Prema poslednjem Podataka Kako je saopšteno iz Kabineta predsednika, zbog invazije ruskih trupa, šest gradova u regionima Donetsk i Luhansk je potpuno uništeno, gubici od potpunog ili delimičnog uništenja čitavih kvartova u različitim regionima Ukrajine samo rastu svakog dana. Za samo godinu dana punog rata, za Raиuna Ekonomska škola Kijev, Rusija je nanela štetu infrastrukturi Ukrajine za skoro 144 milijarde dolara, što je više od 4,5 hiljade uništenih stambenih zgrada, više od pedeset obrazovnih institucija, više od stotinu medicinskih institucija i više od hiljadu lokacija kulturnog nasleđa.
Uprkos tome, vlada je već pokrenula niz programa obnove i nadoknade uništenih stambenih i arhitektonskih spomenika, ali ne postoji konačna vizija o tome kakva posleratna obnova Ukrajine ne bi trebalo da bude ni među menadžerima ni među arhitektama.
Pokušao sam da saznam na koje primere Ukrajina može da se fokusira za obnovu posle rata, kako da ne propustimo šansu da postanemo platforma za inovativne arhitektonske projekte i zašto ne treba da žurimo sa oporavkom.
Od koga uzeti primer
Analitičarka programa „Providni gradovi“ Viktorija Oniščenko Veruje, da bi se povećala efikasnost obnove Ukrajine, neophodno je uzeti iskustvo posleratne obnove drugih zemalja, a taj proces mora da počne, čak i kada rat još traje.
Upečatljiv primer obnove mogu biti evropski gradovi posle Drugog svetskog rata, za restauraciju čiji su Sjedinjene Države razvile čuveni „Maršalov plan“. Prema njegovim rečima, evropski gradovi dobili su više od 100 milijardi dolara po trenutnoj stopi oporavka posle rata.
Neki gradovi su obnovljeni skoro u potpunosti, stvarajući istorijsku arhitekturu, a neki su dobili priliku da eksperimentišu na mestu uništenih spomenika.
Na primer, Varšava je tokom Drugog svetskog rata uništena za oko 80 odsto u nekoliko etapa. Obnova grada počela je 1945. Kao rezultat toga, istorijski centar poljske prestonice obnovljen je po istorijskom modelu. Kuće su obnovljene u skladu sa sećanjima i slikama.
„Obnova Varšave počela je 1945, pre kraja Drugog svetskog rata. Postojala su dva razloga. Prvo je bilo neophodno obezbediti stanovnicima koji su se vratili u prestonicu privremeni smeštaj. Drugo, bilo je neophodno rešiti problem gustog i haotičnog razvoja, nedostatka zelenih površina i oblasti za rekreaciju, podele zemljišta među hiljadama privatnih vlasnika“, rekla je Viktorija Onišenko.
Bliži primer posleratne obnove je Balkan. Na primer, rat u Bosni i Hercegovini trajao je od 1992. Za obnovu balkanskih zemalja korišćen je niz programa različitih pravaca – od nabavke materijala ili opreme za najvažnije sektore privrede do obnove čitavih infrastrukturnih projekata. Međutim, u ovoj rekonstrukciji specijalisti Vidim brojne greške iz kojih Ukrajina može da uči. Među njima su nedostatak ekonomske strategije, nedostatak jedinstvenog centra koji bi koordinirao programe oporavka, dupliranje donatorskih napora itd.
Ovo iskustvo takođe pokazuje značaj izgradnje ne samo infrastrukture, već i razvojne strategije za blisku budućnost. U tom smislu, Viktorija Onjščenko savetuje da se rekonstrukcija započne izradom master plana i propratnih dokumenata.
Yaroslav Pylypenko, specijalista za javne nabavke u Transparency International Veruje, uprkos potrebi da se uzmu u obzir istorijski primeri posleratne obnove, put Ukrajine biće jedinstven.
