Najbolji način da se izbegne rat je da se pripremite kako treba za njega. Ukrajina i Poljska su dve države koje su u prošlosti više puta pale žrtve ruskog imperijalizma. Međutim, postoji ozbiljna razlika između dve zemlje u kvalitetu vladajućih političkih elita. Otuda radikalno drugačija reakcija na spoljnopolitičke opasnosti i pretnje koje su Kijev i Varšava pokazali u ovom veku.
Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, Poljska je 2022. godine ušla na listu TOP-20 zemalja sveta koje izdvajaju najviše sredstava za vojsku. Govorimo o vojnom budžetu u iznosu od 13,7 milijardi dolara. Poljska se prošle godine obratila Turskoj u smislu troškova odbrane. Iste godine, vojni budžet Poljske porastao je na rekordnih 20,5 milijardi dolara. Neki analitičari kažu da bi stvarna cifra mogla da bude još veća. Do 2035. godine Varšava planira da potroši oko 100 milijardi dolara na naoružanje.
Poljska je počela da povećava svoj odbrambeni budžet i pre početka velike ruske agresije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine. Budžet Ministarstva za nacionalnu odbranu Poljske u 2020. godini iznosio je 49 milijardi PLN, nešto više od 2,2 odsto BDP-a. Budžet ministarstva je 2023. dostigao više od 97 milijardi zlota – četiri odsto BDP-a. Postoje planovi da se ta cifra podigne na 5 odsto. Sada zemlja stvara najveću kopnenu vojsku u Evropi. Poljska naručila kupovinu 1000 tenkova K2 u Južnoj Koreji i 250 tenkova Abrams u Sjedinjenim Državama. Poljaci će takođe pojačati artiljeriju sa 600 samohodnih artiljerijskih jedinica i 288 raketnih artiljerijskih sistema iz Južne Koreje. Pored toga, biće kupljeno 18 lansera HIMARS sa 9.000 raketa i 32 aviona F-35. Broj profesionalnih vojnika trebalo bi da se poveća na 250 hiljada. Vojnici.
Čak i kao članica NATO-a, Poljska u velikoj meri ulaže na polju odbrane i ubrzanim tempom povećava finansiranje oružanih snaga. Ovo na prvi pogled izgleda pomalo иudno. Neki bi mogli da pomisle: zašto bi Poljaci trošili milijarde dolara na vojsku ako su pod zaštitom Člana 5 NATO-a? A aktivna neprijateljstva se sada nastavljaju na velikoj udaljenosti od granica Poljske. Međutim, to je fundamentalna razlika između poljske i ukrajinske političke elite. Iako prava vojna pretnja Varšavi sada izgleda prilično hipotetički, poljske političke elite čine sve kako treba. Slede drevnu istinu: ako želite mir, pripremite se za rat. I Poljaci imaju mnogo bolje istorijsko sećanje i manje iluzija o Rusiji.
Da su poljske nacionalne elite razmišljale na isti način kao ukrajinske pre ruske agresije, ne bismo bili svedoci velikog naoružavanja poljske vojske i njenog vojnog nagomilavanja. Međutim, istorijsko iskustvo i razumevanje opasnosti koju predstavlja Rusija primorava Poljake da deluju proaktivno. „Moramo imati vojsku toliko jaku da ima dovoljno odvraćanja i nikada ne bi trebalo da bude iskorišćena“, objasnio je poljski premijer Mateuš Moravijecki povećanu vojnu moć svoje zemlje.
Kvalitet političkih elita određen je, posebno, sposobnošću da predvide budućnost i vide stvarne pretnje nacionalnoj bezbednosti. S tim u vezi, ukrajinske političke elite su veoma inferiorne u odnosu na poljske. Sporo oslobađanje od kolonijalnog nasleđa i visoka podložnost korupciji uvek su imali destruktivan uticaj na efikasnost rada ukrajinskih vlasti. Ograničeno finansiranje ukrajinske vojske i neadekvatna pažnja na njenu tehnološku podršku posledica su lošeg kvaliteta političkog rukovodstva zemlje.
U 2013. godini, odbrambena potrošnja Ukrajine iznosila je samo 15,3 milijarde hrivnija (oko dve milijarde dolara). Posle ruske agresije 2014. godine, rashodi na vojsku su konstantno rasli. U 2014. dostigli su UAH 20 milijardi, 2015– UAH 50 milijardi, 2016– UAH 67,8 milijardi. Međutim, stopa povećanja finansiranja odbrambenog sektora nije odgovorila na izazove nacionalne bezbednosti. To je bilo presporo za državu koja je već izgubila deo svoje teritorije i našla se praktično sama pred opasnim neprijateljem.
