Da li se taj slavni „Istorijski preokret“ zaista dogodio u Nemačkoj – Zeitenwende– koji je savezni kancelar Olaf Šolc tako patetično proglasio kada je razgovarao sa članovima Bundestaga nekoliko dana posle ruske potpune invazije na Ukrajinu? Sada skoro samouvereno moћemo da pristanemo. „Skoro“, jer još uvek postoje određene nijanse, nedoumice, rezervacije. Ali što se tiče glavne nemačke spoljne politike i bezbednosne linije, definitivno je da.
Protiv pozadine brutalnog rusko-ukrajinskog rata, u najvažnijoj državi članici Evropske unije dogodile su se radikalne promene. Nemačka je odustala od brojnih svojih spoljnopolitičkih dogmi, posebno zabrane snabdevanja kriznih regiona oružjem, to jest zemljama umešanim u vruće sukobe. Nemačka je decenijama sledila ovo pravilo u svojoj spoljnoj politici.
Ukrajina takođe nije dobila nemačko oružje, s obzirom na rusku invaziju u Donbasu. Najupečatljivija manifestacija takve nemačke politike bila je anegdotalna priča sa pet hiljada zastarelih šlemova za Oružane snage Ukrajine, koje, uzgred, nikada nisu stigle do Ukrajine.
Međutim, protekla godina je pokazala da su Nemci, pod pritiskom okolnosti, u stanju da priznaju svoje greške i značajno prilagode svoj stav. Od potpune ruske invazije, dobili smo više od 14 milijardi evra pomoći od Nemačke. Tako je nemački zamajac vojne podrške izuzetno sporo. U početku, Nemci su se ograničili da nam obezbede samo prenosive protivtenkovske sisteme i MANPADS, mitraljeze, minobacače, municiju, snajperske puške i drugo malo oružje. Ali onda je usledila teška mašinerija, uključujući i one čuvene Panzerhaubitze 2000, samohodni protivavioni pištolji Gepard. Sledeće – sistemi protivdušne odbrane IRIS-T I Patriota, MLRS MARS II. I na kraju, moderni tenkovi Leopard 2 i BMP Marder. Nemačka je takođe prihvatila hiljade ukrajinskih vojnika za borbenu obuku na savremenoj vojnoj opremi, koji će uskoro učestvovati u dugo očekivanoj ukrajinskoj ofanzivi.
Ove nedelje, Olaf Šolc je još jednom pokušao da ubedi Švajcarsku da obezbedi Ukrajini municiju za pomenute Oružane snage Ukrajine Gepard, koji se proizvode u ovoj planinskoj zemlji. To se dogodilo tokom posete švajcarskog predsednika Alana Bersea Berlinu. Činjenica je da švajcarski zakon o neutralnosti zabranjuje izvoz oružja zemlji koja učestvuje u vrućem sukobu. Ali zar nije vreme da se napravi korekcija zakona? „Razgovarali smo o tom pitanju. Ovaj rat u Evropi poziva sve nas da kritički preispitamo svoju percepciju o sebi i ponekad budemo spremni da donosimo neugodne, ali ispravne odluke“, rekao je Šolc, aludiranje na švajcarskog gosta nemačkog iskustva vojne pomoći Ukrajini. Međutim, Švajcarac je bio neumoljiv. „Ne možete zahtevati od nas da kršimo sopstvene zakone“, odgovorio je Berse.
Ova pozicija je razočarala Šolca ni na koji način. Majkl Rot, predsedavajući Odbora za spoljne poslove u Bundestagu, citirao je ogorčenog kancelara: „Svako ko želi da bude neutralan u takvom zločinačnom ratu agresije indirektno doprinosi ruskom agresoru“. Takva je indirektna zamerka bernu.
Štaviše, Nemačka, koja se uvek zalagala za rešavanje rusko-ukrajinskog sukoba putem diplomatije (koja vredi samo napore Angele Merkel u potpisivanju minskih sporazuma), sada tvrdi da nema smisla da Ukrajina u ovom trenutku pregovara sa Rusijom. Štaviše, ova pozicija je tipična za predstavnike gotovo svih političkih snaga (osim, naravno, pro-Kremljske leve stranke i Alternative za Nemačku). „Nemoguće je pregovarati sa pištoljem u hramu. Radi se o njihovoj predaji. Ako Ukrajina prestane da se brani, onda neće biti mira – doći će do okončanja mirovnih pregovora između Kijeva i Moskve“, rekao je Šolc odgovarajući na pozive levičara, populista i pacifista da odustanu od nemačkog snabdevanja Ukrajine oružjem i umesto toga olakšaju početak mirovnih pregovora između Kijeva i Moskve.
