Uprkos bravura izjavama ruskih propagandista, reakcija ruskog političkog rukovodstva na pregovore sa Kinom daleko je od optimistične.
Poseta lidera Kineske i Kineske komunističke partije Sji Đinpinga, reizabranog za treći mandat, Rusiji nije se završila onim što se očekivalo od glavnog političkog događaja početkom godine u Moskvi. Ruska državna propaganda tradicionalno je napravila dobar rudnik za loše igranje, ali odsustvo bilo kakvih ozbiljnih dogovora koji bi se mogli pohvaliti u Kremlju na osnovu ove posete je više nego rečito. Ali, kako se ispostavilo, ovo je bio samo poиetak.
Jedan od dva dokumenta sa kojima su Rusi uspeli da se dogovore sa kineskom stranom je izjava o produbljivanju odnosa Moskve i Pekinga. Postoji jedna tačka u ovoj izjavi koja se može nazvati ključnom za Narodnu Republiku Kinu u celokupnoj istoriji rusko-ukrajinskog vojnog sukoba. Ovaj pasus se odnosi na ograničenja širenja nuklearnog oružja.
Kina, koja je tokom čitavog perioda punog rata bila ograničena na opšte fraze o potrebi prekida vatre i uspostavljanja mira, u jednom od svojih zahteva uvek je izražavala jasan i specifičan stav. Ovaj uslov odnosio se na moguću upotrebu nuklearnog oružja u ratu u Ukrajini. Ova poruka se tiče, naravno, Rusije, pošto Ukrajina nema to oružje za masovno uništenje, a zapadni partneri, naravno, neće obezbediti takvo oružje Oružanim snagama Ukrajine – a oni sami ne planiraju da ih iskoriste protiv ruskih okupatora.
Zato se u zajedničkom rusko-kineskom saopštenju koje su potpisali Ksi i Putin pominje nuklearno oružje. Konkretno – o nemogućnosti razmeštanja nuklearnog oružja izvan vlasničkih zemalja. Ovu klauzulu u sporazumu je očigledno diktirala kineska strana, koja rusko-ukrajinski rat doživljava kao lokalni sukob koji ne ugrožava interese Kine. Ništa osim moguće upotrebe oružja za masovno uništenje – koje će biti direktan put ka Trećem svetskom ratu, sa kojeg KRP više neće moći da se kažnjava.
Ukratko, pominjanje nuklearnog oružja u saopštenju koje je Sji Đinping doneo kući iz Moskve moglo bi se smatrati bar lokalnim spoljnopolitičkim uspehom Narodne Republike Kine. Da nije izjave Vladimira Putina, koja je zapravo postala pravi demarš.
Ruski diktator je pre nekoliko dana (manje od nedelju dana nakon što je avion sa kineskim liderom napustio vazdušni prostor zemlje agresora) rekao da je spreman da rasporedi nuklearno oružje na teritoriji savezničke Belorusije. Naravno, izmišljeni su brojni izgovori za Putina. Prvo, vazal iz Minska Aleksandar Lukašenko je navodno dugo tražio ovo. Običaj je da vladari Kremlja svojim kriminalnim postupcima opravdaju tuđom inicijativom. Radnici su uvek „tražili“ da podignu cene. Intervencija u Avganistanu izvedena je „na zahtev“ lokalnih vlasti. Agresiju na Ukrajinu izazivaju isključivo „pozivi slobodarog naroda Donbasa“. A Rusija, prema sebi, u svim slučajevima deluje samo reaktivno, samo odgovara na ove brojne zahteve. Drugi dovoljan razlog za kršenje novih sporazuma, Vladimir Putin je ocenio da je činjenica da beloruske trupe navodno neće imati nikakav pristup nuklearnim optužbama.