„Sve što se sada dešava je šansa da se stvori nova, sigurna, uspešna Ukrajina i šansa da se mnogi zastareli problemi reše jednom za svagda. Put obnove Ukrajine biće jedinstven, baš kao što se istorija drugih država ranije nije ponavljala. Međutim, to iskustvo moramo uzeti u obzir. Od Bosne i Hercegovine do značaja koordinacije, komunikacije, strategije i izgradnje institucija, od Koreje i Japana do borbe protiv korupcije i informisanih ekonomskih odluka. Iz Maršalovog plana – o blagovremenosti, potrebi za globalnom neopozivom pomoći i razvoju međudržavne saradnje“, rekao je Jaroslav Pilipenko.
Šta nudi država?
Uprkos činjenici da se rat nastavlja, vlade i opštinske vlasti pojedinačnih gradova već nude finansijsku i koordinacionu podršku za obnovu Ukrajine. Govorimo o ciljanim projektima, pojedinačnim objektima i sufinansiranju obnove čitavih gradova.
Vlada je takođe pokrenula odvojenu platformu.“Plan oporavka Ukrajine„, gde fokusNe postoje nacionalni programi, mapa uništenja, a postoji i prilika da pošaljete svoju ideju u vezi sa rekonstrukcijom. Istovremeno, već postoji niz programa koji nude nadoknadu za uništeno stanovanje ili drugu imovinu.
Krajem godine Kabinet ministara pokrenuo je program koji predviđa otpis kredita za uništenu ili oštećenu imovinu. Govorimo o stanovanju i automobilima. Uprkos činjenici da je procedura detaljno opisana, zakonom je predviđeno da sredstva za te kredite bankama mora da vrati zemlja agresora, što je praktično nemoguće do kraja rata i obaveza Rusije da plati odštetu.
Takođe na proleće, vlada je počela testiranje službe za eRestoraciju, na osnovu koje se preko servisa javnih službi Diia može podneti zahtev za nadoknadu uništene imovine. Prioritet će imati borci, porodice palih vojnika, mobilisanih, velikih porodica i osoba sa invaliditetom. Poznato je da se sredstva iz eRestoration-a mogu trošiti na građevinski materijal ili plaćanje za usluge izvođača radova. Međutim, procedura za dobijanje sredstava i izvor finansiranja usluge još uvek nisu poznati. Iako je u jerzhbudžetu za 2023. godinu budžetirano 35,5 milijardi UAH za otklanjanje posledica ruske agresije.
Za one koji su u stanju da nezavisno obnove uništenu ili uništenu imovinu, Kabinet ministara ponudio je meke kredite od 5 odsto i 7 odsto u okviru programa eOselija. Kredit možete dobiti na portalu javnih servisa Diia ili na sajtu Ministarstva digitalne transformacije, idite na odeljak »eOselya». Solventni Ukrajinci koji ne učestvuju u drugim vladinim programima mogu da učestvuju u ovom programu.
Sva rekonstrukcija pod jednim ministarstvom
Generalno gledano, Kabinet ministara planira da stvori jedinstveno telo odgovorno za obnovu. U tu svrhu, Ministarstvo infrastrukture je objedinjeno sa Ministarstvom za razvoj zajednica i teritorija. Ministarstvo je vodio bivši ministar infrastrukture Oleksandr Kubrakov. Vlada je prenela ovlašćenja na polju energetske efikasnosti na isto ministarstvo.
Državna agencija za obnovu i razvoj infrastrukture Ukrajine biće direktno odgovorna za implementaciju projekata obnove. To je, naime, preimenovana u Državnu agenciju za puteve, kojoj je priložila Agencija za infrastrukturne projekte. Ovu agenciju vodio je zamenik ministra infrastrukture Mustafa Najem.
Vlada ističe da će spajanje oba ministarstva omogućiti koncentrisanje svih obnova u rukama jednog državnog tela, dok eksperti za urbanizam dovode u pitanje ovu odluku. Urbanista i bivši pomoćnik ministra za razvoj zajednice Džulijan Čaplinski napominje da vlada planira da zaista liši urbanih zajednica pravo da učestvuju u obnovi, a gradovi će biti izgrađeni standardnim projektima. O tome je dokazano usvajanjem skandaloznog zakona o reformi urbanizma, kojim se gradske vlasti eliminišu iz inspekcija gradilišta i pružaju veće beneficije projektantima.
