„Šta će mi ta torba? Kupiću povrće za sebe u supermarketu,“ – ovaj odgovor su često dobijali rođaci sa baštama od „nezahvalne“ dece. I dok su se male zemljoradničke, urbane bašte i bašte sa povrćem razvijale u Evropi, maloprodajni lanci su rasli u Ukrajini. Međutim, ruska potpuna invazija na Ukrajinu podstiče preispitivanje prioriteta.
Zajedno sa nevladinom organizacijom „Plato“, rečeno nam je šta je bezbednost hrane (hrane), kako je vezana za rat i životnu sredinu i kako male lokalne inicijative pomažu da se bude dobro uhranjen i srećan čak i tokom rata.
Izazovi rata
Ukratko, bezbednost hrane je dostupnost hranljive hrane za sve. Zbog rata koji je Rusija oslobodila u Ukrajini, poljoprivredna proizvodnja se smanjila, uništena su velika skladišta hrane, a lanci snabdevanja hranom postali su znatno komplikovaniji. Osetićemo uticaj rata na proizvodnju hrane više od godinu dana – moramo da deminišemo velike površine i povratimo zemljište, obnovimo prerađivačke objekte i infrastrukturu.
Poljska, Turska i Španija nas neće ostaviti bez paradajza i kajsija, ali će njihova cena biti nekoliko puta veća nego za ukrajinske proizvode, a novac će otići u inostranstvo, a ne u naše zajednice.
Pored toga, Ukrajina bi trebalo da planira posleratni oporavak, što podrazumeva reviziju naviknutih ekonomskih sistema i pronalaženje novih, održivijih i nezavisnih rešenja. Jedno od tih rešenja mogu biti urbane bašte i bašte sa povrćem, pa čak i urbane farme.
Šta su urbani vrtovi?
Gradske bašte i bašte sa povrćem Pojavio tokom Prvog i Drugog svetskog rata u Sjedinjenim Državama, Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji, Nemačkoj, itd. Ova ideja je promovisana pod imenom „Vrtovi pobede“. Tada su povrće, voće i lekovito bilje posadili svako parče slobodnog zemljišta – od privatnih rezidencija do javnih parkova i susednih prostora.
Tokom Drugog svetskog rata, na primer, skoro trećina povrća uzgajanog u SAD potiče iz takvih vrtova. Do maja 1943, 18 miliona „Vrtova pobede“ zasađeno je u Sjedinjenim Državama – 12 miliona u gradovima, 6 miliona – na farmama. Pored hrane, ovi prostori su ljudima potvrdili moral i spojili ih.
Danas su urbani vrtovi i bašte sa povrćem popularni u većini zemalja Evrope i Amerike. U Njujorku, kaže Anzhelika Zozulya, koordinatorka projekta nevladine organizacije „Plato“, u Beču ima oko 600 takvih javnih prostora – oko 200. Vrtovi sa povrćem i hortikulturni vrtovi uzgajaju se u centrima Pariza, Berlina, Praga, Marseja i drugih megacita.
Urbane bašte i farme u evropskim gradovima
U Lvivu se 2021. godine, na inicijativu nevladine organizacije „Plato“, pojavio gradski prostor „Rasadnik“. Pre svega, imao je edukativni cilj, ali je eksperiment pokazao da takvi prostori mogu da obezbede nutritivne potrebe.
Radovi u urbanom prostoru Rasadnik nevladine organizacije „Plato“
„Prošle godine smo sproveli eksperiment sa Jevhenom Klopotenkom i njegovim bistroom „Drugi“. Ideja eksperimenta bila je da se sazna da li urbani vrtovi i bašte sa povrćem mogu da prenesu svoje proizvode u HoReCa ustanove. Iako smo počeli malo kasno, ipak smo prebacili višak naraslog u bistro za besplatan meni za imigrante. Oko 120 porcija napravljeno je od naše pčele, čardaka, šargarepe, pasulja i raznih drugih stvari“, kaže Anđelika Zozulija.
Tokom rata, gradske bašte i biljne bašte raznih veličina pojavile su se u Poltati, Lucu, Uzhgorodu, takav prostor je obnovljen u Kijevu.