Naravno, ovi argumenti nikoga nisu ubedili, i nisu mogli da ubede. Zapad će biti nezadovoljan bilo kakvom manipulacijom oružjem za masovno uništenje, a Kina… A Kina je već reagovala na izjavu diktatora Kremlja. Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Nin na konferenciji za novinare, odgovarajući na pitanje jednog od stranih medija o Putinovoj ideji da nuklearne optužbe ode u Belorusiju, tradicionalno je bila uzdržana – ali ništa manje rečita. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Narodne Republike Kine podsetila je da su u januaru lideri pet zvaničnih nuklearnih sila izdali zajedničko saopštenje o nemogućnosti vođenja nuklearnog rata i potrebi da se izbegnu strateški rizici povezani sa tim faktorom.
Direktno govoreći, Peking je izrazio nezadovoljstvo činjenicom da je Moskva prekršila sporazume postignute tokom Xi-jeće posete za samo nekoliko dana. Ne samo da se Kina kategorički protivi pretvaranju aktuelnog rata u nuklearni, već se ispostavilo i da je Kremlj razotkrio lidera kineskih komunista kao predmet podsmeha. Sji Đinping je, kršeći uspostavljeni poredak upravljanja strankom i zemljom, stao na tanak led, očajnički su mu bili potrebni zapaženi uspesi, posebno u spoljnoj politici. I ispostavilo se da on, svom snagom i uticajem, nije mogao da zaštiti region i svet od mogućeg nuklearnog rata. Zašto je Vladimir Putin napravio tako oštar i rizičan korak?
Ova izjava lidera Kremlja nije ništa drugo do reakcija na druga Ksija. Odgovor, posebno, za nepotpisani sporazum o gasu, o kojem je pisano u kontekstu posete kineskog lidera Moskvi svetskim medijima. Rusija je sada na ivici ozbiljnih ekonomskih problema povezanih sa isa zapadnim sankcijama i gubitkom velikog evropskog tržišta, potrebna su sredstva za nastavak rata. A Ruska Federacija može da uzme ta sredstva samo na jednom mestu – u gasnim i naftnim bunarima. Međutim, ni novi ugovor o snabdevanju gasom, ni sporazumi o izgradnji elektrane Sibir – 2 gasovoda nisu odobreni u Moskvi.
Rusija nije dobila nikakvu ozbiljnu finansijsku podršku od Kine – samo tradicionalni tamburaši igraju oko Xijevog „mirovnog plana“, koji nisu ništa drugo do ritualno poštovanje (i nedostatak razgovora lidera Kine i Ukrajine, koji su se očekivali posle moskovskog sastanka dva azijska diktatora). I, pošto nije dobio ništa značajno osim dve opšte izjave o bilo čemu, Kremlj je odlučio da pribegne ucenama u svom stilu. U slučaju Kine – nuklearni. Zato što Putin savršeno razume dve stvari.
Prvo, Kina stvarno ne ћeli nuklearni rat. Drugo, kineski nuklearni arsenal je inferioran u odnosu na ruski, tako da je ova sfera jedina u rusko-kineskim odnosima, gde Moskva može da diktira uslove. I Vladimir Putin se toga savršeno dobro seća.
Ali izgleda da je zaboravio da, ekonomski i politički, Rusija, naprotiv, zavisi od Kine. Zamislimo šta će se desiti ako iznenada one države članice Ujedinjenih nacija koje su fokusirane na KRP počnu da glasaju na sastancima Generalne skupštine UN za antiruske rezolucije – sve do hipotetičkog isključivanja zemlje agresora iz Saveta bezbednosti ove organizacije. I ukrajinske diplomate su već pričale o ovom scenariju kao jedinom stvarnom u trenutnoj situaciji. Šta možemo reći o zavisnosti ruske ekonomije, posebno vojno-industrijskog kompleksa Ruske Federacije, od kineskih delova i opreme.
Vladimir Putin je nezadovoljan situacijom u ratu protiv Ukrajine (i Zapada). Nezadovoljan sam stavom Kine – koji, za razliku od jasnog proukrajinog stava SAD, podržan snažnom vojno-finansijskom i sankcijom podrške, nije ništa drugo do deklaracija. I tako on podiže ulog, pokušavajući da izvrši pritisak na Kinu. I kako će se taj pokušaj pritiska završiti – vreme će pokazati. Prva reakcija kineskih vlasti ne sluti na dobro za Kremlj.
