskovske patrijaršije aktivno je nastavio svoje aktivnosti na teritoriji Ukrajine, čiji ministri nisu krili svoju duhovnu privlačnost prema toj agresornoj zemlji. Dovoljno je prisetiti se brojnih skandala uz odbijanje sveštenika da obavljaju verske obrede za učesnike ATO-a. Među parohijanima ove verske strukture, ideolozi razvijeni u Kremlju bili su posebno rasprostranjeni. „Nema ruskih trupa u Donbasu, nepoznato je ko se bori u Donbasu, imamo građanski rat, sama Ukrajina je kriva za gubitak Krima, Revolucija dostojanstva je državni udar“ tipična je retorika za značajan deo posetilaca verskih institucija Moskovske patrijaršije u Ukrajini tokom 2014 – početkom 2022. Sve to je zajedno ulilo optimizam u „petu kolonu“ Kremlja, koji nije odustao od ilusornih nadanja da će se osvetiti.
Posle 24. februara 2022. situacija se promenila. Glavni javni prenosioci ideja „ruskog sveta“ u ličnost političkih snaga i pojedinih političara izgubili su priliku da svoje aktivnosti sprovode na zvaničnoj osnovi. A proruski mediji su zapravo zaustavili svoj rad. Falsifikati njihove retorike postali su jasni čak i onima koji su ranije imali generalno pozitivno mišljenje o ruskom narodu i iz nekog razloga suviše oštro odvojili Putina od običnih Rusa i Rusije kao države. A bilo ih je mnogo. Još u novembru 2021. godine sociologija je pokazala da se 39 odsto Ukrajinaca dobro ili veoma dobro ophodi prema Rusiji. Samo potpuna agresija velikih razmera, raketni napadi, ubistva Ukrajinaca i zločini ruskih okupatora uspeli su da unište mit o „prijateljskom ruskom narodu“.
Neki od javnih proruski ljudi su samo legli na dno i sakrili se. Neko se pretvarao da se kaje i zvanično raskinuo sa Moskvom. I neko je uspeo da pobegne iz zemlje i čak se nađe na teritoriji agresora. Ipak, velika, obimna i još uvek prilično moćna struktura je ostala i još uvek deluje unutar Ukrajine, koja se s pravom smatra jednim od vodećih stubova ideološke indoktrinacije Kremlja. Njeno zvanično ime je Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije.
U jesen 2022. cela zemlja je oduševljeno gledala emisiju SBU maski u hramovima Moskovske patrijaršije. Neko je predvideo da zabrana aktivnosti UOC-MP u Ukrajini nije daleko. Bilo je skeptičnijih mišljenja po tom pitanju. Analitičari su pretpostavili da se ukrajinske vlasti neće usuditi da preduzmu odlučne korake. A pretrage su pokušaj određenog pritiska, cenkanja i pokušaja da se iz verske strukture izvuku najočiglednije i najočiglednije pristalice „ruskog sveta“. Neka vrsta eksperimenta u pripitomljavanju sveštenika UOC-Moskovske patrijaršije bez likvidacije same organizacije.
Početkom proleća 2023. godine, činilo se da je najnovija verzija najbliža istini. Ali onda je doneta odluka o raskidu ugovora o zakupu za Kijev-Pechersk Lavru. I takođe – kućni pritvor mitropolita Pavela Lebeda, poznatiji među narodom kao „Paša Mercedes“. Počeli su da govore o povratku u državno vlasništvo iz ruku UOC-poslanika manastira Počajiv, koji je iznajmljen. I religiozna situacija je poиela da nabavlja nove boje.
