Od početka invazije punih razmera, Ukrajinci su pokazali svoju hrabrost, hrabrost i ljubaznost. U najtežim trenucima, kada su Rusi granatirala stambene zgrade, a ponekad uništila čitave gradove, Ukrajinci su pomagali jedni drugima, i spasavali ne samo svoje živote, već su i izuzeli životinje iz granatiranja. Dirljivi snimci evakuacija, kada su ljudi nosili pse i mačke u naručju, raširili su se po celom svetu.
10 miliona životinja je umrlo u Ukrajini zbog rata. Ova cifra je data u videu, koji Objavio Prva dama Ukrajine Olena Zelenska. Govorimo o psima i mačkama, kao i domaćim životinjama, desetinama zooloških vrtova i skloništa gde su životinje uginule zbog nedostatka hrane ili granatiranja.
Govorimo o tome kako je rat punih razmera uticao na živote životinja iz borbene zone i teritorija fronta, kao i o neverovatnim Ukrajincima koji rizikuju svoje živote da bi ih spasili od granatiranja.
***
Skoro 500 pasa živelo je u skloništu za pse u Borodjanki u regionu Kijeva pre potpune invazije. Selo je bilo pod okupacijom oko mesec dana, životinje su bile bez hrane i vode, u kojima je poginulo više od 300 pasa. Posle de-okupacije Borodjanke, volonteri su uspeli Sačuvaj samo 150 pasa.
A ovo je druga priča – o zoološkom vrtu u Jampolu, koji se nalazi u okrugu Kramatorsk u regionu Donetsk. Tokom okupacije, ruska vojska Ubio i jeo neke životinje: nojevi, magarci, bizoni, kenguri… Posle de-okupacije Jampola, volonteri su pronašli kosti uginulih životinja širom zoološkog vrta, neke od životinja koje su uspele da pobegnu nahranili su lokalni stanovnici, zahvaljujući kojima su preživele.
U zoološkom vrtu u Marijupolju, rusko granatiranje ubilo je kamile, mile, noje, majmune i leoparde. U eko-parku Karkiv, kenguri i jeleni su umrli pod granatiranjem, ali su mnoge životinje evakuisane na bezbednija mesta.
Čitave farme našle su se pod ruskim granatiranjem: u Zaporizhiji je oko hiljadu krava umrlo od posledica granatiranja, desetine životinja je umrlo usled neprijateljskih napada na farme u regionima Sumi, Mikolaiv i Dnipropetrovsk. Generalno, tokom potpune invazije u Ukrajini Umro oko 10 miliona životinja.
Ukrajinski dobrovoljci su učinili nemoguće kada su, u uslovima konstantnog granatiranja, na zvuk eksplodirajućih granata, odveli životinje na bezbedna mesta i isporučili hranu onim životinjama kojima je to bilo potrebno.
„Proveli smo noć u skloništu na početku rata“
Dom spasenih životinja u Lvivu je sklonište za životinje u parku Znesinnia u blizini centra grada. Meštani znaju ovo mesto i vole da dolaze ovde sa decom, jer im se može pokazati kako izgledaju majmuni, lisice, sove, rode, sokolovi, orlovi, rakuni, razni glodari. Međutim, ovo mesto nije zoološki vrt, i svaka životinja ima svoju, ponekad ne i laku sudbinu.
Tokom rata, ovo sklonište je primilo oko sedam hiljada životinja. Volonteri su evakuisali životinje iz Bakhmuta, Zaporizhia, regiona Karkiv u Lviv. Povređenim životinjama pružena je lekarska nega, neke od životinja su ostale u skloništu, a neke, uglavnom mačke i psi, prevezene su u inostranstvo, gde su već tražile nove domove.
Dom spasenih životinja ()
Čuvar životinja Lina Britsina počela je da radi u skloništu početkom rata. Devojčica kaže da je pre potpune invazije bilo oko 350 životinja u Domu spasenih životinja, sada ovde ima 700 stalnih stanovnika, a to je ako ne uzmete u obzir pse, od kojih ih ima oko 150 zajedno sa štencima. U drugom skloništu, koje se sada završava van grada, živi još oko 100 životinja.
Ako je do februara 2022. godine u skloništu živelo 20 pasa, onda se od početka rata ovde dnevno dovodi oko 50 životinja. Sklonište nije bilo spremno za to i često je služilo kao mesto preteranog izloženosti. Kućni ljubimci, psi i mačke, prevezeni su u Poljsku, gde su ih lokalni volonteri smestili u skloništa i tražili nove domove.