Zašto Lviv još nije Pariz
Jedna javna bašta, čak i po hektaru, nije nekoliko stotina mesta, kao u evropskim gradovima. Gradsko veće Lviva kaže da još uvek nisu čuli za takve nove inicijative. Tetiana Lebuhorska, koordinatorka kampanje „Victory Gardens“, koja je pokrenuta pre godinu dana, kaže da ideja o kućnim baštama u Lvivu nije izazvala takvo interesovanje kao, na primer, u Poltavi.
„Tema urbanog baštovanstva i hortikulture u našem društvu još nije zrela, ne razumemo u potpunosti koje prednosti postoje u takvim prostorima kao što je, na primer, „Rasadnik“. Trudimo se da na interaktivan način pokažemo da urbano baštovanstvo i hortikultura mogu biti zanimljivi, prilično jednostavni i efektni. Zajednice još uvek nisu postavile takve projekte kao prioritet, ali ti prostori imaju veliki potencijal i još uvek će se pojaviti“, rekla je Anđelika Zozulija.
Glavno je da uzmete stvar u svoje ruke bez čekanja na instrukcije. A zadatak gradske vlasti je, dodaje ona, da popularizuje ovu ideju i pruži stanovnicima bar informativnu podršku u vidu algoritma delovanja kako bi se ljudi osećali samouverenije.
Drugi razlog što urbano baštovanstvo i hortikultura u Ukrajini još uvek nisu previše česti, kaže Anželika Zozulja, možda je prethodno iskustvo Ukrajinaca, kada su u teškim devedesetim ljudi orali prednje vrtove da bi se prehranili. Nisu razmišljali o prosvetljenju i estetici, svrha bašte je bila čisto utilitaristička, pa je za mnoge ljude van mehura percepcija bašte prilično negativna.
„Takođe pravimo „Rasadnik“ estetski da pokažemo da možete da rastete na različite načine, kreveti su različiti, a možete intenzivno da rastete čak i u maloj oblasti kako biste pokrili svoje potrebe“, kaže koordinator projekta nevladine organizacije „Plato“.
Kupite lopatu i pišite Gradskom veću
Ako želite da imate malu baštu za nekoliko kreveta u Lvivu, onda je potrebno da se izmerite na dve stvari – zemlju i zajednicu, kaže Anđelika Zozulija.
Pre svega, potrebno je da se odlučite na sajtu i saznate da li je besplatan i na čijem je balansu da biste znali sa kim da pregovarate. Da biste to uradili, potrebno je da napišete zahtev gradskom veću u bilo kom obliku. Pisani odgovor treba da bude primljen za sedam dana.
Prilikom odabira sajta, poseban kalkulator na sajtu kampanje Victory Gardens može biti koristan, gde možete izračunati koliko je zemljišta potrebno da bi se zadovoljile potrebe jedne osobe u skupu određenih useva. Ovde bi trebalo da razmislite sa kim ćete posaditi svoju gradsku baštu.
„Najbolje je razvijati takve prostore i baviti se baštovanstvom u zajednici. Bašta ili bašta sa povrćem na javnom mestu u svakom slučaju izazvaće otpor ili makar interesovanje. Komšije odjednom mogu da pričaju o pravdi – zašto neko to može da uradi, ali ja ne mogu, jer često u našem društvu nikome nije potrebna teritorija koja postaje tražena čim neko drugi počne da se bavi njome. Stoga, kada postoji zajednica i obrazloženje zašto se to radi, stvari su mnogo bolje“, kaže Anđelika Zozulija.
Tada možete pročitati priručnik nevladine organizacije „Plato“ o organizaciji urbanih zelenih površina i doći do posla.
Potencijal urbanih sredina
„Iz nekog razloga, naše društvo još uvek nema shvatanje da je moguće rasti i u gradovima. Bilo bi lepo kada bi lokalne samouprave posvetile pažnju bezbednosti hrane, velikom potencijalu urbanih bašti i bašta i usvojile tematske programe. To bi imalo vau efekat, jer će, prema svim prognozama, do 2030. godine 70 odsto ljudi živeti u gradovima“, kaže Anđelika Zozulija.
