Kao da preliminarne perturbacije nisu bile dovoljne, ionako visoka temperatura političke i društvene stvarnosti Moldavije dodatno je podignuta gotovo svakodnevnim izveštajima da sve više stranaca – uključujući srpske fudbalske navijače – nije pušteno sa aerodroma u Kišinjevu iz bezbednosnih razloga što su ruske rakete letele kroz moldavski vazdušni prostor, ili čak padale na njegovu teritoriju. Šta se zaista dešava u Moldaviji? Da li su svi ti događaji međusobno povezani i da li zemlja zaista može da postane predmet ruske sabotaže u bliskoj budućnosti?
Planirana, ali neočekivana ostavka
Počnimo našu analizu prvim događajem sa hronološke tačke gledišta, tačnije ostavkom premijerke Natalije Gavrilitse, koja je održana 10. februara. Iako je trenutak objavljivanja ove odluke bio prilično neočekivan – šefica vlade se upravo vratila sa samita EU, gde je dobila značajnu podršku za svoje postupke, uključujući i reforme, – sama ostavka nije bila posebno iznenađenje za posmatrače moldavske političke scene.
Glasine o planiranim promenama kao premijera i rukovodstva nekih ministarstava kruže javnim prostorom najmanje od novembra 2022. Voрstvo PAS na čelu sa neformalnom liderom ove političke snage, predsednica Maja Sandu (kao šefica države, ne može zvanično da pripada nijednoj političkoj stranci), želela je da reši nekoliko gorućih problema u jednom naletu imenovanjem nove vlade.
Prva od njih bila je nezadovoljavajuća efikasnost rada Havrylytsya kabineta, koji je manifestovan, između ostalog, relativno sporim tempom reformi, koje PAS obećao da će sprovesti tokom predizborne kampanje 2021. Pre svega se radi o radikalnoj reformi pravosudnog sistema. Moldavski pravosudni sistem i tužilaštvo smatraju se izuzetno korumpiranim od strane stanovništva zemlje. Štaviše, te institucije su godinama bile stub oligarhičkog sistema i koristili su ih moldavski političari i biznismeni da zaštite svoje finansijske interese i bore se protiv protivnika. Iako je Gavrilianijeva vlada, posebno ministar Serhiy Lytvynenko, odgovoran za reformu pravosuđa, počela velike promene u ovom sektoru (posebno, pokrenula program lustracije sudija), to ga nije spasilo grešaka. Štaviše, građani još uvek nisu osetili posledice vladinih postupaka.
Vredi napomenuti da je i sama Gavrilitsa ovu kritiku sopstvene stranke smatrala neosnovanom, ističući da je uspešna implementacija programa PAS se umešala (pored nedostatka iskustva mladog vladinog tima) objektivnim poteškoćama povezanim sa brojnim krizama sa kojima se njen kabinet suočavao skoro od svog osnivanja. To je dovelo do tenzija i dovelo do razumljivog razočarenja šefa vlade. Najverovatnije je da je, kada je najavila ostavku, Gavrilitsa izjavila da je njena „vlada mogla da traje duže da je imala istu podršku na unutrašnjem planu kao u inostranstvu“, posebno misleći na topljenje podrške rukovodstva stranke, konkretno predsednika Sandua.
Drugi razlog za promenu vlade direktno je povezan sa prvim. Ovo je konstantan pad gledanosti PAS u proteklih nekoliko meseci. Prema postojećim anketama, stranka trenutno može da računa na samo oko 23 odsto glasova. To je veoma malo, imajući u vidu da je pre samo godinu i po dana, na izborima u julu 2021. godine, dobilo više od 50 odsto podrške. Što je još gore: proruske stranke – to jest Izborni blok komunista i socijalista i stranka „ŠOR“ – zajedno imaju podršku do 33 odsto birača, pokazuju ista istraživanja javnog mnjenja. U nekim anketama, Sandu, koji je dugi niz meseci bio na čelu rejtinga poverenja javnosti, inferiorniji je u odnosu na ovu poziciju bivšeg socijaliste, a sada nominalno proevropskog gradonačelnika Kišinjev, Jona Čebana (Jon Ceban). Uprkos svemu, birači takođe nisu odobravali učinak vlade. Otprilike 52 odsto Moldavaca ocenilo je Gavrililicinu vladu gorom od prethodnih vlada, a samo 20 odsto je reklo da je bolja od njih.
Ostavka prethodnog kabineta takođe je imala za cilj da omogući veštu (ili, bez pretvaranja u žrtvene jasle) za neke ministre, koji su poslednjih meseci postali sve veći teret imidža za PAS. Među njima nije samo pomenuti ministar pravde, već i (povezan sa veoma visokim nivoom inflacije, koji premašuje 30 odsto u 2022. godini) ministar finansija i, pre svega, ministar infrastrukture i regionalnog razvoja Andrej Spinu (Andrej Spinu). On je bio taj koji je, između ostalog, bio odgovoran za ugovore o snabdevanju gasom i električnom energijom i zato moldavci nedvosmisleno smatraju da je on odgovoran za radikalno povećanje cena u energetskom sektoru. Dovoljno je reći da su tarife na gas porasle više nego u AIdeset puta od oktobra 2021. do oktobra 2022.