„Sada imamo mnogo rakuna koji su nekada živeli u porodicama. Ako su ljudi imali rakuna kojeg su izvadili iz ratne zone, ali su išli u inostranstvo i nisu želeli da rade dokumenta za to, ili nisu prihvatili u novom domu sa rakunom, onda su nam ga dali. Oko 20 rakuna sada živi u skloništu“, kaže Lina Britsyna.
Jedan od rakuna koji živi u skloništu ()
Ne samo psi, mačke i rakuni su nekada bili kućni ljubimci. Zaposleni u prihvatiliљtu kaћe da imaju i beloglavog orla iz Kijeva. Njen vlasnik je otišao u inostranstvo, i dao pticu grabljivu dobrovoljcima, jer nije mogao da je ponese sa sobom.
Na početku rata neki radnici su proveli noć u Pritulka, jer su usred noći mogli da donesu hranu ili čak i same životinje. Sada staratelji takođe moraju da rade prekovremeno.
„Teško je sa životinjama, potrebno je da imate dosta strpljenja sa njima, jer mogu da grizu, grebu, često treba da čistite ograđene prostorije. Da biste radili sa životinjama, potrebno je da ih mnogo volite. Nema šanse bez ljubavi“, dodaje negovatelj.
„10 ljudi, četiri autobusa – i otišao u Bakhmut.“
Volonteri Lviva iz Doma spasenih životinja organizovali su nekoliko puta evakuaciju u borbene zone. Sklonište je sklonilo majmune i glodare koji su živeli u prodavnici kućnih ljubimaca u Karkivu. Ovde žive dva psa iz Karkiva: jedan je imao slomljenu kičmu, a drugi je pogođen šrapnelom iz školjke, vilica mu je takođe polomljena i šapa mu je potpuno smrskana, morala je da mu bude amputirana.
„Imali smo takav slučaj tokom jedne od evakuacija u regionu Karkiva: naši momci su vozili i videli veoma uplašenog psa. Hteli su da je uhvate, ali je pobegla. Jednog dana, kada su momci izašli iz auta da pokušaju ponovo da je uhvate, nešto je „uletelo“, pali su na zemlju, onda su ustao, pogledali auto, a pas je već sedeo i čekao ih. Obično smo uzimali povređene mačke i pse. Psi su bili pod veći stresom kod nosača, a onda su se dugo navikli na nas, čak ima i onih koji sada prepoznaju samo jednog od negovateljica“, kaže Lina Britsyna.
Volonteri su takođe otišli u Bakhmut, odakle su takođe odveli mnoge povređene pse i mačke.
„Do pet ljudi odlazi na evakuaciju, ponekad su nam pomagali poljski dobrovoljci. Petoro njihovih ljudi, pet naših, četiri autobusa – i otišli su u Bakhmut“, dodaje Lina Britsyna.
Najveća evakuacija koju sprovode volonteri Doma spasenih životinja je spasavanje čitavog zoološkog vrta Dečije železnice iz Zaporizhia.
Krajem leta 2022. predstavnici Ukrzaliznytsia okrenuli su se volonterima i zatražili da evakuišu životinje iz Zaporizhia, koje su bile pod stalnim stresom od eksplozija. Bila je to oko 171 životinja koja je morala da dobije novi dom. Volonteri su počeli da grade privremene ograđene prostorije van grada, jer je bilo nemoguće smestiti toliko životinja u Lviv. Evakuacija samih životinja trajala je 12 sati – a lama, nojevi, jeleni, koze, ovce, zlatni orao pa čak i krokodil došli su u Lviv iz Zaporizhia.
Krokodil evakuisan iz Zaporizhia ()
Dom spasenih životinja sada završava izgradnju novog skloništa izvan grada, nedaleko od Dobrotvora, tamo su se naselili veće životinje, a manje su ostale u Lvivu. Posebno je u gradu ostao krokodil, za koji je za nekoliko dana napravljen poseban bazen. Sada je u skloništu možda najegzotičniji stanovnik.
U prihvatilišta kažu da su se tokom rata suočavali sa raznim poteškoćama, ali fizička iscrpljenost nije bila toliko strašna kao oni trenuci kada su životinje išle u Lviv, a volonteri nisu znali gde da ih stave.
U bliskoj budućnosti, sklonište se priprema za prijem ranjenih životinja iz ratne zone u blizini Bakhmuta – tu su poljski dobrovoljci sa kojima dom spasenih životinja sarađuje. Stanovnici Lviva mogu da odvode pse i mačke iz skloništa kući ili da jednostavno pomognu negovatelju da prošetaju životinje.
Fotografije za nas i „Dom spasenih životinja“