Želja da se sve pojednostavi, dodaje ona, dovela je ljude u zamku kontinuirane globalizacije, kada na policama u supermarketima i na pijacama obično nisu lokalni proizvodi, već hrana iz drugih regiona. Na primer, u regionu Vinnytsia, kaže koordinator projekta nevladine organizacije „Plato“, samo dva odsto onoga što se lokalno uzgaja pada na police lokalnih supermarketa.
„Zadatak zajednica za blisku budućnost je da iskoriste potencijal decentralizacije u punoj meri i stimulišu stvaranje urbanih bašti i biljnih bašti i podršku lokalnim proizvođačima“, kaže Anželika Zozulja.
Najveći deo potrošača je u gradovima. Slično tome, gradovi imaju oblasti koje bi mogle da se koriste za urbane farme. Takve farme su prilično česte na zapadu – bašta sa povrćem može da se uzgaja na krovovima, a pečurke i usevi kojima nije potrebno mnogo svetla – čak i u podrumima.
Takođe korisno, kaže Anđelika Cuckoo, mogu biti teritorije besomučne fabrike koje još uvek nisu pronašle svoje investitore.
„Sve dok se investitor bude nalazio, dok se izrada izrade dokumentacije za projektovanje i procenu, pripreme za građevinske radove nastavljaju, ta teritorija može da se koristi kao korisna oblast za rast i marketing na Lviv tržištu“, kaže ona.
Pored toga, takva urbana poljoprivreda može da pruži zaposlenje ljudima koji su ostali bez posla zbog rata. Pored toga, program podrške malim preduzećima sasvim dobro funkcioniše u Lvivu, pa je sasvim moguće kretati se u ovom pravcu.
„Sada smo zarobljeni jer ugasimo požare vezane za rat, a često nemamo dovoljno unutrašnjih resursa da se uključimo u razvoj. Međutim, želim da verujem da će ovaj rat, pored nevolja, doneti i priliku da se krene putem razumevanja i unapređenja procesa povezanih, posebno, sa bezbednošću hrane u zajednici“, kaže Anđelika Zozulija.
Gradskim stanovnicima potreban je podsticaj, dodaje predstavnik nevladine organizacije „Plato“. To će pomoći obrazovnom radu. Takođe – dogovori sa partnerima među predstavnicima malih i srednjih HoReCa-biznisa, koji mogu postati redovni kupci takvih lokalnih proizvoda.
„Čak i u uslovima otvorenog prostora i konstantnoj krađi povrća, problemima sa štetočinama, prikupljamo dobru berbu u „Rasadniku“. Ovo je misterija zašto ljudi koji znaju da rastu profesionalno i imaju iskustva ne rade ovo. Ovo ima smisla. I sve je moguжe. Naročito kad imamo zaklonod Oružanih snaga Ukrajine“, dodaje Anžela Zozulija.
Lokalni i čelični
Zašto je lokalna proizvodnja važna? Prvo, stanovnici će uvek imati sveže povrće i začine koji se ne tretiraju preparatima za duže skladištenje. Drugo, troškovi lokalnih proizvođača za transport proizvoda biće manji ako je tržište prodaje u blizini, a to će uticati na cenu robe.
Treće, kratki lanci snabdevanja nemaju tako traumatičan uticaj na životnu sredinu kao što je, na primer, isporuka proizvoda iz Transkarpatije u Kijev – manje emisije, manji otisak ugljenika koji izaziva klimatske promene, prijateljiji odnos prema resursima, što je posebno važno tokom rata. Kompletan ciklus proizvodnje, od uzgajanja do kuvanja, na primer, džemova koji se prodaju na lokalnoj prodavnici ili na pijaci, takođe smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu.
I, naravno, setimo se diversifikacije privrede, razvoja preduzetništva, stvaranja novih radnih mesta i plaćanja poreza na terenu – u zajednicama u kojima živimo, rastemo i jedemo.
Balkon će takođe stati
Ako još uvek niste spremni da organizujete javnu baštu u lokalu ili da napravite plastenik u napuštenoj fabrici, uvek možete uzgajati neko povrće i začine na balkonu ili prozorskom prozoru. Iskustvo stanovnika Lviva pokazuje da se čak i maslinovo ili drvo nara može uzgajati u stanu.
