Među mnogim ratnim zločinima koje je ruska vojska počinila u Ukrajini, seksualno nasilje je jedna od naj tabu tema o kojoj same žrtve nerado govore. Žene koje su silovane teško prolaze kroz ovu situaciju, ne žele uvek da se okrenu specijalistima za pomoć, a često nemaju priliku zbog okupacije svog regiona. Kada pomažete žrtvama nasilja da prežive ovaj težak period, važno je da pravilno ponudite pomoć kako ne biste još više povredili.
Razgovarali smo sa zamenice Centra „Ženske perspektive“, psihologom Martom Čumalo o tome šta treba uraditi kada žena doživi takvo traumatično iskustvo, kao i kako da se ponaša prema svojim najbližima kako bi je podržala.
***
Prema kancelariji glavnog tužioca, od početka ruske vojne agresije, tužioci su zabeležili 175 činjenica o seksualnom nasilju povezanom sa sukobima (uključujući 135 slučajeva protiv žena).
«Istovremeno, pokrenute su predsudsko istrage o takvim vrstama seksualnog nasilja povezanih sa konfliktom kao što su silovanje, sakaćenje ili nasilje nad genitalijama, prisilna golotinja, pretnje i pokušaji silovanja, prinuda da se sagleda seksualno zlostavljanje voljenih osoba itd„, napominje u odgovoru na zahtev za informisanje koji nam je ukazao u Kancelariji glavnog tužioca.
Žrtve nasilja bili su i žene i muškarci, uključujući maloletnike, starosti od 4 do 82 godine. Takvi podaci Izveštaj Komisija za istragu kršenja zakona u Ukrajini, koju je odobrio Savet UN za ljudska prava.
Ovo su statistike dokumentovanih zločina. Teško je proceniti njihov stvarni broj zbog njihove nepristuknosti privremeno okupiranim teritorijama i ćutanja o takvim zločinima od strane samih žrtava.
Šta prvo uraditi
Marta Čumalo napominje da prvi koraci zavise od toga u kakvom je stanju žena. Prvi korak je konsultovanje lekara, podvrganost dijagnostici, dobiju pomoć ako postoji opasnost po zdravlje. Neophodno je proveriti da li postoji anksioznost u vezi sa polno prenosivim bolestima ili trudnoćom. To je da prvo treba da vodite računa o somatskom zdravlju.
Vrlo često postoji potreba da se ide kod psihijatra, naročito ako postoje poremećaji spavanja, vidljiva depresija. Tada antidepresivi ili drugi lekovi mogu da pomognu u stabilizaciji psihe tako da se izbori sa problemima kroz koje prolazi.
Ako je osoba spremna da dokumentuje ovaj zločin kao dokaz protiv ruske vojske, onda se okreće tužilaštvu i počinje da dokumentuje svoje svedočenje. Čak i svedoci mogu da prijave zločin. Da bismo to uradili, napravili smo zasebnu platformu Warcrimes, gde možete da otpremite sve dokaze, fotografije, video zapise, prosledite informacije čak i sa okupiranih teritorija.
Za žrtvu je svedočenje prilično teško iskustvo, pa je potrebno da imate podršku profesionalnog psihoterapeuta koji bi joj se pridružio.
Pomoć psihoterapeuta
Paralelno ili posle stabilizacije psihe, žrtva nasilja može da se okrene psihoterapeutu, po mogućstvu fokusiranom na traumu, koji zna da radi sa traumom. Zajedno sa njim, osoba će raditi na svojim resursima, razvijati svoju strategiju, kako će se izvući iz ove situacije, kako bi ovo traumatično iskustvo bilo integrisano.
Nema potrebe da ubeđuješ ženu u bilo šta. Ako je odrasla, morate joj dati informacije, brojeve vrućih linija, pouzdane psihoterapeute, doktore. Međutim, insistiranje na kontaktu sa specijalistima nije neophodno. Osoba je najbolji stručnjak za njegovo stanje. A ovde joj možete pomoći što je više moguće tako što ćete voditi računa o fizičkom stanju njenog tela, brinuti o njenoj udobnosti kako bi mogla da spava, učiniti da se oseća dobro.
„Psiha je veoma fleksibilna. Ako nađe izlaz, malo vremena mora da prođe. Žena treba da bude bezbedna, da bude malo sama sa sobom. Nema potrebe da ubrzavate i prilagođavate se. Da biste pomogli, potrebno je da usporite i ponudite, da date osećaj podrške“, objašnjava psiholog.
