Mađari 15. Jedan od najvažnijih slogana koji je pratio ovu borbu (1848-1849) bio je „Za našu i vašu slobodu“. Posle 175 godina, nema ni traga ovom narativu. „Ovo nije naš rat“, „ovo je rat dva slovenska naroda“, „zalihe oružja i sankcije ne doprinose miru“. Tako mađarski političari govore o onome što se dešava na drugoj strani istočne granice.
Važan simbol mađarske politike prema Ukrajini bio je nedavni sastanak Saveta bezbednosti UN. To se dogodilo 24. februara 2023. godine, na godišnjicu ruskog napada na Ukrajinu. Mađarsku je predstavljao ministar inostranih poslova i spoljnih poslova Peter Szijártó. On je sedeo pored ukrajinskog ministra Ditra Kulebe. Međutim, za to ne bismo znali sa fotografija objavljenih na ministrove društvene mreže. To je zato što su bili uređeni tako da Szijártóov komšija nije bio vidljiv. Primetniji su bili sledeći redovi, u kojima se posebno mogao videti ambasador Ukrajine u UN Serhij Kisliti.
Ministar Szijártó, kao i svaki član mađarske vlade, poziva na momentalno okončanje rata, primirja i mirovnih pregovora. Novi leitmotif je tvrdnja da ne postoji drugi način da se „spasu ljudski životi osim mira“. Sam rat se smatra podjednako lošim za Mađarsku, Evropu, Rusiju i Ukrajinu. Kao što je sekretar Szijártó u Njujorku izjavio, ovo nije „fudbalska utakmica da držite prekrštene prste sa obe strane“.
Šta je stvorilo „destabilizaciju“
Već više od godinu dana čujemo da snabdevanje Ukrajine oružjem odlaže sukob. Ako je to tačno, zašto su zalihe oružja u Poljskoj 1920. Odluku o zabrani tranzita oružja preko mađarske teritorije komentarisao je bivši zamenik direktora Centra za istočne studije Mateuš Gnjazdovski: „Više neće biti moguće zataškati u Poljskoj pričom o snabdevanju zarđalom municijom iz Čepela 1920.“
Bukvalno govoreći, ove isporuke su takođe imale efekat potencijalnog nastavka rata, koji, na kraju svemu, nije bio mađarski. Pričanje o miru iznova i iznova ima istu efektivnost i ubedljivu moć kao deklaracije na raznim takmičenjima lepote: lepe reči, ali bez smisla. „Svet nije institucija ispunjenja želja“, napisao je Džon Grin. Potrebne su nam veoma konkretne akcije na putu ka jedinstvu sa Ukrajinom i zapadnoevropsko jedinstvo.
U međuvremenu, Mađari se nedvosmisleno pozicioniraju na pogrešnu stranu istorije suočeni sa, prema rečima Viktora Orbana, početka Trećeg svetskog rata. Premijer bi verovatno odgovorio da je „na mađarskoj strani istorije“.
Poslednji put sam objavio na portalu Nowa Europa Wschodnia u decembru 2021. Onda sam ja Napisao, da je „nedavni samit Višegradske grupe u Budimpešti dokazao da Mađarska nije predvidiv i pouzdan partner. Njena politika u regionu podseća na implementaciju vizije Kremlja i nije bliska nato saveznicima.“ Dodao sam da je „u izgradnji bezbednosnog sistema u regionu Mađarska postala nepredvidiva država, jer sve više igra igru destabilizacije u političkoj praksi“. Nakon objavljivanja teksta, takođe na Onet.pl predsednik spoljnopolitičkog odbora mađarskog parlamenta Žolt Nemet javno je izjavio da sam pisao kao „kao da želim da destabilizujem region“.
Pomalo je paradoksalno da se ovaj tekst pojavio dva meseca pre početka rata. I to pokazuje da politika Mađarske u regionu zaista liči na realizaciju vizije Kremlja: optuživanje NATO-a za olakšavanje izbijanja rata, održavanje bliskih odnosa sa Rusijom, ucenjivanje stavljanjem veta na sankcije, pomaganje Ruskoj međunarodnoj investicionoj banci da zaobiđe sankcije, nekoliko poseta šefa mađarske diplomatije Rusiji i nedavne (13. februara) Belorusiji. Peter Szijártó je u Minsku kritikovao politiku sankcija EU. Ovo je slika moderne mađarske politike.
