Kina, pošto je poslednjih decenija postala neprikosnovena svetska ekonomska sila, sada čini sve više napora da zaustavi geopolitičko ćebe. Peking revnosno koristi za to pitanje razne diplomatske i „skoro diplomatske“ načine. Pošto je ova stvar relativno nova za Kineze, prirodno, ti pokušaji izgledaju prilično sekira, a ponekad dovode i do međunarodnih skandala.
Poslednji takav skandal izazvao je nesvakidašnji, blago rečeno, izjave kineskog ambasadora u Francuskoj Lu Čajea. Oni su se oglasili 21 aprila u etru francuskog informativnog kanala La Chaîne Info, koga je kineski diplomata intervjuisao. Vredi citirati neke od ambasadorovih stvari.
Dakle, kada je moderator pitao Lu Šaja o pripadnosti Krimu, odgovorio je: „Zavisi od toga kako doživljavate ovo pitanje. Postoji priиa. Krim je prvobitno pripadao Rusiji. Hruščov je bio taj koji je dao Krim Ukrajini za vreme Sovjetskog Saveza.“
Čudna izjava za diplomatu, to jest osobu koja bi, u svojoj specijalnosti, trebalo da međunarodne sporazume, norme i konvencije smatra nečim svetim. Ostalo je još interesantnije. Razvijajući tu temu, kineski ambasador je generalno doveo u pitanje međunarodnu subjektivnost i Ukrajine i drugih republika bivšeg SSSR-a. „Prema međunarodnom pravu, čak ni ove zemlje bivšeg SSSR-a nemaju status, kako bi se reklo, efikasan u međunarodnom pravu. Zato što ne postoji međunarodni sporazum da se njihov status nezavisnih zemalja učini konkretnim“, rekao je on jednostavno.
Očekivana reakcija
Jasno je da su kontroverzne izjave kineskog predstavnika izazvale oštru reakciju u demokratskom svetu. Posebno oštru reakciju dale su zemlje istočne Evrope, a pre svega baltičke države, jer su ih veoma zabrinule i ambasadorove reči o nedostatku „efektivnog međunarodnog statusa“. Ministarstva spoljnih poslova u Viljnusu, Rigi i Talinu odmah su pozvala kineske ambasadore u toj zemlji na ozbiljan razgovor.
80 poslanika EP napisalo je otvoreno pismo tražeći da kineski ambasador u Francuskoj Lu Čaje bude proglašen personom non grata. „Kina ili bilo koja druga zemlja nema pravo da dovodi u pitanje suverenitet drugih. Duboka uvreda za istoriju, kulturu i fundamentalni integritet nacija, ambasadorove izjave usmerene su na podrivanje osnovnih principa na kojima se zasniva navodni diplomatski odnos. Suverenitet nije diplomatska igračka, već fundamentalni element međunarodnih odnosa, međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija“, navodi se u pismu.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Hosep Borel ocenio je da su izjave Lu Čaja u vezi sa statusom bivših sovjetskih zemalja neprihvatljive. „Neprihvatljive su izjave kineskog ambasadora u Francuskoj, dovodeći u pitanje suverenitet zemalja koje su postale nezavisne posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. EU može samo da pretpostavi da te izjave nisu zvanična politika Kine“, rekao je šef evropske diplomatije.
Ukrajina je takođe izrazila svoje duboko ogorčenje. Posebno je ukrajinski ambasador u Francuskoj Vadim Omelčenko rekao da kineski ambasador ili „ima očigledne probleme sa geografijom“ ili je njegova izjava u suprotnosti sa stavom zvaničnog Pekinga „o naporima za uspostavljanje mira u Ukrajini na osnovu međunarodnog prava i ciljeva i principa Povelje UN“.
I savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Mihaila Podoljaka pisao je u Tviteru„Sve postsovjetske zemlje imaju jasan suvereni status učuvek u međunarodnom pravu. Osim, uzgred, Rusije, koja se na prevaru dogodila u Savetu bezbednosti UN. Čudno je čuti od predstavnika zemlje koja je pedantna u pogledu svoje hiljadugodišnjeg istorije, apsurdne verzije „istorije Krima“. Ako želite da budete veliki politički igrač, ne preislišajte propagandu ruskih autsajdera.“
Иiji je Krim?
