Pre nego što se govori o mogućnosti demokratskih promena u Ruskoj Federaciji, neophodna je njena dekolonizacija. Narodi ove ogromne teritorije moraju da se oslobode carskog nasleđa koje u velikoj meri teži njihovoj političkoj kulturi, istorijskim narativima i viziji budućnosti.
Elastičnost koju je ukrajinska država pokazala 24. februara 2022. godine iznenadila je većinu zapadnih analitičara, koji su pretpostavili da njena vojska neće moći da zaustavi ruski blickrig. Prve tri nedelje značajno su promenile prethodni diskurs o Rusiji kao supersili i istočnoj Evropi i Ukrajini kao svojoj ekskluzivnoj sferi uticaja. Mnogi zapadni komentatori priznali su da njihovo znanje i mišljenje nisu bili potpuno objektivni zbog popularnosti ruskih narativa. Nažalost, neke zablude ostaju i danas. Oni izađu na površinu kada se podigne tema demokratizacije Rusije.
Uprkos Putinovim izjavama o prilagođavanju ruskog demokratskog sistema lokalnim realnostima, proces pretvaranja Rusije u totalitarnu državu je gotovo završen. Istovremeno, Putinov vojni poraz neki naučnici i predstavnici ruske opozicije vide kao priliku za promenu režima i obnavljanje ruske demokratije.
Zašto je sve tako loše?
U potrazi za uzrocima ruske agresije na Ukrajinu, analitičari se slažu da je invazija punih razmera stavila tačku na debatu o tome „da li je ruski sistem i dalje demokratija“. Pažnja se okrenula urušavanju ruske demokratije u postsovjetskom periodu i lekcijama koje se iz nje mogu izuhati. Lev Gudkov, ruski sociolog i direktor Levada centra, priznaje da je, kao i mnogi drugi, i on precenio šanse za brzu demokratizaciju Rusije posle propasti Sovjetskog Saveza. Ključna greška, rekao je on, bila je potcenjivanje upornosti kojom je rusko društvo obnovilo totalitarne socijalne institucije.
Ruski liberali, koji su sada često u egzilu, Zapad vidi kao buduće lidere potencijalnog obnavljanja ruske demokratije. Prema njihovom mišljenju, kratak period slobode posle propasti SSSR-a je osnova za veru u demokratizaciju Rusije. Vredi napomenuti reči Elene Nemirovskaje, suosnivača Moskovske škole građanskog obrazovanja. Ona je u svom govoru na Svetskom forumu za demokratiju postavila važno pitanje: Rusija je „evropska zemlja sa evropskim vrednostima, ali nije zapadna zemlja. Ovo je zemlja u kojoj ljudi ne razumeju značaj državnih institucija. Rusija nije država vladavine prava. Umesto građanske svesti, velikanost izgrađena na praznim idejama se neguje.“ Po njenom mišljenju, metod demokratizacije Rusije treba da bude „prosvetljenje“. Međutim, vredi napomenuti da u analizi neuspeha ruske demokratije u smislu vrednosti, Nemirovskaja koristi nejasnu terminologiju. Štaviše, ponavlja isti narativ o posebnom tipu ruske demokratije koji Putin promoviše.
Reagujući na Nemirovsku, ne može se ignorisati tako očigledna greška u njenom pokušaju da definiše Rusiju. Zato što je Rusija zemlja u kojoj ljudi ne brinu o državnim institucijama i ne razvijaju civilno društvo. To nije zemlja modernih evropskih vrednosti. Rusija se pridržava autoritarnih imperijalnih vrednosti. Jasno je da se imperija ne može demokratizovati. Stoga je, pre razgovora o mogućnosti demokratskih promena u Ruskoj Federaciji, neophodna njena dekolonizacija.
Carski revanšizam i ruski fašizam
Možda potraga za uzrocima ruske agresije na Ukrajinu u geopolitici ili istoriji ima svoje opravdanje. Međutim, ono što je još važnije, postupci Rusije predstavljaju imperijalnu politiku revanšizma. Greške zapadnih eksperata u razumevanju ruske strategije i politike posle kolapsa SSSR-a proizlaze iz ignorisanja carskog nasleđa zemlje i nepotpunog procesa dekolonizacije. U eseju za The Washington Post Linda Kinstler napominje da se „države koje su bile deo SSSR-a retko nazivaju ‘postkolonijalnim’ izvan akademije. Obično se zovu ‘postsovjetski’, što dovodi do lažne pretpostavke da je samo propast Sovjetskog Saveza bila početak njihovog postojanja.“
Većina ruskih elita, uključujući takozvanu liberalnu opoziciju, verovatno se pridržava vrednosti i narativa obeleženih carskom zaostavštinom. To je razlog neuspeha ruske demokratije početkom devedesetih i nemogućnosti ruskih liberala danas da predstave ubedljivu viziju da Ruska Federacija postane država koja nije agresivna prema svojim susedima.
U međuvremenu, ruski rat protiv Ukrajine ima značajan uticaj na Rusiju. Timoti Snajder smatra da „današnja Rusija ispunjava većinu kriterijuma fašizma. Kult vođe Vladimira Putina, kult mrtvih usredsređen na Drugi svetski rat, i mit o prošlim carskim velikanama se obnavljajuvode se sve većim nasiljem – brutalnim ratom protiv Ukrajine.“
Ishod rusko-ukrajinskog rata zavisi od međunarodnog poretka u Evropi i svetu. Stabilan i dugoročan mir neće biti postignut ako je Rusija autoritarna država vođena imperijalističkim razmišljanjem u svojim postupcima. Zato je u interesu suseda Rusije, kao i ostatka Evrope, da podrže proces „deimperijalizacije“ i dekolonizacije Ruske Federacije. To će utrti put liberalizaciji Rusije. Narodi ove ogromne teritorije moraju da se oslobode carskog nasleđa koje u velikoj meri teži njihovoj političkoj kulturi, istorijskim narativima i viziji budućnosti. Ovaj proces se može pokrenuti kroz program dekolonizacije u dijalogu zapada, ruske „liberalne“ opozicije i predstavnika starosedelaca Ruske Federacije.
Efikasnost međunarodnog prava je takođe važna ovde, što bi trebalo da osigura da zločini Rusije ne prostnu nekažnjeno. Pored stalne podrške radu Međunarodnog krivičnog suda, treba stvoriti i poseban tribunal koji će privesti pravdi počinioce i istražiti zločine ruske agresije.
Na kraju, govoreći o popravci evropskog bezbednosnog sistema, vredi podsetiti na reči Kurta Volkera (bivšeg specijalnog predstavnika SAD za pregovore u Ukrajini – ed.), koji je rekao: „Moramo insistirati da se Ruska Federacija ponaša kao svaka druga država“. Za Rusiju to znači da „mora da zaustavi svoje napade na svoje susede i povuče svoje trupe sa svoje teritorije, prihvati odgovornost za ratne zločine koje su počinili njeni lideri i vojska, a u budućnosti obećava da će delovati samo unutar svojih granica“.
Prevedeno sa poljskog
Tekst je objavljen u okviru projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina je izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće Ili diskutuj o istoriji, minskom ćorsokaku
Originalni naslov članka: Rosja musi przestać być imperium kolonialnym