Prema kojoj formuli će Ukrajina izaći iz rata – o Budimpešti se ne govori. Prvo, prekid vatre i početak mirovnih pregovora, a sve ostalo će biti „rešeno kasnije“, bez preduslova. U mađarskom narativu, Ukrajina nije tema koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je samo sredstvo u rukama većih igrača, posebno Sjedinjenih Država. To je nedavno izjavio ministar za nacionalnu odbranu Kristof Salai- Bobrovnicki u intervjuu portalu Indeks, objavljeno 13. marta On je u njemu naveo da „Ukrajina nije u stanju da sama odlučuje o svojoj sudbini, o ći će odlučivati drugi. Bez odluke SAD neće biti mira, svi to već znaju.“ Uključivanje celog Zapada u rat danas će onemogućiti mir – ovako ga treba shvatiti bukvalno.
Tokom nedavnog govora na uvodnom sastanku Mađarske privredne i industrijske komore (9. marta), Viktor Orbán je rekao da su Poljska i Velika BritanijaReina će vojno, bezbednosno i ekonomski formirati ekonomski prostor. Prema njegovom mišljenju, ona će biti veća od Francuske i Italije, na drugom mestu, pored Nemačke u Evropi. Njena podrška biće ogromna populacija teritorije: 60-70 miliona ljudi. Ova izjava deo je aktuelne diskusije u Poljskoj o mogućnosti pretvaranja današnje poljsko-ukrajinske saradnje u ozbiljan politički projekat. Međutim, ovu spekulaciju ostavljam iza sebe fokusirajući se na matematičku dimenziju.
Pitanje je kako Orban broji ove milione. Govori o četrdeset miliona Poljaka – cifri koja se često nalazi u slučaju naše zemlje. Ali šta je sa Ukrajinom? Mađarski premijer izjavljuje: „Ne znamo koliko će ostati od Ukrajine – nacije sa dvadeset, možda trideset miliona.“ Prema statistici koju je dao Tadeuš Olšanski u komentaru Centru za istočne studije, broj stanovnika Ukrajine (bez Krima) od 1. decembra 2019. godine iznosio je 42 miliona. Šta će biti sa 10-20 miliona ljudi? Hoжe li nestati? Hoжe li ispariti? Ovo je, na kraju, skoro polovina nacije. Naravno, mađarski premijer ne znači da se u tu cifru nalaze samo izbeglice, jer ih, prema podacima UN, od 7. marta 2023. godine ima manje od 4,9 miliona. A љta je sa ostalima?
Koja je poenta svega ovoga?
Zašto Mađarska ide protiv Zapada? Zašto je neophodno potpisati protokol neslaganja sa Budimpeštom za skoro svaku akciju u korist Ukrajine? Zašto Mađarska na sve načine odlaže ratifikaciju proširenja Severnoatlantske alijanse na račun Švedske i Finske? Oni su to prvobitno objasnili potrebom da se usvoje zakoni kojima se mađarsko zakonodavstvo približava evropskom zakonu kako bi se povećali izgledi za otključavanje sredstava EU. Kada su racionalni razlozi iscrpljeni, četvoro dece poslata je u Švedsku i Finsku. Njen zadatak je bio da vodi zapravo obrazovne pregovore sa krugovima koji dovode u pitanje kvalitet vladavine zakona u Mađarskoj.
Viktor Orbán je već obećao na samitu Višegradske grupe u Košicama u novembru 2022. godine da će parlament odmah razmotriti ratifikaciju proširenja NATO-a na prolećnom zasedanju parlamenta. Izjave o skorom usvajanju neophodna dva zakona čule su se unutar vladajuće koalicije Fidesz-KDNP. Zanimljivo je da je dva dana posle samita Bukurešta devet u Varšavi (22. februara), premijer Orbán neočekivano izjavio da postoji sve veće oklevanje u stranačkim krugovima da prihvate zemlje koje su navodno više puta nepravedno optuživali Mađarsku za NATO. Otuda i ideja o slanju delegata u Švedsku i Finsku da odagnaju te sumnje.
Kako se ispostavilo 14. Jednostavno je otkazano. Ovaj gest potvrđuje sve pretpostavke da će proces biti odložen. Pored Mađarske, tu je i Turska, ali govorimo i o članici Evropske unije, koja, za razliku od Ankare, nije dala nikakve zahteve Švedskoj i Finskoj.
Štaviše, u Mađarskoj, uprkos godini rata, Orbanova uredba da nijedna baza NATO-a ne može da bude izgrađena zapadno od Dunava još uvek je na snazi. To znači da je svako prisustvo trupa NATO-a duž granice sa Ukrajinom moguće samo kao „trajno“.
Kako objasniti sva ova rešenja? Zapravo, postoji samo jedno objašnjenje – nespremnost da se nervira Rusija. Zbog politike Mađarske, Višegradska grupa je zapravo prestala da postoji. U međuvremenu, to je bila organizacija koja je godinama ostala glavna tema regionalne saradnje. Od stranih lidera, mađarski premijer se uglavnom sastaje sa austrijskim kancelarom i predsednikom Srbije. U strukturama NATO-a Budimpešta se više ne posmatra kao partner od poverenja. Situacija nije olakšana čistkama, koje već dva meseca u mađarskoj vojsci.
