Plast postoji u Kramatorsku 25 godina. Posle ruske agresije 2014. godine, organizacija koja obrazuje lidere ukrajinskog društva zapravo je živela na prvoj liniji fronta u gradu koji je postao centar slobodnog regiona Donetsk. Sada neki od izviđača sela „Kramatorsk“ brane zemlju, neki su u evakuaciji i pokušavaju da nastave svoje aktivnosti. Razgovarali smo sa članovima Plast-a koji žive u Lvivu o stalnim naporima da se očuva organizacija, Kramatorsku i verovanju da će grad preživeti.
„Plast mi je dao sve“
Početkom 2000 godina. U jednoj od škola Kramatorska, Spartakiad u organizaciji članova Plast-a se nastavlja. Desetogodišnja Volodya provodi ceo dan ovde. Njegova majka Natalija Popova zabrinuta je kod kuće i ne razume zašto njenog sina nije bilo toliko dugo. Ona prvi put uči o Plastu i ne nagađa da će to postati deo njenog života dve decenije.
„Sećam se da su se Igre održavale u subotu, a deteta nije bilo ceo dan. Mislim da ћeli da jede, љto nije tako dugo. Odluиio sam da vidim љta je to. Gledam, a tamo ima toliko dece, verena su, a onda uveče svi sede u krug, mole se, vatra u njima. Pomislim: „Boћe, neki baptisti.“ To me je malo uplaљilo. Međutim, videla sam da se mom sinu baš svidelo. Za desetogodišnjake, ovo je upravo ono što vam je potrebno, postoji gde da stavite energiju i gde da se pokažete. Moj muž je umro pre toga. I to je bio način da se vratimo u život“, priseća se Natalija.
Natalija Popova ()
Nakon toga, Natalijin sin se okupio na prolećnom festivalu iz Plasta. Ovo su četiri dana napolju u šatorima. Ћena je odluиila da se pridruћi.
„Pitao sam da li mogu da idem. Rekli su da su srećni što to rade. Naš brat je bio maloletan, pa im je trebala odrasla osoba. Posle toga, ponuđeno mi je da obiрem neki krug. Bilo je straљno jer je to bila odgovornost. S druge strane, zaista mi se svidelo da budem sa decom u prirodi, da budem u šatorima, kuvam“, kaže Natalija.
Posle oklevanja, Natalija je pristala da se pridruži Plastu, viđajući decu nedeljno na stepenicama, učestvujući u putovanjima i kampovima.
„Kada sam došao u Plast, sve se promenilo. Zamisli koliko je godina proљlo. Na primer, poznavao sam „Naљeg oca“ samo na ruskom. Sad ne mogu da se setim. Moj sin mi kaћe da nismo bili u Plastu, bili bismo separatisti, kao љto smo bili. U školi nešto stavljaju u glavu, žive sa tim, posebno starija generacija. Oni se ne razvijaju, ali ovde je potpuno drugačije. Plast mi je dao sve“, kaže Natalija.
Pre rata, organizacija je dosledno imala 25 dece različitog uzrasta. Prema Natali, sve je počivalo na nekoliko izviđača koji su ostali u organizaciji od dve000-ih.
„Jednostavno ne postoji bolja organizacija od Plasta. Postoji zdrav način života. Deca su pod nadzorom, niko ih ne vređa. Ima prostora da se uloži energija, jer u školi mogu da prikače etiketu detetu, a ovde se on razvija i može da se usavršava na bilo kom polju“, kaže žena.
Prema Natalijinim rečima, Plast dugo nije bio percipiran u Kramatorsku. Ljudi su bili uplašeni religioznim aspektom, pa čak i činjenicom da se radi o nacionalnoj izviđačkoj organizaciji. Bilo je slučajeva kada je dete htelo da hoda, ali roditelji nisu, ili obrnuto.
„Uvek smo organizovali gomilu stvari, razgovarali sa školarcima. Dečije oči su gorele, ali kada smo ih pozvali da dođu kod nas, bilo je dobro kada su to radila 1-2 deteta. Nismo imali redove. Prihvatili smo sve, samo što je bilo neophodno da dete poseti nekoliko koraka i shvati da li mu to odgovara. Imamo disciplinu, jasna pravila“, kaže Natalija.
