Da biste pobedili u ratu, potrebno je da imate ne samo tehnološku ili kvantitativnu superiornost nad neprijateljem. Put do pobede počinje znanjem. Poznavanje neprijatelja i objektivna procena sebe. Takve informacije nisu uvek optimistične. Ali bez toga, praktično je nemoguće pobediti u ratu.
Svako ko je u stanju da sebe stavi na mesto neprijatelja, da razume svoje prave motive, strategiju i planove, značajno povećava sopstvene šanse za uspeh. Zato pokušajmo da se postavimo na mesto neprijatelja da bismo razumeli čemu se Moskva nada, kladeći se na dug rat. I da li njene nade mogu da se ostvare.
Trenutni trenutak
Početkom petnaestog meseca, rusko-ukrajinski rat punih razmera ušao je u fazu produžene konfrontacije sa tendencijom uzajamne iscrpljenosti obe strane. Agresor na početku invazije nije uspeo da ostvari svoje velike ciljeve. Ruski blickrig je propao u prvim mesecima velikog rata. Okupatori su bili primorani da napuste značajan deo ranije okupiranih teritorija. Dalje kontraofanzivne akcije ruskih snaga nisu operativno bile uspešne. Po cenu velikih gubitaka u ljudstvu i opremi, neprijatelj je uspeo da zauzme samo male teritorije u Donbasu mnogo meseci, ali nikada nije stigao do granične linije regiona Donetsk.
S druge strane, ukrajinska kontraofanziva, koja se odigrala na jesen, i dovela do oslobađanja dela regiona Karkiva i Kersona, nije se dalje razvijala zimi. Loši vremenski uslovi i nestašica ofanzivnog naoružanja nisu dozvolili Oružanim snagama Ukrajine da nastave oslobađanje ukrajinskih teritorija. Konfrontacija na prvoj liniji fronta sve više podseća na iscrpljujuće krvave bitke prvog svetskog rata bez pristupa operativnom prostoru.
Očigledno je da će na proleće i leto ukrajinska vojska pokušati da sprovede niz ofanzivnih operacija, čiji će ishod imati primetan uticaj na dalji tok rata. Koliko će biti uspešni, vreme će pokazati. Istovremeno, čak i sada, možda po ineciji, neprijatelj ne odustaje od pokušaja ofanzivnih neprijateljstava u Donbasu, ne štedeći apsolutno nikakve ljudske resurse. Takođe aktivno jača odbrambene linije na drugim okupiranim teritorijama.
Signali koji dolaze iz Rusije ukazuju na to da je Kremlj sada zainteresovan za zamrzavanje rata kako bi okupio snage i potom nastavio agresiju na Ukrajinu sa već okupiranih teritorija. Međutim, ne može se tvrditi da je Rusija potpuno izgubila potencijal za produžena neprijateljstva. Kremlj se očigledno plaši ofanzive Oružanih snaga Ukrajine. Ali se nadaju da жe ga zadrћati.
Spoljnopolitički aspekt
Kladeći se na dug rat, Moskva se vodi tom logikom. Kremlj je i dalje ubeđen da vreme radi za njega. Dugotrajan rat je polje sa mnogim nepoznatim dogaрajima koji mogu da se odigraju u svetu. Agresor očekuje da će većina ovih događaja biti korisna za njega. Koja je osnova ove logike?
Ukrajinu u borbi protiv neprijatelja podržava zapadni svet. Ali Zapad je kolekcija različitih zemalja. I svačiji nivo podrške je drugačiji. Kao i ideja o ukrajinskoj pobedi i budućnosti Rusije. Nažalost, čak i u petnaestom mesecu rata, mnogi političari iz Evrope i Amerike i dalje se plaše ubedljive pobede Ukrajine. Čini se da su za našu pobedu, ali na takav način da to nije previše bolno za Rusiju. Neki još uvek gaje iluziju kako da Rusija bude deo Zapada i iskoriste je protiv Kine. Takav haos i unutrašnje protivrečnosti u mišljenjima zapadnih političara korisni su kremlju. Putin se nada da će moći da nastavi da igra na te strahove i iluzije, kao što je to činio i ranije.
A izbori se održavaju u zemljama slobodnog sveta. Šta će se desiti sa američkom podrškom Ukrajini ako, na primer, Donald Tramp bude izabran za predsednika 2024. godine? Da li će snabdevanje oružanih snaga Ukrajine oružjem i municijom biti stabilno i podrška ukrajinskom budžetskom deficitu održiva već duže vreme? Niko ne moћe ovo da kaћe zasigurno.
Zapadni političari nisu savršeni. Ima i onih koji su još uvek spremni da pacifikuju agresora po cenu gubitka ukrajinskih teritorija. I nije ih tako malo koliko se na prvi pogled može činiti. Tome se Putin nada, kladeći se na dug rat.
Druga tema je Kina. Rusija očekuje da Peking u nekoj fazi rata može aktivnije da učestvuje na njenoj strani. Obe zemlje imaju autoritarne režime koji mrze Zapad. I sanjaju o novom svetu gde žive po pravu sile. Ne možemo znati tačan nivo trenutne saradnje između KRP-a i Ruske Federacije. A takođe i kako će se Peking ponašati ako ukrajinska kontraofanziva bude uspešna i stavi Rusiju na ivicu geopolitičkog poraza. Zar Putinovi kineski prijatelji onda neće želeti da pozajme ruku podrške agresoru? Da ga spasem od konačnog poraza? Takav scenario je moguć.
