Statistika kaže da je 2022. kvalitet vazduha u Lvivu bio bolji nego u predratni 2021. Ovo bi moglo biti završeno. Ali, naučili smo da statistika može biti pogrešna, a posledice rata, čak i u zadnjem Lvivu, mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema među građanima. Šta treba da uradimo po tom pitanju i zašto bi trebalo da pratimo kvalitet vazduha u gradovima?
Ko i za šta meri kvalitet vazduha u Lvivu
U Lvivu postoje četiri tačke posmatranja iz laboratorije za praćenje zagađenja vazduha Regionalnog hidrometeorološkog centra Lviv. Rade od 80-ih. Na tim tačkama, instaliranim na raskrsnicama, periodično se uzimaju uzorci vazduha, koji se ispituju za sadržaj opasnih materija – gasova, teških metala itd. Laboratorijski specijalisti, kaže njena šefica Oleksandra Špak, ručno uzimaju uzorke, a zatim takođe sprovode hemijsku analizu vazduha – proces je pouzdan, ali ne i trenutni. Komunalno preduzeće „Administrativno-tehničko upravljanje“ takođe uzima uzorke vazduha na raskrsnicama u Lvivu i reaguje na pritužbe građana na „loš“ vazduh.
Jedan od gasnih analizatora KP „Administrativno-tehničko upravljanje“ (foto Explorer)
U Lviv-u postoje i 74 automatizovane stanice za praćenje kvaliteta vazduha, koje su od 2019. godine instalirali građani u saradnji sa različitim javnim inicijativama – SaveEcoBot, LUN City Air, EcoCity Itd. Trenutno radi samo 15 ovakvih stanica. Oni prikupljaju fine podatke o zagađenju prašine iz vazduha svake dve sekunde, a prosečne cifre se ažuriraju iz sata u sat na onlajn mapi.
Kada brojevi na mapi požute od zelenog, opasno je za ugrožene grupe: malu decu, ljude sa bolesnim bronhijem, pluća itd. Za njih je bolje da se uzdrže od šetnje ovim prostorom. A kada brojevi pocrvene, onda svi treba da zatvore prozore i izbegavaju da idu napolje. To se može dogoditi tokom požara i raznih emisija, koje povećavaju količinu fine prašine u vazduhu.
Zašto statistika nije u pravu
Prema podacima laboratorije za praćenje zagađenja vazduha, 2022. godine vazduh u Lvivu bio je čistiji nego 2021. godine. Postoji nekoliko razloga za to, kaže Aleksandra Špak.
„Glavni zagađivač atmosfere koju imamo je motorni transport. Leti je došlo do krize sa gorivom i u Lvivu je bilo upola manje automobila nego inače. Stoga se ispostavilo da su letnji meseci mnogo čistiji, što je takođe uticalo na prosečnu godišnju koncentraciju zagađivača, posebno teških metala, u vazduhu“, objašnjava naučnik.
Podršku joj je suosnivač SaveEcoBot inicijative Iryna Chernysh.
„Grafikon za 2022. godinu pokazuje podstanastvo na leto – to je uzrokovano manjom proizvodnjom i korišćenjem vozila zbog krize sa gorivom“, kaže ona.
Međutim, ovog leta „čistoća“ može da se nadoknadi emisijom zagađenja vazduha u jesen i zimu, što se ne bi moglo pratiti iz prostog razloga – i laboratorijske tačke i nadzorne stanice funkcionišu samo od električne energije (a za ovo drugo, internet je i dalje važan).
Pored povećanja broja automobila na jesen, u ovom periodu dolazi do zagađenja iz gradskih kotlarnici i pojedinačnih kotlara, i, nažalost, od zapaljenog lišća. Prošle godine je došlo do značajnog uticaja generatora na koje su se ljudi masovno uključili tokom pomračenja.
Kakve veze imaju generatori sa tim?
„Ali sada nema problema sa svetlom, generatori ne rade, vazduh je čist. U čemu je problem?“, pitate i želite da zatvorite ovu karticu.