Nešto je, naravno, urađeno, ali nova oprema je ušla u vojsku izuzetno sporo. Proizvodnja sopstvenog poslednjeg razvoja oružja takođe nije bila primorana. MIC preduzeća su ili radila ili su stajala u šmecima. Izvoz oružja u inostranstvo bio je prioritet u zasićenju sopstvene vojske modernom vojnom opremom. Pitanje proizvodnje municije nikada nije rešeno. Čini se da su razvijeni novi raketni sistemi dugog dometa, ali previše sporo i polako. Utisak je bio da ni posle događaja 2014. godine, ukrajinske političke elite nisu sasvim adekvatno sagledale vojnu pretnju koja dolazi iz Rusije. Živeli su u svom svetu, koji je iskrivio stvarnost, stvorio iluziju relativne bezbednosti. Ili su verovali da Ukrajina ima mnogo vremena pre UkrajinePozornica ruske agresije, tako da im se nije žurilo sa prisilnim pojačanjem Oružanih snaga Ukrajine. Sporost i inercija razmišljanja političkih elita skupo su koštali Ukrajinu.
U 2019. godini budžetirano je oko 100 milijardi UAH za ukrajinsko Ministarstvo odbrane, koje je, prema projektovanom deviznom kursu, iznosilo oko 3,4 milijarde dolara. Kada je izglasan državni budžet za 2022. godinu, olujni oblaci su već počeli da se okupljaju iznad Ukrajine. Svet se oglasio uzbunom i upozorio na opasnu koncentraciju ruskih trupa u blizini ukrajinske granice. Rizici od rata u punom obimu su rasli svakog dana. Međutim, alarmantna atmosfera nije primorala ukrajinske političke elite da radikalno povećaju finansiranje Oružanih snaga Ukrajine. Prioritet je dat drugim oblastima, posebno „velikoj gradnji“. Kao rezultat toga, UAH je budžetirano 133 milijarde dolara za odbranu (oko 4,65 milijardi dolara) u budžetu za 2022. Poređenja radi, u budžetu za 2021. godinu, UAH 116 milijardi je dodeljeno Ministarstvu odbrane i Oružanim snagama Ukrajine. Da li je rast potrošnje na vojsku za samo 17 milijardi UAH adekvatan, s obzirom na opasnu geopolitičku realnost kraja 2021?
Na kraju, samo je rat punih razmera primorao ukrajinske vlasti da dramatično povećaju finansiranje sopstvene vojske. Brojevi rasta su impresivni. Budžet za odbranu je 2022. morao da bude povećan devet puta u odnosu na prvobitni iznos. U 2023. godini 43 odsto svih rashoda državnog budžeta Ukrajine usmereno je na vojsku i bezbednost. U apsolutnom obimu, to iznosi 1 trilion UAH 141 milijardu ili 18,2 odsto BDP-a. Za godinu dana potrošnja na odbrambeni sektor u Ukrajini povećana je 10 puta. Istovremeno, od 2014. do 2022. potrošnja na vojsku povećana je samo 6,5 puta.
Neozbiljnost ukrajinske političke klase previše je koštala zemlju. Pošto nismo bili član NATO-a ili drugog odbrambenog bloka, imajući veliko istorijsko iskustvo ruskog uništenja ukrajinske državnosti i ukrajinske nacije, previše smo sporo reagovali na spoljnu pretnju. Gledali su previše opušteno kako nova diktatura dobija na snazi u Moskvi. Kako Se Rusija obračunava sa Ikerijom stvara tačke napetosti u drugim republikama bivšeg SSSR-a. Kako stavlja svoje prljave šape u Džordžiju.
Ne morate biti izuzetan intelektualac ili analitičar da biste predvideli stvarnu mogućnost ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, iz nekog razloga, za ogromnu većinu ukrajinskih političara, ova pretnja je delovala iluskno, mitsko i daleko. Do 2014. ukrajinske vlasti se uopšte nisu pripremale za rat, već su bile angažovane u potpunom razoružanju. Neki političari su zaboravili na geografski položaj Ukrajine, angažovani na unutrašnjim sukobima ili gomilanju bogatstva, a drugi deo nije bio averzivno žrtvovanje države „ruskom svetu“. Čak ni nova realnost koja je došla posle 2014. godine nije učinila političke elite oštro mudrijim. Bio je bio potrebno mnogo rata da se otrezne umovi političkog ukrajinskog boa Monda. Nažalost, moraš sve da platiš. Ukrajina plaća visoku cenu za loš kvalitet političkih elita koje su predugo olako uzimale pitanja nacionalne bezbednosti.