Nakon što dobijete neophodnu prioritetnu pomoć, žena mora da stekne resurse, snagu da bi se brže oporavila.
Razne aktivnosti, šetnje, trčanje, kada se aktivira leva i desna hemisfera, ovo je takozvana bilateralna stimulacija. Na primer, pletenje, naizmenično tapkanje po kuku, kolenu. Ali najbolje je potražiti savet, potražiti stručnu pomoć i odabrati one časove koji mogu da pomognu.
Marta Čumalo već ima više od 20 godina godine se bavi podrškom ženama koje su izložene nasilju
Podrška za voljene osobe
Osećaj podrške je upravo ono što bliski ljudi najbolje mogu da pruže – rođaci, prijatelji, oni kojima žrtva veruje. Osobi koja je u traumi potrebna je podrška, toplina, kako bi voljena osoba bila u blizini, vodi računa o svojim osnovnim potrebama – kako bi spavala, jela, imala sigurnost, mogla da bude sama ili da razgovara sa osobom sa kojom ima dobre odnose. Ovo je tako osnovni okvir.
„Ključ je ovde bezbednost, spavanje, a ljudi koji su u blizini treba da shvate da to samo treba podržati. Možda postoji dnevna rutina koju treba prati kako bi osoba imala dnevnu rutinu, vodi računa o higijeni. Ako žena ima snage da to uradi, počinje da se vraća u život“, kaže Marta Čumalo.
Šta vaše voljene osobe treba da razmotre: nema potrebe da se raspitite o bilo kakvim detaljima. Ali istovremeno, nema potrebe da se zaustavljate ako osoba želi da razgovara. Trauma ponekad ulazi u fazu kada želi da bude izgovorena. I na taj način se integriše kada počne da izlazi verbalno. Osoba počinje da priča šta mu se desilo, kako se to desilo. Važno je samo slušati, saosećati, davati osećaj za to saosećanje.
„Ni u jednom slučaju ne treba kriviti. Bilo je slučajeva kada je ženi zamereno što je napustila podrum u kojem se krila, iako je otišla u potrazi za vodom. To je nemoguće, jer žrtve odmah osećaju krivicu zbog onoga što se desilo. Ne možete da pitate: ‘Kako se ovo desilo, zašto niste napustili?'“, objašnjava psiholog.
Ona dodaje da je važno da žena „ne ide u sramotu“. Zato što je to osećaj koji daje razumevanje „nešto nije u redu sa mnom, ja nekako nisam takav, pa sam to doživeo“. Ovo je takav napad na identitet. To je da je krivica „uradio sam nešto pogrešno“, a sramota je „nešto nije u redu sa mnom“. I onda se ovaj lanac od krivice do sramote završava izolacijom, kada osoba jednostavno prestane da kontaktira uopšte, ispriča, zatvori se u sebe. I opasno je. Ona ne traži pomoć, misli da će i sama davati savete, već se našla u izolaciji, depresiji, poremećajima.
Približne fraze koje rođaci mogu da se pozabave žrtvom da je ne bi traumatizovala:
- „Ja sam tamo. Ako želiš, reci mi, mogu da uradim šta mogu.“;
- „Ako imate neku ideju kako mogu da pomognem, onda mi recite“;
- „Poštujem vašu odluku, čak i ako je ne razumem i ne sviđa mi se“ (ako, na primer, žena ne želi odmah kod psihoterapeuta).
To je to, treba dati inicijativu u njenim rukama. Ako ona to ne želi, onda to mora da se poštuje. Zato što je tada već bila primorana, i ako njeni rođaci budu primorani da urade nešto, retraumatizovaće je. Ovo je ključno u takvoj situaciji kada žena shvati da odlučuje kako da se ponaša. Dajte maksimalnu kontrolu u njenim rukama.
Međutim, ako postoje alarmantni signali suicidalnih manifestacija ili teške depresije, ako voljeni vide da postoji opasnost po život, onda o tome treba govoriti i zvati odgovarajuće medicinske usluge i biti hospitalizovan. Pošto se ponekad dešava da se psiha ne snađe, onda je potrebno da intervenišete i uključite sistem pomoći.