Svi sagovornici nam govore da je uticaj emisija iz generatora na kvalitet vazduha i, shodno tome, zdravlje ljudi, životinja i biljaka, definitivno tu.
„Generatori nisu samo fina prašina, već i gasovi. Postoji takva aplikacija – Windy, koja analizira satelitske snimke za sadržaj raznih supstanci. Kada sam ga otvorila tokom pomračenja, videla sam visoku koncentraciju ugljen-monoksida (ugljen-monoksid – ed.), što je oslobađanje generatora“, kaže Oleksandra Sladkov, šefica Odeljenja za ekologiju Gradskog veća Lviva.I.
Iryna Chernysh nam objašnjava kako nam generatori nanose štetu. Prvo, sve što se spali se oslobađa u atmosferu. Drugo, tokom rada oni su na mestu – lokalni udar se povećava na svakih 30 minuta rada generatora. Treće, emisije su na nivou lica osobe: idemo i udišemo sve štetne materije.
Vlažno vreme, magla i guste zgrade u centralnom delu Lviva, gde je, možda, tokom pomračenja bilo najviše generatora po kvadratnom metru, doprinose formiranju smoga od zagađivača: ugljen-monoksida, sumpor-dioksida, fine prašine, azot-dioksida itd. Zadržavaju se jer ne mogu da se uzdignu do viših slojeva atmosfere.
Magla drži zagađivače bukvalno ispred nosa osobe
Novac je u minusu, budućnost je u minusu
Po Podataka CDC (Američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti), jedan prenosivi generator generiše 100 puta više emisija od jednog automobila. Naravno, ovo je prosečno. Da, čak i ako je koncentracija ugljen-monoksida mala, ali osoba je udiše duže vreme, biće zdravstvenih posledica.
Jedna od zemalja sa najvećim iskustvom u praćenju uticaja i zakonodavne regulacije upotrebe generatora su Sjedinjene Američke Države, kaže koordinator projekta NVO „Plato“ Dajana Popfaluљi.
Prema podacima Komisije za bezbednost potrošača SAD, kaže ona, u periodu 2005-2017. više od 900 ljudi umrlo je od trovanja ugljen-monoksidom od prenosivih generatora, a 15.400 ljudi je u istom intervalu podnelo zahtev za trovanje emisijama iz generatora na liniji hitne pomoći.
„U zemlji se često dešavaju prirodne katastrofe – tornada, cunamiji (ne najmanje zbog klimatskih promena). Elementi uzrokuju uništavanje dalekovoda, stambenih zgrada. Da bi se stanovništvu obezbedila struja, koriste se generatori. U nekim delovima zemlje prirodne katastrofe postale su toliko poznate da njihovi stanovnici stalno imaju generatore kod kuće“, kaže Dajana Popfaluši.
Tu je i odloženi efekat zagađivača, koji mogu da „puze postrance“ ne odmah. SZ UN i druge evropske i američke organizacije prvenstveno izračunavaju indeks kvaliteta vazduha po sadržaju fine prašine sa delićem od 2,5 mikrona (čestica materije koja je rezultat sagorevanja), što je najopasnije po ljudsko zdravlje.
„Ova prašina se takođe zove nevidljivi ubica. Glavna opasnost je njena akumulacija. U zavisnosti od toga šta je izgorelo, prašina može da sadrži i teške metale, kancerogene itd. Iritira bronhopulmonarni sistem, napreže imuni sistem i zapuša krvne sudove. Slabo se izlučuje iz tela i veći deo ostaje zauvek sa nama“, kaže Irina Černjaš.
Stanica za praćenje vazduha zbog finog sadržaja prašine
I to nije sve. Izduvni gasovi iz benzinskih i dizel agregata sadrže policiklične aromatične ugljovodone (PAV), koji pripadaju jakim kancerogenima i povezani su sa razvojem raka pluća.
