Regionalna direkcija Teritorijalnih odbrambenih snaga „Sever“ Oružanih snaga Ukrajine navela je da je vojnik koga su ruski ratni zločinci upucali zbog reči „Slava Ukrajini“ bio njihov borac iz Niza, regiona Černihiv, Aleksandar Matsijevski. Ove informacije se razlikuju od one koju je 7. marta distribuirala 30. odvojena mehanizovana brigada Oružanih snaga Ukrajine. U svom izveštaju, vojnik Timofej Šadura iz regiona Žitomir ranije je nazivan preminulim, ali nije tvrdila da se definitivno radi o njemu. Zauzvrat, SRW „Sever“ uverava da je Matsievsky ubijen.
Izveštaji da je Matsievsky, regionalna kancelarija tro „Sever“ ubijena Objavio u sredu, 8. marta.
«Što se tiče snimka: Aleksandrova majka, njegov sin Mihail i serviseri njegove jedinice prepoznali su brata u ovim snimcima„, – kaže u Poruku.
Oni su naveli da su 30. decembra 2022. godine na periferiji Soledara, regiona Donetsk, Matsijevskog i još četvorice vojnika tokom pokreta zauzeli kontra bitku sa superiornim neprijateljskim snagama. Oko 12 sati nestao je vizuelni kontakt i komunikacija sa njima. Pojačanja nisu mogla da se probiju do svoje pozicije zbog neprekidnog minobacačkog granatiranja i teške paljbe malokalima.
«Ne znamo u potpunosti detalje te bitke. Ne zna se ko je umro i kako, ne zna se kako je Aleksandar uhvaćen, nažalost nije bilo svedoka, svih mrtvih ili nestalih„, – saopštilo je regionalno odeljenje trupa „Sever“.
Oni su dodali da je telo Matsijevskog vraćeno u Ukrajinu zajedno sa telima drugih ukrajinskih vojnika koji su poginuli u toj bici. 14. februara 2023. sahranjen je u Nizhynu.
«Bez sina, majka je ostala, bez oca, sina. Ali postojaće sećanje na to koliko vredan, bez i najmanjeg straha, ukrajinski ratnik doživljava svoju smrt zarad Domovine„, – navedeno u SRW „Sever“.
Imajte napomeni da je, nakon što su Oružane snage Ukrajine izvestile da je Timofij Šadura mrtav, novinar Jurij Butusov održao Sopstvena istraga, što je takođe reklo da se ispostavilo da je Matsijevski pogubljeni ratnik. On je takođe objavio svoju informaciju 7.
Šta se zna o Aleksandru Matsijevskom
Rođen je 10. maja 1980. u Moldaviji, gde je njegova majka poslata na distribuciju. Radila je kao tehnolog u fabrici cipela Kišinjev. Tu je Aleksandar naknadno završio srednju školu i elektrotehnički fakultet. Onda se porodica vratila u Nizhyn, u njihovu domovinu. Do februara 2022. godine, Aleksandar je radio u svojoj specijalnosti. Od prvog dana pune agresije otišao je u Nizhyn CCC i JV, ali nije mogao odmah da uđe u vojsku. Pomagao je u utvrđivanjima, čekao na mestu bloka, pripremao flaše zapaljive smese i uporno se ponovo okrenuo ka mestu prikupljanja. 11. marta je upisan u Nizhyn bataljon teritorijalne odbrane.
«Aleksandar je marljivo proučavao vojne poslove, postavljen je za snajperistu. U decembru, kada je bataljon trebalo da krene na istok, Aleksandar nije rekao majci da će otići u aktivnu borbenu zonu, zaista nije želeo da ona brine. Kada se pozdravio sa majkom, zahvalio joj se što ga je rodila. 29. decembra je pozvao majku, to je bio njihov poslednji razgovor. Posle Sašinih reči: „Mama, nikada se neću predati!“ Praskovya Mihajlovna je shvatila, njen sin je na frontu. Onda su bili teški dani, Saša nije zvao, telefon mu se nije javljao. I tek u večernjim satima 7. januara stigla je poruka – „pretplatnik je ponovo u kontaktu“. Posle reči njegovih saborca da Saše više nema, život je podeljen na pre i posle… I opet test, identifikacija domorodačkog deteta u kyiv mrtvačnici, inspekcija svih onih rupa od metaka koje su skratile život Ratniku„, – rečeno je u regionalnom odeljenju TRO Snaga „Sever“.