„Vlada ulazi u temu rekonstrukcije sa zanimljivim inicijativama. Retorika vlade da su lokalne vlasti korumpirane i da bi stoga sva sredstva za obnovu trebalo da bude akumulirana od strane centralne vlasti je loša. Ako je tako, onda je neophodno ojačati antikorupcijsku politiku, a ne lišiti zajednice prava glasa“, smatra Julijan Čaplinski.
Oksana Zabolotna, analitičarka Centra ujedinjenih akcija, takođe Verujeda su inicijatori restauracije gradski ili seoski saveti, koji imaju svoja izvršna tela i mogućnost da pripreme neophodna dokumenta, a ne regionalne administracije.
„Glavni kupac rekonstrukcije su ljudi. Možda najveća mana pokrenutog procesa je nedostatak normalne javne rasprave i stvarnih mogućnosti da država obnovi uništene i prioritete za razvoj zemlje u celini. Stoga su vlasti izložene ne samo sumnjama u zlostavljanje, nego rizikuju i potpuno razočarenje Ukrajinaca“, rekla je ona.
Šta sada može da se uradi
Trenutno niko ne daje definitivnu ideju kako pravilno koordinisati rekonstrukciju, ali stručnjaci se slažu da nema potrebe žuriti sa ovim procesom. Trenutno, prema rečima Džulijana Čaplinskog, Ukrajina ima šansu da uključi strane arhitekte, urbanističke planere i urbaniste u obnovu. Da bi se to uradilo, neophodno je udaljiti se od fokusiranja na regulatorni okvir i delovati u skladu sa pravilima Evropske unije. To će omogućiti specijalistima iz inostranstva da uđu u Ukrajinu, a ukrajinskim arhitektama – da uđu na inostrano tržište.
„Strani specijalisti koji su kreirali projekte na nivou skica i osnovnih odluka mogu da uđu u Ukrajinu, dok bi radni projekti trebalo da ostanu kod lokalnih arhitekata. A trebalo bi uvesti arhitektonske konkurse za sve vladine i opštinske projekte“, smatra Julijan Čaplinski.
Ovo mišljenje podržava Viktorija Onišenko. Prema njenim rečima, da biste izabrali najefikasniji pristup rekonstrukciji, kao i najnaptimalniji plan oporavka, potrebna vam je raznolikost misli koja vam može pružiti arhitektonskih konkursa.
„Takvo takmičenje stvoriće prostor za kreativnost. Na primer, u Berlinu su do 1961. godine, kroz konkurse, pokušavali da pronađu zajednička arhitektonska rešenja za grad, koji je podeljen na pola i bio je pod kontrolom različitih zemalja“, dodaje ona.
Eksperti takođe kritikuju Rezoluciju vlade, koja predviđa ponovnu potrošnju standardnih projekata. Državni projekti pretvoriće se u „bezimenu arhitekturu“, koja će biti replicirana širom zemlje.
„Škola u regionu Dnipropetrovska i škola u Sumi regionu trebalo bi da imaju drugačiju arhitekturu, jer postoji drugačiji lokalni kontekst. I umesto da iskoristi šansu i pusti regulativu u normama, vlada iz nekog razloga usvaja dodatnu regulativu“, rekao je Julijan Čaplinski.
Međutim, za nekoliko godina, bilo kakvi planovi će izjednačiti potražnju i postaće jasno koja od trenutnih odluka o rekonstrukciji je bila greška.
„Definitivno ćemo praviti greške, a za 5-7 godina videćemo da je to greška i da ne vredi ulagati u to. Biće procesa izvan kontrole države, kao što je unutrašnja migracija, koja će imati veliki uticaj. Ljudi koji se vraćaju iz inostranstva imaće veće uslove za kvalitet urbanističkog planiranja. Ljudi koji su se preselili i koji će zauvek živeti na zapadu zemlje uticaće na lokalnu samoupravu“, dodaje Julijan Čaplinski.
Eksperti se slažu da država treba da se fokusira ne na arhitekturu, već na to kako da vrati zajednice koje su već otišle i koje će napustiti Ukrajinu, kako bi predvidela koje funkcije grada mogu da podstaknu radnike da se vrate koji će ih obnoviti.
„Za 20 godina te zemlje neće biti obnovljene, nema potrebe nigde da žurimo. Potrebna nam je održiva rekonstrukcija bez brzih kretanja“, zaključuje arhitekta.
