Sve ukazuje na to da se ruska invazija na Ukrajinu neće završiti u skorije vreme. Stoga je ključno pitanje da li će Zapad biti u stanju da pruži političku podršku održivom snabdevanju Ukrajine neophodnom opremom. S obzirom na intenzitet borbi, moramo biti spremni da održimo zalihe u narednim mesecima, pa čak i godinama.
Krajem 2022. godine, posle oslobođenja Kersona i dela regiona Kerson zapadno od Dnjepera, linija fronta se stabilizovala. Međutim, tu nije kraj rusko-ukrajinskom ratu. Od početka potpune ruske invazije, Ukrajina je uspela da oslobodi više od 45 hiljada tona. Km2 njihove zemlje.
Uprkos tome, prema podacima Instituta za proučavanje rata, Rusija i dalje kontroliše oko 17 odsto teritorije Ukrajine, uključujući Krim i Donbas. Trenutno kreće u prolećnu ofanzivu. Njena ekonomija se preusmerava na rat i prilagođava se ograničenjima sankcija. Mobilizacija 300 hiljada vojno osoblje, uključujući desetine hiljada zatvorenika, i veliki gubici ukazuju na to da Moskva želi da se rat nastavi.
Pristup ad hoc
Većina zapadnih ekonomija još uvek nije imala vremena da se prilagodi novoj realnosti. Nemačka je odobrila paket vojne potrošnje u iznosu od 100 milijardi evra i najavila da će budžet nemačkog Ministarstva odbrane nastaviti da raste, ali da će biti potrebno više godina da se dostigne cilj NATO-a od dva procenta BDP-a. Tek krajem decembra 2022. godine Sjedinjene Države su najavile da će utrostručiti proizvodnju artiljerijskih granata od 155 mm kako bi zadovoljile veliku potražnju iz Ukrajine. Međutim, proizvodnja još uvek nije sustigla potražnju.
Važno pitanje je da li će zapadna koalicija biti u stanju da Ukrajini obezbedi municiju, rezervne delove, novu opremu i sisteme naoružanja potrebne za nastavak odbrane u narednim mesecima, a možda i godinama u budućnosti. Prebacivanje američke komande u Evropu je dobar signal. Vreme je da se pomoć koja se pruža transformiše iz situacione u stabilniju i stratešku. Bez stalnog protoka municije i obuke za ukrajinske vojnike, Kijevu će biti teško da upotrebi oružje koje je već isporučeno, uključujući nedavno obećane tenkove, i oslobodi sve teritorije koje je okupirala Rusija. Ključno pitanje je, međutim, da li je Zapad dovoljno ujedinjen i da li ima dovoljno jaku političku volju da zadrži ne samo kritičnu vojnu pomoć u kratkom roku, već i da pruži doslednu političku, diplomatsku, finansijsku, ekonomsku i humanitarnu podršku tokom cele 2023. godine i šire.
Ruski vojni ratovi
Maksimalistički ciljevi Rusije nisu se promenili, uprkos njenom odlasku iz Kersonovog i regiona Karkiv. Rusija i dalje pokušava da potčini celu Ukrajinu, čak i ako sada deluje nemoguće. Putinova teorija pobede zasnovana je na pretpostavci da će rešenost Zapada oslabiti i da će pomoć vremenom prestati. Samo u takvom scenariju Rusija ima šansu da realizuje svoje ambicije. Mobilizacija je stabilizovala situaciju na frontu, a sa pogibije ruskih vojnika, Rusija kupuje vreme da pripremi ekonomiju i prilagodi se sankcijama.
Od februara 2022. znamo koliko su Putin i njegove obaveštajne službe nisko procenjivali odbrambenu sposobnost i spremnost Ukrajine da se odupre agresiji. Kao i mnogi zapadni obaveštajci i vojni planeri, rusko rukovodstvo je verovalo da će se Ukrajina srušiti pod naletom iznenadne invazije. Pored toga, Putin je potpuno potcenio spremnost i sposobnost Zapada da uvede sankcije i podrži Ukrajince. Međutim, Putinove nade da će oslabiti podršku Zapada mogle bi da budu validne ako nije moguće prevazići rastuće ekonomske i socijalne tenzije i stvoriti koherentni narativ o tome zašto je pobeda Ukrajine u skladu sa našim zajedničkim – evropskim i transatlantskim – interesima. Naš zadatak je da objasnimo javnosti zašto je važno da budemo na strani Ukrajine i održimo našu podršku na duge staze. Ukrajinci su dokazali da žele i mogu da se suprotstave Putinu po svaku cenu, ali da li smo mi na Zapadu u stanju da uradimo isto i da ih zaista podržimo?
Nemačka i rat
Politika Berlina prema ratu je od posebnog značaja s obzirom na snagu i aktivnost Nemačke u istočnoj Evropi. Slika ove politike nije nedvosmislena. Nemačko društvo se sve više brine o unutrašnjim problemima, ali je spremnost da se podrži Ukrajina i dalje velika. Međutim, podršku nemačke javnosti ne treba uzimati zdravo za gotovo.
Trenutno nemački i američki lideri, uključujući kancelara Olafa Šolca, ponavljaju da Ukrajina mora da pobedi i da će je Nemačka podržati „onoliko koliko je potrebno“. Ove deklaracije su tačne, ali nedovoljne.
Javnosti je sve više tražiće smanjenje finansijskih sredstava za pomoć Ukrajini ako se neko ne podseti stalno na razloge zbog kojih je ta podrška vredna nastavka. Bez doslednog narativa o tome zašto je pobeda Ukrajine u strateškom interesu Nemačke i Evrope, možemo očekivati značajno smanjenje podrške u narednim nedeljama ili mesecima.
Ukrajinska ekonomija u ratu
Od prvog dana rata Rusija je napala energetsku infrastrukturu Ukrajine. Njen cilj je da velike ukrajinske gradove učini nenaseljivim, kao i da testira i eventualno prekine rešenost Ukrajine i Zapada i značajno oslabi sposobnosti ukrajinske protivraketne odbrane. Saveznici Ukrajine pomažu u prevazilaženju kratkoročnih efekata ruskog energetskog terora. Izazov ostaje obnova energetske infrastrukture dok ne postane potpuno operativna.
Ukrajina će nastaviti da zavisi od podrške Zapada. Nažalost, ona praktično nema pristup međunarodnim finansijskim tržištima, a odnos njenog duga prema BDP-u već je dostigao više od 100 odsto. Evropska banka za obnovu i razvoj predviđa da će BDP Ukrajine ove godine opasti za najmanje 30 odsto. I, prema podacima Svetske banke, ove godine će pasti za 35 odsto i sledeće godine će porasti za samo 8 odsto. U septembru je godišnja inflacija dostigla 25 odsto, a Narodna banka Ukrajine predviđa da će sledeće godine dostići 28 odsto. Budžet Ukrajine za 2023. godinu imaće značajan deficit, koji se može popuniti samo međunarodnom finansijskom pomoći. Ako ne bude obezbeđena na vreme, Ukrajina će biti primorana da odštampa više novca, što će dodatno povećati ionako visoku stopu inflacije. Stabilan priliv zapadnog novca je linija spasa za prezasićeni ukrajinski budžet. Ako bude ograničena, to bi moglo značajno da oslabi sposobnost Ukrajine da nastavi da se opire ruskoj agresiji.
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Słabe ogniwo Zachodu?