Stanovnica Lviva Suzan Timočko već nekoliko godina kod kuće uzgaja bosiljak i ljute papričice, a prethodnih godina takođe se zaljubila u uzgajanje paradajza. Malo je mesta i sunčanih površina u apartmanu, ali postoji veliko emotivno zadovoljstvo od kućnog baštovanstva.
„Pre oko 10 godina, moj tadašnji menadžer se pohvalio sobnim plastenicima za sezonsko bilje. Ceo dan smo diskutovali o ovoj temi. Isto sam krenuo u potrazi za istim na internetu i naišao na gomilu članaka iz popularnih stranih resursa za životni stil o kućnim baštama, urbanim baštama, farmama i urbanim avijatikama. Kao neka eksplozija! Ponovo sam sve proиitao, ali se nisam usudio da se usudim. Posle par meseci, video sam drvo sa ljutim papričicama u prodavnici. Tada je bilo nekako nepristojno skupo. Mislio sam da je glupo bacati toliki novac na biber. Ali pogledala sam to drvo takvim očima da mi je prodavačica dala biberkorn sa semenkama sa tog drveta, da bih mogla sama da ga posadim. Tako sam dobio mini papriku. A sa njima i luk i bilje“, kaže Suzan.
Od tada, ona sadi nešto svake godine, a najviše od svega voli da uzgaja paradajz. Suzan Timočko kaže da je kućno baštovanstvo prvi put prilično skupo, jer je potrebno da kupite zemljište, drenažu, đubrivo, kontejnere, osnovni alat, seme ili sadnice.
„Ali postoje načini da se smanje troškovi: možete dobiti zemlju na selu / selu, neka đubriva se mogu „praviti“ kod kuće, a što se tiče saksija, neki paradajz živim u isečenoj flaši od 6 litara ispod vode, u kanti sa plastikom za 3-5 litara, u baštenskoj kanti. Ove godine sam potrošila samo 12 UAH na semenke paradajza i negde drugde na semenke bosiljka“, kaže Suzan.
Zatvoreni vrt Suzan Tymochko
Irina Berezovska živi u stambenoj zgradi u Vinikiju. Međutim, to nije sprečilo devojčicu da ostvari san iz detinjstva o sopstvenom drvetu mandarine. Vreme za proučavanje ovog izdanja pojavilo se tokom karantina 2020. godine. Dobro poznavanje botanike i kritičkog razmišljanja je pomoglo. Irina već tri godine kod kuće uzgaja dve vrste kumkvata, bergamota, dve vrste pomorandži, klementina, maslinovog drveta, kućni nar, bele smokve, pitanga, lovor, čajno drvo, osmantus, kao i egzotično cveće – kraljevska strelitzija, šljiverija, holsmiquioldia, gardenija i drugi.
Irina Berezovskaja kupuje sadne od samo nekoliko kolekcionara u Ukrajini, jer često na ovom tržištu ima „lažnjaka“.
„Studiram biljnu morfologiju i kada pogledam sadnu, znam sigurno da je to upravo ono što mi treba i da prodavac govori istinu. Pročitao sam mnogo naučnih izvora, posvetio sam vreme ovome. Znanje i mnogo ljubavi – i sve će se slegnuti“, kaže Irina.
Deo egzotične zatvorene bašte Irine Berezovskaje
Berba iz zatvorenog vrta dovoljna je za „mandarine od Nikolasa“ za one najbliže da leče decu koja dolaze u posetu i da malo udovoljavaju prijateljima. Većina stabala počela je da urodi plodom tek prošle godine – nar je doneo 30 mini voća, stablo mandarine od 30 cm – pet plodova, bergamot – 18.
„Nisam od onih žena koje sve vreme posvećuju kući, volim svoj posao, a ovo je hobi, tako da ne mogu da provodim sve vreme na tome. Međutim, poznavanje zakona prirode i pažnje na brigu o biljkama urodi plodom“, kaže Irina.