Ona se priseća da su neka deca zauvek napustila Plast kada je počeo rat, u mogućnost u koju niko nije verovao. Pre toga, roditelji su bili zadovoljni što je dete pod prismotrom, pa ih nije zanimalo šta organizacija radi.
„Deca su došla kod nas i rekla da je Putin normalan i da neće uraditi ništa loše. Ljudi sa takvim pogledom na svet uopšte nisu na putu. Čak i da je tada bilo podrške vlasti, ali svi nisu bili briga. Moj sin je zaratio kao dobrovoljac. Pre toga sam bio na Maidanu i diplomirao samo na Donetsk institutu. Kada su otišli u Kijev, autobusi su im bili zaustavljeni i prozori razbijeni. Čuvani su u Kramatorsku“, priseća se Natalija.
„Naša deca znaju kako da prežive“
Prema rečima te žene, posle 2014. godine, Kramatorsk je, pored toga što je izgrađen i obnovljen, takođe brzo ukrajinski. Preselili smo se u gradstanovnici okupiranih teritorija Donjecke oblasti, a neki od njih su odmah poslali svoju decu u Plast.
„Radili smo sa različitim gradovima i osećali da smo deo veće zajednice. Naša deca su veoma patriotska, proaktivna. Deca su međusobno komunicirala samo na ukrajinskom. Ja lično mogu da izujem neku reč na ruskom. Dozvoljavam deci da me isprave ako zaboravim“, kaže Natalija.
Selo Kramatorsk se pripremalo za rat punih razmera. Natalija kaže da, uprkos svemu, nije verovala da će se to desiti. Vojska je izvodila kolibe, učila ih da pružaju prvu pomoć.
„Rat je tekao od 2014. godine, a kada smo čuli da počinje nešto preteće, spremali smo decu. Rekli su da čak i kada napuste školu moraju pažljivo da pogledaju gde mogu da padnu ako dođe do granatiranja. Na svim našim događajima imali smo obuku za prvu pomoć. Rekli su kako da se ponašate tokom granatiranja, da je neophodno da stavite notu u džep sa brojem i adresom kako bi roditelji znali sve. Naša deca nisu izgubljena u kritičnim situacijama. Znaju kako da prežive“, kaže Natalija.
Natalija je 24. februara 2022. bila u Kramatorsku. Njen sin je ponovo otiљao da brani zemlju. Žena je napustila grad u martu. Pre toga je radila u humanitarnom centru. Članovi Plast-a nisu držali korake. Oni koji nisu odlazili okupili su se samo da tkaju mreže za vojsku.
„U Kramatorsku je ostao samo jedan član Plasta. On deli humanitarnu pomoć koja dolazi u grad. Ima brojne okolnosti zašto ostaje. Drugi članovi Plast-a nisu išli po zemlji. Sada ih ima po celom svetu“, kaže Plastunka.
Natalija sada živi u Lvivu i vaspitačica je i stanićna. Ona planira put u Italiju sa svojim ljubimcima i čeka da se bezbedno vrati kući.
„Ne želimo da se ponovo registrujemo u Lvivu jer želimo da ostanemo izviđači Kramatorska. Razumem članove Plasta iz Severodoneca. Njihov grad je potpuno uniљten. Čvrsto verujem da će Kramatorsk preživeti. Dokle god se naš Kramatorsk drži, i mi ćemo izdržati“, uverena je Natalija.
Sastanci na mreži jednom nedeljno
Sa prozora sobe Denisa Papina možete videti aerodrom Kramatorsk. U noći između 23-24. februara 2022. godine, momak je pakovao ranac i spremao se da ode na obuku novih vaspitača (mentora za decu uzrasta od 6-11 godina) u Karkivu. Probudile su ga eksplozije. Probudio se, probudio sve, brzo spakovao drugi ranac sa hranom i otišao sa celom porodicom kod rođaka u Vinitsiju, gde je živeo nekoliko meseci. Po drugi put u ћivotu, Denis je otiљao od kuжe.
„Mi smo 2014. išli od Horlivke do Kramatorska. Imao sam oko 10 godina. Moja majka je znala za Plasta i saznala da je to bilo u Kramatorsku. Na pitanje o čemu se radi, odgovorila je: „Idi da vidiš.“ Doљao sam, svidelo mi se i ostao sam tamo. U to vreme nije bilo nikoga iz moje pratnje. Ali sada su svi moji prijatelji zahvaljujući Plastu“, priseća se Denis.