Tako radikalnu, ali korektnu poziciju sada zauzela je Nemačka, koja se do relativno skoro smatrala glavnim ekonomskim partnerom Moskve u Evropskoj uniji. Sada je Berlin postao odani Kjevov prijatelj, koji ne moћe da nam udovolji.
U tom kontekstu, poseta nemačkog saveznog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera Poljskoj na dan 80. Naravno, Štajnmajer je prvi put proglasio odgovornost Nemaca za progon i masovno ubistvo Jevreja tokom Drugog svetskog rata. On se iskreno izvinio, klečeći ispred spomen-spomenika žrtvama ustanka. „Danas stojim ispred tebe.Izvinjavamo vam se za zločine koje su ovde počinili Nemci. Nemci su proganjali, porobljavali i ubijali Jevreje Evrope, Jevreje Varšave okrutnošću i nečovečnošću, za koje nemamo reči. Za nas Nemce, odgovornost za našu istoriju nema krajnje tačke. To će ostati podsetnik za nas i našu misiju u sadašnjosti i budućnosti“, rekao je on.
Naime, Frank-Valter Štajnmajer je ponovio gest prvog socijaldemokratske kancelarke Nemačke Vinija Branta, koji je on napravio pre više od pola veka. U decembru 1970. Brant je položio venac na spomenik palim učesnicima varšavskog geta ustanka, poklonio se kolenima, spustio glavu kao znak poštovanja prema sećanju na mrtve. Klečeći fotografija Vili Brenda postala je kultna i uvrštena je u sve udžbenike o modernoj istoriji.
Štajnmajer je, imitirajući svog izvanrednog člana stranke, odlučio da se ne ograničava na teme teške istorije. Asfaltirao je most od tog užasnog rata do pravog. „‘Nikad više!’ je najvažnija lekcija nemačke istorije, i to znači da Evropa nikada više nije trebalo da vodi rat kao ruska invazija na Ukrajinu. “ Nikad više“ znači da čvrsto stojimo uz Ukrajinu zajedno sa Poljskom i našim drugim saveznicima. Podržavamo Ukrajinu u humanitarnim, političkim i vojnim aspektima“, rekao je nemački predsednik.
Zašto je ova Štajnmajerova izjava toliko važna? Zato što ne smemo zaboraviti da se temi Drugog svetskog rata i nacističkih zločina u Nemačkoj pristupa sa izuzetnim oprezom. Nemački zvaničnici gotovo nikada ne pribegavaju bilo kakvim poređenjima, paralelama, analogijama, tako da se to ne doživljava kao relativizacija tih zločina. A činjenica da savezni predsednik u svom govoru u Varšavi ne samo da je govorio o pomirenju, praštanju i istorijskoj odgovornosti svoje nacije, već je i odvojeno pokrenuo temu aktuelnog rata u Ukrajini, ratnih zločina Rusa, treba tumačiti kao veliki zdvih u nemačkom mentalitetu. A prema nekim ekspertima, pominjanje Ukrajine postalo je centralna tačka ovog govora.
Neki eksperti idu još dalje i teoretišu da na taj način Nemci pokušavaju da se oslobode istorijskog imidža glavnih evropskih kriminalaca. Na kraju svega, do sada, Drugi svetski rat, zločini nacional-socijalista i, pre svega, Holokaust su bili oni istorijski događaji koji se moraju pamtiti, a koji ni u kom slučaju ne bi trebalo zaboraviti da se ne bi ponovili „nikada više“. Sećanje na ovo je okačilo ozbiljan teret oko vrata nemačke nacije. Međutim, sada se ponovo rat u Evropi, i ponovo se na okupiranim teritorijama pocinje strašni ratni zločini. Rusija gotovo bez skrivanja izjavljuje nameru da izbriše ukrajinsku naciju sa lica Zemlje i u skladu sa tim deluje. A ovo je samo genocid.
To jest, Nemačka jasno pokazuje da je marljivo naučila krvave lekcije iz Drugog svetskog rata. Ali Rusija – nikako. Što je još gore, ona, parazitirajući po liku pobedničke zemlje, čini ratne zločine na paru sa SS kažnjenicima, a ponekad ih nadmašuje (pomislite na „Vagnerov čekić“, ubistvo dece ili odsecanje glave ratnim zarobljenicima). I ovde Rusi imaju sve šanse da oduzmu Nemcima ulogu glavnih kriminalaca istorije. I, možda će, iz tog razloga, Nemačka učiniti sve što je u njenoj moći da Ukrajina pobedi, tako da se međunarodni tribunal poput Nirnberškog održi nad ruskim ratnim zločincima.