Objavljeno još 2013. godine na sajtu Medicinske biblioteke Nacionalnih instituta za zdravlje SAD Rezultate Studije kod miševa kažu da generatori mogu dovesti do ozbiljnih bolesti, pa čak i do smrti.
37 miševa, podeljenih u četiri grupe, bili su izloženi emisijama generatora 42 dana tokom 8 sati dnevno. Grupe su bile postavljene na različitim udaljenostima od izvora zagađenja, jedna je bila kontrola i nije bila izložena. Tokom studije umrlo je šest miševa izloženih auspuhu. Naučnici upozoravaju da male koncentracije PAV-a mogu da se akumuliraju tokom dužeg vremena.
Pored toga, zagađenje izduvnih gasova u zemljama u kojima je bilo problema sa snabdevanjem električnom energijom i stanovništvom koje je koristilo generatore benzina i dizela, doprinosi povećanju smrtnosti novorođenčadi, srčanom udaru, problemima sa razvojem pluća kod dece od 10-18 godina. Takođe, ovo zagađenje doprinosi činjenici da su respiratorne bolesti teže – sve do smrtnosti.
I fina prašina i nestabilni zagađivači iz generatora mogu doprineti mutacijama ćelija, naročito kada su kreteniZagađenje lo je otprilike (manje od 6-7 metara od vrata, prozora i zidova) i radi dugo (6-10 sati).
„Ako barista konstantno koristi agregat ispod prozora, onda će ga danas ekonomski ojačati, ali u budućnosti će mu to umnome pogoršati zdravlje i izgubiće više, jer neće moći u potpunosti da radi. Stalno razboljeti je stalna neprijatnost i loše posledice za sve u životu“, kaže Irina Čeriniš.
Šta da radim sa ovim užasom?
Ako Rusi nastave da napadaju energetsku infrastrukturu Ukrajine i moramo ponovo da izvlačimo generatore iz ostava, onda će pravilna upotreba i plasman, kaže Dajana Popfaluši, biti ključni u sprečavanju ponekad čak i smrtnih slučajeva.
Sjedinjene Države su razvile niz preporuka kako bi se izbeglo trovanje ugljen-monoksidom i sprečili požari u zgradama zbog nepravilne upotrebe ili plasmana generatora:
- ne držite generator bliže od 6-7 m od kuće;
- instaliranje senzora koji mere nivo ugljen-monoksida u blizini generatora (prosečna cena takvih senzora je oko 20 dolara) i u spavaćim sobama kuće;
- Društvo za prava potrošača SAD je 2007.
„Ako postoji kritična potreba za korišćenjem generatora, nemojte ih postaviti blizu ulaza, prozora ili zida zgrade. Uključite generator samo kada vam je definitivno potreban, nije racionalno osvetljavati displej. Ako možete da ga koristite na pola sa drugim preduzetnikom – uradite to. I ne štedite na visokokvalitetnim generatorima da biste zaštitili svoje zdravlje, svoje i ljude okolo. Moramo biti svesni toga“, dodaje Irina Čeriniš.
Tako blizu generatora sobe ne može se staviti
Alternativa, diversifikacija i praćenje
Tokom vanrednog stanja u Ukrajini, vlasnici generatora ne plaćaju porez na životnu sredinu i ne zahtevaju dozvole za korišćenje generatora. Ali, kaže Irina Čerinjš, generatori fosilnih goriva su zakrpa, a ne tretman. Lokalna preduzeća treba da traže druge načine za izlazak i stalno razmišljaju o zdravlju.
„Ako govorimo ne o jednom frizeru, već o, na primer, o stanu, obdaništu ili komunalnoj ustanovi, onda postoje održivija rešenja od generatora – solarne, vetrovite i druge energije“, kaže suosnivač SaveEcoBot-a.
S obzirom da je upotreba generatora posledica nestanka struje zbog napada Rusije na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, problem mora da se reši na različitim nivoima.
