Redovni gosti Kremlja pretvaraju se da ih odluka Međunarodnog krivičnog suda da izda nalog za hapšenje ruskog lidera Vladimira Putina uopšte ne tiče. Da je ovo potpuna formalnost, sitnica koja ni na koji način neće uticati na njih i neće uticati na dalje akcije. „Vidimo toliko otvoreno neprijateljskih manifestacija i protiv naše zemlje i protiv našeg predsednika u svetu. Ako se svaka od ovih neprijateljskih manifestacija uzme u srce, niљta dobro neжe proiжi iz toga. Stoga to tretiramo smireno, pažljivo snimajući“, uverava portparol Kremlja Vladimir Peskov.
U stvari, ovo nije ništa drugo nego pokušaj da se oplakuje dobar rudnik za lošu igru. Nalog za Putinovo hapšenje je izuzetno ozbiljna stvar, negde na nivou „sankcija iz pakla“ koje je protiv Rusije uveo zapadni svet. A za šefa Kremlja lično, ovaj poziv Haškom tribunalu je još bolniji od svih ostalih kaznenih ograničenja. Pokuљajmo da shvatimo zaљto je ovo tako.
Tako je 17. marta Međunarodni krivični sud (MKS) u Hagu izdao nalog za hapšenje ruskog diktatora Putina, koji je osumnjičen da je počinio ratne zločine u Ukrajini. Izdat je i nalog za hapšenje takozvane dečije ombudsmanke Rusije Marije Lvove-Belove. Obojica su optuženi za ratne zločine. Za sada govorimo samo o ilegalnoj deportaciji ukrajinske dece sa okupiranih teritorija. „Postoji razlog da verujemo da gospodin Putin snosi individualnu krivičnu odgovornost za navedena krivična dela, za činjenje dela direktno, zajedno sa drugim licima i / ili preko drugih lica… i zato što nisu na odgovarajući način nadgledali civilne i vojne podređene koji su počinili ta dela“, navodi se u saopštenju MKS-a.
Prethodno je izdavanje međunarodnog naloga za hapšenje Putina smatrano nečim nesigurnim izmišljotinama. Uprkos svim svojim krvavim zločinima, ostao je nedodirljiv kao vođa jedne od navodnih supersila.
Zbog toga se situacija drastično promenila. Trenutno su 123 zemlje sveta koje su potpisale i ratifikovale Rimski statut obavezne, čim ih Putin poseti, da ga uhapse i predaju MKS-u.
Jasno je da ruski diktator nije toliko glup da bi došao u takve zemlje. Ali u svakom slučaju, to znači da u civilizovanom svetu konačno postaje persona non grata.
I ovde ne treba izražavati skepsu da se, kažu, nešto slično već dogodilo pre devet godina, posle aneksije Krima i invazije u Donbasu. Onda je Putin zaista u početku navodno bio malo pritisnut izolacijom: Izbačen iz G8, otkazao sastanke sa njim, ignorisan na samitu G20 u Australijskom Brizbejnu. Međutim, vrlo brzo se izolacija „krvavog diktatora“ raspršila kao jutarnja magla. Zagrljaji-poljupci, posete-pregovori, Nord Stream 2, Valdai, Minhen, Davos itd. A 2018. godine, tadašnje šefice austrijske diplomatije Karin Kneisl je čak pozvala Putina na svoje venčanje, pa je čak i valcer sa njim bila pred kamerama. Prisutni radosno čestitali Putinu, tapšali mu. I on je, dirnut takvom pažnjom, bio u sedmom raju sa zadovoljstvom. Kao da nije bilo nijedne agresije na suverenu državu, i agresije, koja svih ovih godina nije prestala.
Međutim, trenutna situacija je znatno drugačija. Putin je optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, a oni nemaju zastarelost. Štaviše, „slučaj dece“ je samo početak, praćen slučajevima još tešnje krivičnih dela.
Ne igrajte više sa Putinom na austrijskim venčanjima, ne uživajte u letovalištima Monaka, muzejima u Parizu, publici pape u Vatikanu. I toliko je voleo sve, da je bio toliko srećan svetskim priznanjem, prijemom u krug globalnih igrača. Sada je postao ne samo ne-poseta, čak i pominjanja njegovog prisustva pokušavaju da se ureću sa svih strana sveta.