Šetnja i podrška voljenim osobama su komponente rehabilitacije (Getty photo)
Besplatna pomoć
Sada postoji mnogo mogućnosti, besplatne profesionalne psihoterapeutske usluge, posebno na CRSV (seksualno nasilje povezano sa konfliktom) kako za interno raseljena lica tako i za žene pogođene ratom. Postoji mnogo međunarodnih i ukrajinskih fondacija koje pružaju psihoterapeutsku pomoć. Lako ih je pronaći na internetu.
Ali najbolji način, kaže Marta Čumalo, je da pitate ljude o pozitivnim iskustvima sa psihoterapeutom. Ovo je veoma individualno, osoba mora da pronađe međusobno razumevanje, savezništvo, izgradi odnose, razgovara o problemima u bezbednosti i traži načine da pomogne.
Centar „Ženske perspektive“ pruža utočište ženama u svakoj kriznoj životnoj situaciji, uključujući i zbog prisilnog preseljenja zbog rata. Ženama se pružaju psihoterapeutske, pravne, medicinske usluge. U poslednjem periodu, broj žalbi žrtava seksualnog nasilja povećao se 1,5-2 puta ne samo zbog silovanja u ratu, već i u mirnom životu, uključujući i brak.
„Postoji mnogo stresnih situacija, a muškarci, kada su anksiozni, pod stresom zbog moguće mobilizacije, gubitka posla ili drugih razloga, pronalaze ovakav način dezena silovanjem žena. Pružamo usluge spektralno svim problemima koji preopterećenje žene u njenoj životnoj situaciji je uklonjeno. Da bi mogla da se oporavi. Može da ostane sa nama koliko god je potrebno da ga obnovimo. Pre ili kasnije, ona staje na svoje noge i rešava svoje probleme“, kaže Marta Čumalo.
Gdje ići: Lviv, Chervonoi Kalyna Avenija, 36, kancelarija 315. Tel: 067 674 0770.
Centar za pomoć u spasavanju, koji je otvoren u Lvivu u leto 2022, stvorila je vlada u partnerstvu sa Populacionim fondom Ujedinjenih nacija (UNFPA) kako bi podržala one koji su napustili zonu aktivnih neprijateljstava ili okupacije. Pored Lviva, takvi centri otvoreni su i u Kijevu, Zaporizhia, Dnipro, Chernivtsi i Mukačevo.
Tokom radova od početka aprila 2023. 42 žrtve od seksualnog nasilja u ratu, kao i 523 slučaja rodno zasnovanog nasilja.
Gdje ići: Lviv, st. Kopernikus, 17 godina. Tel. 067 600 3269. Radi online platforma sa više informacija.
Dobrotvorna fondacija „Jaka“ stvorena pre skoro godinu dana u Lvivu da pomogne ljudima koji su preživeli nasilje tokom rata. Oni pružaju pomoć za plaćanje medicinskih usluga, psihološke i pravne pomoći.
Gdje ići: tel 0 800 202 334 ili pismeni zahtev u spasavanje.
Na online platforma „Aurora“ Ljudima koji su iskusili nasilje povezano sa ratom, uključujući seksualno nasilje, pruža se daljinska pomoć, koja može biti korisna Ukrajincima na okupiranim teritorijama.
Gdje ići: popunite anonimne Obrasca Tretman.
Sve-ukrajinska javna organizacija „Ženski konzorcijum Ukrajine“ Ima 15 regionalnih centara i 25 ženskih javnih organizacija u skoro svakom regionu Ukrajine. Postoje mobilni timovi socijalne i psihološke pomoći – timovi psihologa i socijalnih radnika koji pružaju pomoć žrtvama nasilja u porodici i / ili rodno zasnovanog nasilja.
Gdje ići: izaberite željenu uslugu tako što ćete Vezu. Kontakt brojevi telefona mobilni timovi u 21 regionu Ukrajine.
«JurFem» specijalizovana za pravnu pomoć. Gdje ići: Web lokacija i telefon 068-145-55-90.
Gidna – projekat stručne psihološke pomoći Fondacije Budućnost za Ukrajinu za žene koje su preživele seksualno nasilje od ruske vojske. Žena koja traži pomoć, dobiće 10 besplatnih anonimnih konsultacija.
La Strada – organizacija za javna ljudska prava koja radi sa rodnom ravnopravnošću, sprečavanjem nasilja, posebno nasiljem u porodici, borbom protiv trgovine ljudima. Možete se obratiti non-stop vrućoj liniji 0 800 500 335 (sa mobilnog ili fiksnog telefona) ili 116 123 (sa mobilnog).