„Država treba da vodi računa o alternativnim izvorima za proizvodnju i distribuciju električne energije, stvaranje lokalnih generacija. Ako Rusi pogode Burshtyn TE, „odseći“ će pola zapada, a ne bi trebalo da bude tako. Rizici nisu nestali – sabotaža Rusije može da traje godinama čak i posle naše pobede. Stoga su nam potrebni nacionalni programi diversifikacije rizika“, kaže Irina Čeriniš.
Gradovi takođe treba da se uključe i razmišljaju o budućnosti. Pošto su, pored generatora, veliki zagađivači vazduha ovde vozila i industrija, neće biti moguće sačekati da se rat završi i vazduh postane čistiji sam po sebi.
Prema rečima Oleksandre Sladkove, grad je razvio Program državnog nadzora na polju atmosferskog vazduha – sada se odobrava. Pored toga, Lviv ima i Plan održive mobilnosti, koji omogućava saobraćaj u gradu uz minimalno korišćenje automobila.
„Opisuje mnoge mere – od razvoja električnog transporta, biciklističkog i pešačkog saobraćaja do unapređenja zelenih linija za komunikaciju u gradu. Ovo su mere koje zaista imaju uticaja. Sadnja drveća malo ublažava uticaj zagađenja, ali emisije ostaju iste – biljke ih samo malo oduzmu“, kaže Oleksandra Sladkova.
Naučnica Aleksandra Špak kaže da je takođe razvijen program praćenja kvaliteta vazduha, pa čak i odobren u regionu. Omogućava postavljanje automatizovanih mernih stanica kvaliteta vazduha na različitim lokacijama, jer u regionu ne postoje takve stanice i tamo niko ne nadgleda vazduh. Međutim, rat je nedostatak sredstava i drugih prioriteta od nadgledanja vazduha, dodaje Oleksandra Špak.
Da li će Rusija platiti?
Zagađenje vazduha kao rezultat ruske agresije i štete po zdravlje izazvane ovim treba uzeti u obzir u odšteti o kojoj će se raspravljati posle pobede Ukrajine. Ali kako to izračunati?
Viša analitikaAndrij Andrusevych, resursni i analitički centar „Društvo i životna sredina“, kaže da je prošle godine centar upravo istražio praksu nadoknade štete po životnu sredinu na osnovu posledica oružanih sukoba. Zapravo, kaže, malo ih je.
Postoje tri moguća oblika izračunavanja odštete. Prvi je put kojim su išle države posle Drugog svetskog rata – ovde više govorimo o političkom iznosu plaćanja, nego o procenjenom.
Drugi su međunarodni sudovi koji imaju sopstvenu metodologiju sudske procene, koja će biti neprofitabilna za Ukrajinu.
Treći primer je mehanizam koji se koristi posle iračke invazije na Kuvajt. Onda su napravili specijalnu komisiju za kompenzaciju. 30 godina je smatrala, posebno, štetu životnoj sredini i ljudskom zdravlju. Postojale su dve vrste takvih sluиaja. Prva su isplate pojedincima ili porodicama koje su same podnele zahtev. Druga je kompenzacija državi sa idejom budućnosti.
„Komisija je sugerisala da će Kuvajt morati da obezbedi dugi niz godina u okviru zdravstvenog sistema praćenje bolesti nastalih zbog ekološke štete i pružanje medicinskih usluga koje, u normalnim okolnostima, neće biti neophodne. I sve to košta“, kaže Andrij Andrusevič.
Koja opcija će biti iskorišćena za isplate Ukrajini trenutno nije poznato. Ranije je rukovodstvo zemlje govorilo o prvom, a advokati su razgovarali o trećem. U međuvremenu, Ministarstvo ekologije i prirodnih resursa razmatra ono što se već može izraziti u brojkama – spaljene šume, minirana polja i zagađene vode. I moramo da razmišljamo o budućnosti – našoj i našoj deci, i da nađemo načine da naš vazduh učinimo čistijim.