Konačno, ne treba da zaboravimo na svet koji prevazilazi uticaj zapadnih demokratija. Ovaj svet nije previše raščlanjujunRadi se o tome ko je agresor, a ko ћrtva. I tamo sada živi više od polovine ukupne populacije planete. Rusija se nada da će zahvaljujući zemljama Azije, Afrike, a delom Latinske Amerike, moći da zaobiđe ili neutrališe pritisak sankcija. Arsenal zapadnih sankcija nije neograničen. Kremlj veruje da su glavne već sprovedene, a o novoj EU i Sjedinjenim Državama biće sve teže da se odluče. To znači da je moguće dostići određenu tačku ravnoteže i spasiti rusku ekonomiju od potpunog kolapsa.
Unutrašnji politički aspekt
Glavni cilj agresora u ovom trenutku je da osigura unutrašnju stabilnost unutar Rusije i demorališe javni sentiment unutar Ukrajine. Ni značajni vojni gubici ni ekonomski pritisak nisu primorali Ruse da protestuju protiv vlade. Oni koji poznaju rusku istoriju neće biti iznenađeni. Brutalni rat osvajanja, naprotiv, donekle je konsolidovao Ruse oko Putinove diktature. Takva je carska ruska priroda – agresija na druge zemlje.
Putin se nada da ga tekući rat neće sprečiti da zadrži vlast. Naprotiv, to će ga učiniti još jačim. Okupite rusko društvo oko vođe. Ruski propagandisti uglavnom uspešno rade na hranjenje stanovništva negativnom slikom Zapada i NATO-a. Mnogi Rusi zaista veruju u ono što im se kaže na TV-u. I oni padaju u ekstazu od sabljastog zveckanja nuklearnim oružjem, bombardovanja ukrajinskih gradova i agresivnog preskakanja „neprijatelja Rusije“. Čak ni serijski veliki tok grupe kovčega nije uticao na svest običnog stanovnika Ruske Federacije.
Umesto toga, neprijatelj, naklonjen dugom ratu, očekuje pogoršanje društveno-političke situacije unutar Ukrajine. Opklada agresora na kolaps ukrajinske ekonomije i potpuno zatamnjenje zimi nije uspela. Međutim, Kremlj ne odustaje. Putin očekuje da će mogući neuspesi Oružanih snaga Ukrajine povećati pritisak na ukrajinske vlasti i izazvati razočarenje među društvom. Oni i dalje veruju da značajan deo Ukrajinaca ni po koju cenu nije protiv mira. Takođe, nedavno je bilo čestih pokušaja da se široko rasprostranjeni problemi korupcije i socijalne nepravde u Ukrajini iskoriste za manipulisanje raspoloženjem društva.
Na društvenim mrežama kritike na račun Ukrajinaca mogu se čitati sve češće. A ovo više nisu izolovani slučajevi ili isključivo pitanje botova. Među temama koje izazivaju značajno nezadovoljstvo, tu je i tema mobilizacije. Teza da je „ovaj rat rat običnih Ukrajinaca, a elite nastavljaju da se obogaćuju“ aktivno se promoviše. Drugo zajedničko mišljenje je zašto se sudije, tužioci, carinici, zamenici, funkcioneri i oligarsi ne svađaju?
Ne videvši ovo je položaj noja koji je sakrio glavu u pesak. Očigledno je da bi vlasti trebalo da prate takva osećanja i odakle dolaze. I zar to nisu rezultat, posebno, stvarnih problema? A ako postoje problemi, onda ih treba rešiti. Uspostavite smernice za informisanje. I ne zaboravimo: Moskva ima veliko istorijsko iskustvo podmukle igre na društvenim protivrečnostima.
Bilo kakvi korupcionaški skandali u državi, sve činjenice o nezakonitom bogaćenju ili zloupotrebi u procesu mobilizacije su instrument u rukama našeg neprijatelja. Rat je izgovor da se ojača borba protiv korupcije, a ne da se opravda njeno prikrivanje ili tolerancija. Rat je najbolje vreme da se uvedu fer i pravedna pravila igre za sve. Neefikasan rad državnih institucija i agencija za sprovođenje zakona samo odlaže ukrajinsku pobedu. I to je upravo ono što naš strateški neprijatelj – Rusija – želi.
Sun Cu je napisao: „On koji poznaje neprijatelja i sebe nikada neće izgubiti rat. On koji ne poznaje neprijatelja, ali poznaje sebe, ponekad pobeđuje, a ponekad gubi. On koji ne poznaje ni sebe ni neprijatelja ne gubi svaku bitku.“ Svi ratovi se prvo osvajaju preliminarnim proračunom. A računica se ne tiče samo vojnog aspekta. Znajući šta je neprijatelj zaista nameravao, možete pokušati da se umešate u njegove planove. Znajući sopstveni potencijal, možete izbeći pogrešne odluke i ojačati ga. Neznanje, kao i iluzija znanja, nije sposobno da vodi do pobede.