Teško je ne složiti se i sa Omelčenkom i sa Podoljakom u vezi sa kritikama kineskog ambasadora. Lu Šaje je zaista pokazao potpuno neznanje u geografiji i istoriji, glupo verujući primitivnim stvarima kremljske propagande. Posebno o Krimu. Jednom sam pročitao mnoge knjige savremenih ruskih istoričara i „istoričara“. Uradio je to iz profesionalne potrebe, bez ikakvog zadovoljstva i radoznalosti. Nije bilo knjige posvećene sovjetskom periodu koja nije kritikovala prebacivanje Krima na ukrajinski SSR 1954. Kakve god reči autori zvali Nikita Hruščov za ovo: dobrovoljnost, pijanica i budala. Иak i latentni ukrajinski nacionalista.
Ruke su odavno izgrebane da bi se opovrgle ove glupe ruske tvrdnje da se, kažu, „Hruščov napio na proslavi 300. godišnjice Perejaslava Rada i niti je seo niti pao dao ruski Krim Ukrajini“. Pre svega, nije više ruski (i, što se mene tiče, mnogo manje) od Cimmeriana, Scythianai, grčki, rimski, tursko-tatarski, konačno ukrajinski. Da ne spominjem male kolonije mnogih drugih država na poluostrvu. Stoga su reči Lu Šae da je „Krim od samog početka pripadao Rusiji“ manifestacija potpunog neznanja istorije.
Ali da se ne bih preduboko uronio u istorijske izlete, odmah ću se koncentrisati na 1954. Mada, ne, neophodno je setiti se šta se desilo deset godina ranije. U maju 1944, po naređenju Josifa Staljina i rezolucijom Komiteta za državnu odbranu SSSR-a, velika većina lokalnog stanovništva deportovana je sa poluostrva. I govorimo ne samo o krimskim Tatarima, već i o Jermenima, Grcima, Bugarima, Česima.
Iz nekog razloga, njegovi zločini protiv čovečnosti tvrdoglavo oklevaju da ih pominju „prijatelji Kremlja“. Ali sada se ne radi o ratnim zločinima, već o situaciji na poluostrvu u to vreme. Deportacija, naravno, nije mogla ali da izazove demografski problem na Krimu, koji nije mogao da se reši intenzivnim preseljenjem u depopulisane prostore ruskih državljana.
Zbog toga je u to vreme Krim doživljavao potpuni ekonomski pad. Zato je postojala potreba da Ukrajina zauzme poluostrvo pod svojom negom.
Teza hruščočevog voluntarizma je potpuno budalasta i od razmatranja da u to vreme još uvek nije posedovao punu snagu. Zemljom Sovjeta tada je još uvek vladao trijumvirat: predsedavajući Saveta ministara SSSR-a Georgi Malenkov, prvi sekretar Centralnog komiteta CPSU Nikita Hruščov i ministar odbrane Nikolaj Bulganin. Štaviše, prvu violinu u to vreme svirao je Malenkov, a on je bio taj koji je predsedavao tim sastankom Prezidijuma Centralnog komiteta 25. januara 1954. godine, na kojem je doneta „krimska odluka“. Dalje su ga sproveli Vrhovni Sovjeti SSSR-a i ukrajinski SSR. A činjenica da se ovaj događaj poklopio sa proslavom 300 godina Perejaslavskog saveta je potpuna nesreća.
I od tog trenutka Krim počinje aktivno da se razvija. Izgrađen je Severni krimski kanal, koji je neverovatno oživeo poljoprivredu poluostrva. Na mestima pustinje, vrtovi su zaboravljeni, polja začinjena, agrarni sektor nepoznat Krimu – industrijska bara za uzgoj ribe – nastala je.
Iz ukrajinskog budžeta i uz pomoć ukrajinskih resursa izgrađeni su stambeni kompleksi, obrazovne institucije, rezervoari, luke, dečiji i sportski kampovi, hoteli, pozorišta, autobuske stanice. I što je najvažnije – moćna rekreativna infrastruktura. I do sada nezabeležena trolejbus linija Simferopol-Alushta-Jalta izgrađena je u do sada neviđenoj dužini u svetu.
Uzgred, čak se ni Hruščov, uprkos kritikama staljinizma, nije usudio da ispravi takvu istorijsku nepravdu kao što je deportacija krimskih Tatara. Tek kada je Ukrajina stekla nezavisnost počela je implementacija programa povratka deportovanih naroda na poluostrvo. Što je, naravno, prestalo posle okupacije i aneksije Krima od strane Rusije. I ovaj trenutak bi pre svega trebalo da zabrine takozvane „tragače krimske pravde“ kako na Istoku, tako i na Zapadu.
Vučićeva diplomatija
Tako da je jasno sa Krimom. Ali љta je sa Kinom? Uprkos svemu, do nedavno je Peking izneo svoje tvrdnje o posredovanju u mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije. A izjava ambasadora nije mogla da doprinese realizaciji te težnje.