Ilustrativan u tom kontekstu je primer bavarskog sela Aing. Putin je posetio ovo živopisno mesto, u pratnji tadašnjeg bavarskog premijera Edmunda Stajbera, još 2006. Radosni Bavarci su dočekali ruskog gosta, plesali ispred njega, pevali mu bavarski jodl, počastili ga pečenim kobasicama, pažljivo pripremljenim od lokalnih veprova. A Putin je, u znak zahvalnosti, ostavio svoju poruku u „Zlatnoj knjizi“ počasnih gostiju Ainga. Dakle, niko drugi neće moći da vidi ovu poruku: bila je prekrivena crtežom ukrajinskog deteta. Slika o ratu, o zločinima Putinovog režima. Tako da se čak i u dalekom bavarskom selu sećaju da za njega nema oproštaja. Zanimljiva poenta: ranije selo nije imalo svoju „Zlatnu knjigu“, nastalo je specijalno za Putinovu posetu. To je ironija sudbine.
Pa ipak, brisanje Putinovih otisaka stopala širom sveta je i dalje najmanji problem za ruskog lidera. Drugi, mnogo ozbiljniji problem biće već pomenuta zabrana posete 123 zemlje sveta. Treći problem je Putinova nenapadanost među političarima iz civilizacijesveta. Pa, ko sada želi da uprlja ruke protiv međunarodno priznatog kriminalca.
Četvrti problem izazvan nalogom MKS odnosi se na unutrašnje poslove Rusije. Do sada su predstavnici ruske elite, čak i iz Putinovog najužeg kruga, bili čvrsto uvereni da je ruski predsednik nedodirljiva osoba u svetu, da se niko ne bi usudio da uvede sankcije protiv njega, a kamoli da pokrene krivični postupak. Za njih je ovaj nalog bio neverovatan љok. Još uvek ne znaju kako da se nose sa tim.
Sećate li se kako su čudne liste sankcija iz 2014. godine? Iz nekog razloga, prvi koji su do njih doљli bili su „obiиni“ izvoрaиi direktno povezani sa konkretnim kriminalnim radnjama. Praktično nije došla do „velike ribe“, to jest onima koji su sve ovo inicirali, koji su izdavali naređenja.
Haški poredak je sve stavio naglavačke. Ili bolje rečeno suprotno: vratio je obrnuti tok stvari na noge. Tako su kazne krenule iz glave i postepeno će se kretati ka zemlji.
Dakle, neki se više neće trmati od Putina, oni će morati da idu na dno sa svojim vođom. Ali mnogi će želeti da polako puze. Na kraju, već počinje da se otpuzi. Jer što dalje uspevate da se povučete, veća je verovatnost da ćete pobeći iz Haga.
Jasno je da se neće svaka zemlja usuditi da uhapsi lidera „Gornjeg Volta nuklearnim raketama“, jer te rakete možete dobiti na glavu. Ali lako je vezati okove i predati nekog manjeg ISS-u.
Za sada se samo čini da Putinova pratnja nikada neće predati svog šefa, boriti se za njega do poslednjeg. Pogledajmo presedane iz novije istorije. Podsetimo se kako se Slobodan Milošević predao svojoj pratnji 2001. On je takođe smatrao da je dugo neranjiv, ali ga je konfrontacija Kosova sa NATO-om lišila autoriteta i uticaja. Dakle, čovek je umro u zatvoru Haškog tribunala. Ili libijskog diktatora Muamera Gadafija. Takođe je sebe smatrao bogom na Zemlji, bio je ubeđen da će mu okolina biti verna do te mere. I na kraju, ista sredina je ubila svog voрu na krajnje okrutan naиin. Tako je bilo i sa Sadamom Huseinom, Pol Potom, Benitom Musolinijem, itd.
Putin postaje sve otrovniji. I što ste bliže njemu, više ćete biti otrovani njegovom toksičnošću. Zato ima mnogo smisla da se ljudi iz ruske političke elite što pre reše ovog problema.