Denis Papin (fotografija koju je obezbedio sagovornik)
Do 2022, Plast se razvijao u Sloviansk, Kramatorsk, i Avdiivka. Pre potpune invazije, članovi Plast-a su počeli da osniju organizaciju u Volnovakha.
„Neću imenovati sva sela, ali ih je bilo do deset u regionu Donetsk. Kramatorsk je imao dobre performanse do 2014. U mojoj 65-oj kolibi nazvanoj po Petru Franku bio je pušač. Kada je rat poиeo, imao je 17 godina. Rusi su ušli i optužili ga da je jedan od bataljona desnog sektora. Cela njegova porodica je bila primorana da pobegne. U selu Kramatorsk bilo je 90 mladića, 9 stabilnih prosvetnih radnika, inovacija. Sve je nestalo i od 2015. imali smo dve osobe u kolibi. Doљao sam, i tamo nije bilo niиega. Zahvaljujući Nataliji Popovoj, sve je sačuvano. Sve je počivalo na njoj. Tvrdoglavo je nastavila 9 godina da dosledno svake nedelje drži sastanke za mlade i inovacije“, kaže Denis.
Članovi Plast-a predvođeni Natalijom Popovom pokušali su da rekreiraju tradiciju i izgrade selo. Kramatorsk se menjao, a sa njim i odnos prema Plastu. Denis podseća da su u 2016-2017. privukli vaspitača Jurka Semenova. Vremenom je imao porodicu i sopstvene poslove, a krug je imao dva načina – da se raspadne ili je prosvetni radnik zamenjen krugom jedan, a to je tada bio Denis. Zbog toga je od 2019. postao nezvanični edukator za taj krug.
„Bavio sam se edukacijom i organizovanjem akcija i kampova. 2020. godine, moj prijatelj Dmytro Gutsman i ja smo želeli da organizujemo Steppe Horizon hajdašnik. Bio je za ne Plastuns. Imali smo 15 godina. Kamp je ponovo organizovan 2021. godine. Prvi put je bilo 30, a drugi za 70 ljudi. Kamp je bio uspešan, jer je svaki put više od 50 odsto učesnika bilo zainteresovano da se pridruži Plastu“, priseća se Denis.
On je istakao da selo ne može da postoji bez obrazovne jedinice i starijih članova Plasta. Selo je 2021. godine pronašlo člana Plast-a iz blizini Bakhmuta, Fedira Rajskala, i pozvalo ga da zvanično postane prosvetni radnik. Do 2022. u Kramatorsku je bilo oko 40 učenika.
„Fjodor je dolazio jednom mesečno. Dali smo mu testove, veštine, išli na putovanja, išli u kampove. Još uvek radi sa nama. Dosledno imamo jednom nedeljno onlajn sastanke. Takođe prolazimo testove i veštine. Takođe idemo u kampove. Samo u različitim delovima sveta, i zbog toga je sve teško. Mnogo dugujem Fedoru“, kaže Denis.
Trenutno momak ima status izviđača i priprema se da uzme treći uzorak Stejpl Leta, u okviru kojeg će realizirao devet projekata različitog značaja i različitih nivoa.
„Postoje veštine različitih stepena. Ako se u prvoj fazi upoznate sa nekom profesijom, onda ste u drugoj fazi zapravo ekspert u ovoj oblasti. Pomaže ti da odlučiš ko želiš da budeš u životu. Zaista mi se dopada sve što je vezano za kulturu, ethnografiju, turizam, opstanak u prirodi i vojno formiranje. Imam veštine u tom pravcu, a oni su me oblikovali“, kaže Denis.
Sada Denis studira na Fakultetu za kulturne studije, pridružuje se članovima Lviv Plasta i pokušava da regrutuje krug IDP-a. Sanja o sticanju iskustva u Lvivu, koje može da sprovede u regionu Donetsk.
„Na primer, selo Severodonetsk je potpuno prezasićeno u Lvivu. Nije poznato kada će biti moguće obnoviti grad. Ako se rat završi narednih godina, Kramatorsk je zapravo jedini centar u okrugu Donetsk koji će moći da se vrati kući“, kaže Denis.
Tip kaћe da ne zna ko bi bio da nije Plasta. U budućnosti želi da bude narednik i da se pridruži Nacionalnoj gardi. I definitivno жe se vratiti u Kramatorsk.