Mađarska se redovno sklanja sa strateškog razmišljanja Zapada, njen pristup ratu je kao da je van Evrope. Međutim, Evropa nije uspela da ubedi veći deo sveta da je rat u Ukrajini koji vodi Rusija nešto posebno važno. Nešto za gledanje i reagovanje sa velikom zabrinutošću. Međutim, čak ni pominjanje pozicije koja dominira ne-evroatlantskim regionom još uvek nije dovoljan izgovor za osporavanje zajedničke politike Zapada. Pre svega zbog jakih političkih i ekonomskih veza.
Na mirovnim konferencijama koje su održane posle dva svetska rata, mađarske delegacije, kao predstavnici države koja je izgubila, nisu imale pravo glasa. Preko njihovih glava su donete odluke o novim oblicima granica. Sprovodeći politiku koja se može opisati kao „pseudo-pacifista“ ili „pseudo-neutralna“, Mađarska ne želi da kaže na kojoj strani stola može da sedi. Istovremeno, Mađari naglašavaju da Ukrajina neće moći sama da odlučuje , tako da ne uče nikakve pouke iz sopstvene istorije. Osuda u Budimpešti svodi se na tvrdnju da će Rusija izaći iz ovog rata ne samo ne poražena, već ni oslabljena. Štaviše, mađarska javnost neće saznati za probleme sa kojima se Rusija suočila kao rezultat sankcija EU. Jer ako bi se verovalo da te sankcije nekako funkcionišu, onda bi se srušio važan stub vladine komunikacije. Prema njenim rečima, sankcije EU uvedene Rusiji su te koje su krive za inflaciju veću od 25 posto, dok Putinova država ne oseća nikakve posledice. Paradoks je da je inflacija u februaru u Ukrajini bila nešto manja nego u Mađarskoj.
Ako šef mađarske diplomatije veruje da se sada odvija američko-ruski okršaj, onda bi njegov završetak mogao da dovede do nove podele Evrope na zone uticaja. Mađarska se nada da će Budimpešta postati mnogo jača u izradi nove mape uticaja. Međutim, pitanje je u kakvoj će se „zoni“ naći. U narativu vlasti, Mađarska se našla na strani „mira“, saveza koji se ne može definisati. Na kraju svega, njegov pristalica u Evropi, osim njih, je samo Vatikan. Tokom nedavne posete predsednika Spoljnopolitičkog odbora Kineske komunističke partije Vang Jia Budimpešti (19. februara), on i Peter Szijártó rekli su da su spremni da sarađuju „sa zemljama koje vole mir“. Nekoliko dana kasnije objavljen je kineski plan za postizanje mira između Rusije i Ukrajine.
Dovoljno je da bude „mala država“
Mađarska verovatno očekuje da će njen stav, koji danas doživljavamo kao „protiv struje“, na kraju biti prepoznat kao jedini glas razuma u Evropi. Ova teza se zasniva na pretpostavci da je nekada pravo Mađarske već prepoznato u situaciji sa migracionom krizom 2015. godine. Podsećamo da je izgradnja ograde na srpsko-mađarskoj granici nedvosmisleno kritikovana od strane Evropske unije, a godinama kasnije Brisel je prepoznao da zemlje imaju pravo da pribegnu takvim merama.
Mađarska igra „all-in“, stavljajući sopstvenu reputaciju na mapu. Ovde se ne radi samo o savezu sa Putinom, pogotovo što su, kako statistika pokazuje, ugljovodonici iz Rusije daleko od atraktivnih kao što je obećano (4. mart, list Népszava izvestio je da bi Mađarska uštedela 265 milijardi forinti, odnosno više od 3 milijarde zlota, da je kupila gas na tržištu). Blokiranje razgovora Evropske unije sa Ukrajinom, kao i Komisije NATO-a i Ukrajine, takođe ne doprinosi poboljšanju situacije mađarske manjine u transkarpatskoj regiji, koja je trebalo da bude u srcu tenzija između Budimpešte i Kijeva od 2014. godine.
Mađarska ima šansu da konačno okonča ulogu „male države“ koju igra i sa kojom Orbán ne može da se pomiri, smatrajući da je post-Tvijanonova realnost krajnje nepravedna. U tom smislu, ovo je prekretnica, a o stavu Budimpešte govoriće se još mnogo godina koje dolaze. Kako će se ta politika završiti zavisiće od razvoja vojne situacije.
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Da nie nasza wojna