Trenutno se sumnja da će se vlasti usuditi da zabrane aktivnosti UOC-MP u Ukrajini snažnom voljom. Takođe, čak i iz nekih javnih fragmenata raspoloženja, ponašanja i razgovora nekih sveštenstva i vernika ove verske institucije, ubacivanje ruskih narativa tamo je previše očigledno. Ideje „ruskog sveta“ su preduboko prodrle u ovu religiozno indoktriniranu sredinu. Toliko duboko da više od godinu dana rata nije bilo dovoljno da se promene mentalni i ideološki stavovi značajnog dela parohijana i sveštenstva. Protiv ove pozadine, primeri aktivne saradnje sveštenstva UOC-MP i ruskih okupatora na okupiranim teritorijama su potpuno logični. Na kraju svega, u korelaciji sa njihovim unutrašnjim stavovima i uverenjima.
Postoje dobri razlozi da se istakne da bi u slučaju hipotetičkog uspeha ruskog blickriga, UOC-MP postao jedan od oruđa ruske imperijalne propagande. I nije cinjenica da bi cak i korektan rad za Kremlj spasio UOC-MP od apsorpcije. Na primer, na okupiranom Krimu, sve eparhije UOC-Moskovske patrijaršije u junu 2022.
Posle nestanka proruskih stranaka sa političke mape Ukrajine, UOC-MP je preuzeo funkciju svoje vrste inkubatora, gde su ideje „ruskog sveta“ još uvek očuvane. Te ideje se ne izražavaju uvek javno. Pokuљavaju da se sakriju. Ali s vremena na vreme postanu javni. A onda će društvo saznati „ko je započeo rat“, „bombardovao Donbas“, „rasporedio tajne biolaboratorije“ i zašto Ukrajina „mora da prestane da puca i traži mir od agresora“.
Ispostavilo se da su pravoslavni inkubatori „ruskog sveta“ u Ukrajini stabilniji od političkih snaga i političara orijentisanih ka Kremlju. U velikoj meri, tome pomažu specifičnosti aktivnosti verskih institucija. Vredi napomenuti i da, uprkos velikom broju proruskih političara na političkoj sceni Ukrajine, većina njih nikada nije bila pravi ideološki nosioci carskog „ruskog sveta“. Njihova unutrašnja suština više podseća na patetičnu suštinu Malog Rusa, spremnog da služi vladaru sa slovenskom poniznošću, nadajući se da će dobiti nešto zauzvrat. Proruske ličnosti iz Ukrajine takođe su zavedene od strane vlade i mogućnosti koje ona nudi. Svidelo im se što je vlast u Rusiji izvor bogaćenja i ima apsolutni karakter, a ne ograničen vremenom, normama zakona i civilnog društva. Imati takvu moć i etiketu za vladavinu Kremlja je tega argument za učešće u političkom životu. Ako je neophodno izgubiti nezavisnost, to je prihvatljiva cena za ličnosti kao što su Medvedčuk ili Janukovič.
Drugi motiv aktivnosti političara moskovske „pete kolone“ bio je novac. Finansijska podrška Kremlja imala je prorusku javnu retoriku. Međutim, smanjenje finansijskih sredstava iz nekog razloga oštro je smanjilo „ideologiju“ boraca za blisko prijateljstvo sa Rusijom. Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije takođe voli novac. Ali neko sveštenstvo voli ne samo novac, već i dalje iskreno veruje u „božansku suštinu ruskog sveta“. I činjenica da Ukrajina mora nužno da bude deo toga.
Ako za bivšeg običnog člana OPFL stranke ili Partije regiona, „ruski svet“, po pravilu, nije bio nešto sveto i sveto, onda bi za hijerarhiju UOC-MP moglo biti tako. Otuda i iskrena spremnost dela sveštenstva Moskovske patrijaršije da sarađuje sa okupatorima. Zato što Ruse doživljavaju ne kao okupatore, već kao oslobodioce. A Ukrajina je deo „ruskog sveta“, koji „podmukli, bezbožni Zapad“ želi da otrgne od Moskve. Zato je moguće zabraniti aktivnosti proruske partije u Ukrajini. Ali pravi inkubatori „ruskog sveta“ u Ukrajini su i dalje na drugim mestima i glavama.