Pa šta, da uzmemo Lu Shae-ovu izjavu kao ličnu inicijativu? Malo je verovatno da Kina nije država koja dozvoljava svojim zvaničnicima, posebno na međunarodnom frontu, takve slobode. Šta onda ? – demarš, pobuna, fronde Još veća sumnja. Jer bi ga onda Peking brzo stavio na njegovo mesto, a to se uopšte ne dešava. Ovo nije prvi put da Šae da tako provokativne izjave. I takve modus operandi ima svoju jasnu definiciju u Kini kao diplomatiju „vučjih ratnika“. Njena suština leži upravo u bacanju takvih kontroverznih izjava kao što su probni baloni, prema kojima Peking formira plan za svoje sledeće spoljnopolitičke korake. „Zapad nas optužuje da ne posmatramo diplomatski bonton, ali mi ocenjujemo naš rad ne kao strance, već kako nas naš narod vidi, da li ispunjava interese naše zemlje i naroda i da li je naš narod zadovoljan“, opisao je sam Šae ovaj diplomatski stil u intervjuu za kineski list Guanča.
I nije uzalud što je tako provokativan ovo napravio ambasador u Francuskoj upravo sada. Uprkos svemu, početkom aprila francuski predsednik Emanuel Makron posetio je Kinu. I posle ove posete, francuski lider je dao prilično kontradiktorne izjave: pohvalne za Kinu i kritički prema Sjedinjenim Državama. Očigledno je Peking odlučio da je neophodno da završi ovu „slabu kariku“ Zapada, to je pitanje Francuske.
Međutim, Kinezi su se očigledno preračunali, ispostavilo se da su izjave prestroge. Demokratski svet priori nisu mogli da ih prihvate. Peking je to razumeo i pokušao je da na iščekuje Šaeove izjave.
„Kina poštuje suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet svih zemalja koje su bile republike Unije unutar SSSR-a. Posle propasti Sovjetskog Saveza KItalija je bila jedna od prvih zemalja koja je uspostavila diplomatske odnose sa tim zemljama. Od uspostavljanja diplomatskih odnosa sa tim zemljama, Kina se uvek pridržavala principa međusobnog poštovanja i pariteta u razvoju bilateralnih odnosa, koji su bili prijateljski i kooperativni“, rekla je portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning na brifingu u Pekingu 24. aprila. Ona je takođe ukazala na doslednost stava Kine o ukrajinskom pitanju. Peking je, prema njenim rečima, spreman da promoviše „političko rešenje krize u Ukrajini“.
Ali, reč, kao što znate, nije vrabac, pogotovo reč ambasador. Ovaj jasan diplomatski propust Kine ne može se tako lako zakloniti ekskulpatornom izjavom. Ali može da igra u ruke Ukrajine. U tom kontekstu, ne može se ali se ne može složiti sa Izjavu poznati spoljnopolitički ekspert, bivši vicepremijer spoljnih poslova Ukrajine Danylo Lubkivsky:
Prvo, međunarodna reakcija primorala je Peking da se odagna apsurdnih i zbunjenih, ali ništa manje štetnih reči svog predstavnika u Parizu. Drugo, iskrenost kineskog ambasadora otkrila je širokoj publici pravo raspoloženje establišmenta kome pripada. Naša diplomatija treba da skrene pažnju kolega sa Globalnog juga na činjenicu da to nije neutralna pozicija i moralna visina, već jasna politička pristrasnost i pristrasnost.“
To jest, plan Pekinga, koji je podržao pomenuti Makron, da do jeseni dovede Ukrajinu za pregovarački sto sa Rusijom, potpuno propao. To nam nikako nije bilo korisno, s obzirom na to da do tada teško da bi bilo moguće potpuno osloboditi sve ukrajinske teritorije od ruskih osvajača. A ovde je Kina, kroz usta Lu Šaja, demonstrirala svoju pristrasnost, igrajući zajedno sa Rusijom. Zbog toga umerenost Pekinga ne dovodi u obzir. To je shvaćeno čak i u Jelisejskoj palati i izdalo je odgovarajuće saopštenje u vezi sa kineskim ambasadorom.
Štaviše, može se sa izvesnom verovatnoćom predvideti da će Kina pokušati da ispravi svoju fatalnu grešku i demonstrira distancu od Rusije, pa čak i da igra zajedno sa Ukrajinom. Malo je verovatno da će se verovati Kini, ali takvi napori se mogu samo ohrabriti. Zašto da ne?
