Od početka potpune invazije na Ukrajinu, Rusija je izgubila hiljade delova vojne opreme. Iako sankcije stvaraju nestašicu visokokvalitetnih stranih komponenti za proizvodnju novog naoružanja, Moskva i dalje ima značajnu količinu predratnih zaliha starije opreme. To je navedeno u izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), piše UNN.
Prema izveštaju, zapadne sankcije stvaraju manjak visokokvalitetnih stranih komponenti i primoravaju Ruse da ih zamene alternativama nižeg kvaliteta.
Pokušaji Kremlja da zameni uvoz uz podršku države i dalje su uglavnom neuspešni. To na kraju utiče na sposobnost Rusije da proizvodi, održava i isporučuje napredno oružje i tehnologiju na bojno polje u Ukrajini. Stoga, dok kvalitet vojne opreme koju koristi ukrajinska vojska, zahvaljujući pomoći Zapada, nastavlja da se poboljšava, kvalitet naoružanja ruske vojske nastavlja da se pogoršava.
Rusija je izgubila između 1.845 i 3.511 tenkova za godinu dana rata – ali se veruje da ima oko 5.000 starih tenkova u rezervi. Sve u svemu, dok je ruska vojska izgubila značajan deo svoje predratne tenkovske flote – do 40 procenata po nekim procenama – verovatno će zadržati neke od svojih zaliha tenkova posle 2011. Elektrana Uralvagonzavod može da proizvede 20 tenkova mesečno, dok ruska vojska gubi skoro 150 jedinica u ovom periodu“, naveli su analitičari u izveštaju.
Iako tačna procena trenutnih vojnih zaliha Moskve nije javno dostupna, otprilike je procenjeno da je od februara 2023. godine ukupan broj aviona na raspolaganju Kremlju bio 13-15 puta veći nego u Kijevu.
„Rusija ima skoro 7-8 puta više tenkova i 4 puta više oklopnih borbenih vozila, a njena mornarica je 12-16 puta veća od ukrajinske“, navodi se u izveštaju.
Eksperti CSIS-a napomećuju da bi Kremlj mogao da ima problema sa proizvodnjom bespilotnih letelica, raketa i elektronskog ratovanja zbog nestašice mikročipova. Na početku rata u februaru 2022. ruske snage su imale približno 2.000 vojnih bespilotnih letelica svih tipova. Do kraja 2022. godine, nekoliko stotina ovih bespilotnih letelica je uništeno ukrajinskom protivraketnom odbranom, elektronskim ratovanjem ili zbog grešaka ruskih pilota. Međutim, bespilotne letelice Orlan-10 i Lanset-3 kamikaza nastavljaju da lete u Ukrajini, što ukazuje na to da ta ključna vazdušna sposobnost ispunjava bar delimično zahteve Moskve za borbene misije, rekli su analitičari.
Prema analitičarima, Rusija i dalje ima značajan stepen prilagodljivosti zapadnim sankcijama, iskorišćavajući svoje predratne zalihe starije opreme, kao i zemlje koje žele da ih snabdeve robom i tehnologijama ograničene upotrebe dvostruke upotrebe putem mreže nezakonitih zaliha.
Kremlj, ističe se u izveštaju, ne pokazuje znake odustajanja od svog glavnog cilja da okupira Ukrajinu, pa Zapad nastavlja da prilagođava sopstvene akcije nametanju najširih sankcija Rusiji do danas.
Imajući u vidu postojeće mogućnosti i ograničenja Rusije, CSIS smatra da će se verovatno odlučiti za sporiju kampanju iscrpljivanja Ukrajine, vršeći pritisak na Kijev i njene zapadne partnere.
Kontinuirani napadi Rusije na Ukrajinu važan su pokazatelj da Rusija i dalje može da se prilagodi reprogramiranjem različitih tipova raketa. Sposobnost Rusije da nastavi takve napade mogla bi da bude povećana naporima partnerskih zemalja kao što su Iran ili Kina, na čije pošiljke rezervnih delova i tehnologije možda neće uticati sankcije koje su pokrenule SAD.
Iako je nemoguće u potpunosti kontrolisati protok delova u Rusiju, autori izveštaja sugerišu da zapadni kreatori politike nastavljaju da snabdevaju Ukrajinu visokokvalitetnom vojnom opremom brzinom koja premašuje stopu proizvodnje u Rusiji, što otežava Rusiji da vodi rat attribucije.
Druge preporuke uključuju identifikovanje nezakonitih mreža i posebno pojedinaca umešanih u tekuću utaju sankcija. Pored toga, analitičari savetuju ograničavanje bilo kakvih operacija sa ruskim i ruskim odbrambenim kompanijama i njihovim filijalama. Na primer, da bi se sprečila saradnja sa Rostec-ovim podružnicama i filijalama koje se bave civilnom avijacijom. A takođe i da eliminišu „rupe u zakonu“ koje omogućavaju nekim zapadnim kompanijama da uvoze opremu u Rusiju, u skladu sa zaključenim ugovorima pre nego što su sankcije uvedene, piše „Glas Amerike».