U novembru je otvorena mini-banka semena u Lviv biblioteci „Sad“ u Rajasnu, gde su posetioci mogli da napuste ili uzmu seme iz kućnog povrća i cveća. Od 2015. godine, ovde, kaže vodeća bibliotekarka Oksana Zagray, održavaju se sastanci lokalnog baštenskog kluba.
« Na jednoj strani BiblijeOteki je cvetni krevet, sa druge strane, planiramo da napravimo javnu baštu, ali sada nismo imali vremena da opremimo teritoriju. Ali osoblje biblioteke ovde uzgaja biljke – ove godine planiramo da posadimo paradajz. Takođe, ponekad članovi baštenskog kluba ovde sade biljke“, kaže Oksana Zagray.
Takođe, u nekim vrtićima i školama u Lvivu uzgajaju se voće, povrće, začini i cveće. Ovo je prosvetljenje, i korisne veštine, i emocionalno punjenje, kažu baštovani.
Još farmi i heljde
A šta je sa bezbednošću hrane u regionu Lviva? U regionu Lviva manje od tri odsto teritorije je poljoprivredno zemljište. Međutim, čak i ovde, tokom godine rata, povećalo se više zasejanih oblasti i pojavilo se više poljoprivrednih preduzeća, kaže Tetiana Hetman, šefica odeljenja za poljoprivredu Lviv OVA. Promenjena je i lista useva koje uzgajaju poljoprivrednici.
Dakle, sada u regionu postoji 787 farmi, od kojih se 65 pojavilo tokom ratne godine. Takođe prošle godine, dodato je 15 porodičnih farmi – sada ih je 80 u regionu, što region čini liderom u Ukrajini u razvoju porodične poljoprivrede. Generalno gledano, u regionu ima oko 1,5 hiljada ljudi. preduzeća uključena u agroindustrijski kompleks.
Zbog obustavljenog izvoza, kaže Tetiana Hetman, prošle godine je bilo problema sa prikupljanjem, skladištenjem i preradom kukuruza, jer bezbednost hrane nije samo za rast, već i za očuvanje i preradu. Ukrajina je pre rata izvezla 60-70 odsto ovog useva, a sada postoji nekoliko polja u regionu Lviva gde se kukuruz ne bere od prošle godine, jer je postojao nedostatak skladišnih i prerađivačkih kapaciteta.
Zbog toga su poljoprivrednici regiona Lviv počeli da se prebacuju sa kukuruza na useve koji su traženiji na ukrajinskom tržištu – heljdu i razno povrće.
„Ukrajinsko tržište zavisilo je od uvoza heljde, a problemi u lukama uticali su na njeno snabdevanje. Stoga smo se preorijentisali i prošle godine smo značajno povećali područje pod heljdom, a ove godine oni i dalje mogu da rastu – za oko 25 odsto“, kaže Tetijana Hetman.
Takođe, poljoprivrednici regiona Lviv razumeju da većina njihovih kolega u tradicionalno povrtarskim regionima neće moći da uđe na tržišta sa velikim zalihama ove godine i da će deficit morati da bude zatvoren. To se sada nadoknađuje uvozom, što u velikoj meri utiče na cene, pa poljoprivrednici regiona Lviv planiraju da uzgajaju više povrća za stanovnike Lviva i drugih regiona.
„Imamo prilično dobru listu povrća iz boršč seta. A zbog činjenice da je region Lviv izabran za pilot projekat FAO za podršku uzgajanju povrća, bobičastog voća i pečuraka, poljoprivrednici mogu da dobiju bespovratna sredstva za izgradnju staklenika. Tu je i eRobota program, gde možete dobiti bespovratna sredstva za plastenike. Klima se menja i posao sa efektom staklene bašte u regionu Lviva postaje sve obećavajući“, kaže Tetiana Hetman.
Korisni resursi
Da bi vam bilo lakše da se usudite:
- Vrtiж prostor urbanog baštovanstva i hortikulture;
- DIY rešenja za urbano baštovanstvo iz nevladine organizacije „Plato“;
- Uputstva o uzgoju pojedinačnih useva povrća iz „Vrtova pobede“;
- Korisni saveti za baštovanstvo i hortikulturu pod naslovom Dom za nas;
- Javni sindikat «Permakultura u Ukrajini».