Uzgred, ne radi se samo o cenama. Neki Moldavci veruju da je on namerno i zarad korupcijskih beneficija potpisao ugovore koji su bili neprofitabilni za građane (posebno ugovor sa Gazpromom). Prema istraživanju Watchdog.md, sprovedena u februaru 2023, 41 odsto stanovništva zemlje tvrdi da su Spina jednostavno „opljačkani moldavci“. Te tvrdnje deluju neosnovano i prilično su povezane sa greškama koje je Spinu napravio u informisanju moldavske javnosti o svojim postupcima. Nedostatak transparentnosti u tako složenom pitanju kao što je energetika naveo je mnoge birače da poveruju da su određene činjenice skrivene od njih, a vlasti su obogaćene rastom cena sirovina i električne energije. Sam Spinu, kao uticajna ličnost u PAS, već je imenovan za generalnog sekretara predsedničke administracije posle ostavke Gavrilice, a samim tim i cele vlade. Ovaj gest je, s jedne strane, imao za cilj da mu nadoknadi gubitak funkcije, da objasni zašto neće uzeti ministarsku fotelju u sledećoj vladi, a sa druge da odagna svaku spekulaciju da je rukovodstvo stranke nezadovoljno njime i da je izgubio Sanduovo poverenje.
Bezbednost na prvom mestu
Razloge za promenu gore opisane vlade treba dodati još jedan. Želja je da se sistem javne administracije prilagodi izazovima sa kojima se Suočava Moldavija, posebno pretnjama po bezbednost zemlje. Nedavno je ovo pitanje postalo od posebnog značaja.
Predsednica Sandu je 13. februara održala govor u kojem je, na osnovu materijala koji je Kišinjevu nekoliko dana ranije dostavila ukrajinska obaveštajna služba, objavila da Rusija planira da izvrši državni udar u Moldaviji. Moskva namerava da koristi ljude sa vojnim iskustvom koji će, u civilnoj odeći, zapleniti neke državne administrativne zgrade i uzeti taoce.
Među onima koji će učestvovati u sabotaži, po njenom mišljenju, biće i građani Belorusije, Srbije i Crne Gore, kao i Rusi. Kako je Sandu objasnio, Rusija je na jesen pokušala da destabilizuje situaciju u Moldaviji, ali su to sprečile lokalne specijalne službe. Predsednica je rekla i da su saboteri koji su planirali da zbace aktuelnu vlast računali na podršku „unutrašnjih kriminalnih organizacija“, među kojima je imenovala pomenutu stranku „ŠOR“ i ljude povezane sa odbeglim oligarhom Vladom Plahotniučom.
Imajući u obzir pretnju iz Rusije, o kojoj je predsednik govorio, odlučeno je da se prenese resor premijera Dorina Rečana (Dorin Recean), čija je vlada već dobila glasanje o poverenju 16. Rečan, koji je donedavno bio savetnik predsednika Sandua za bezbednost i bio na čelu moldavskog Ministarstva unutrašnjih poslova od 2012. do 2015. godine, kao malo političara prijateljski nastrojenih prema PAS (pošto ne pripada stranci), dobro je upoznat sa funkcionisanjem agencija za sprovođenje zakona, policije, obaveštajnih službi i pretnji sa kojima se suočavaju. Stoga se nada da će njegovo imenovanje za šefa vlade ne samo poboljšati bezbednost zemlje, već će biti i jasan signal građanima da aktuelna vlada ne ignoriše potencijalnu pretnju ruske Federacije.
Takođe se očekuje da će novi premijer, koji se tokom svog mandata na mestu ministra postavio kao efikasan administrator, takođe obezbediti veću efikasnost i disciplinu u javnim institucijama, što bi, s jedne strane, trebalo da ubrza reforme i, sa druge strane, pokaže razočaranim biračima da vlada kontroliše administrativni aparat i čvrsto upravlja zemljom. Ovo je zauzvrat, kao što se nadamo PAS, treba da doprinese rastu niskog rejtinga stranke.
Da li je Moldaviji ugrožena ruska intervencija?
Sanduova izjava dobila je širok odjek u svetskim medijima. Nenadoknadivo, njen podtekst je, na kraju svemu, bio izuzetno senzacionalan. Međutim, u stvarnosti, ni reči moldavskog predsednika ni izveštaji ukrajinske obaveštajne službe nisu otkrili ništa suštinski novo. Pripreme Rusije za operacije sabotaže u Moldaviji razmotrene su više od mesec dana. Još u drugoj polovini 2022. godine, istraživački novinari otkrili su niz studija koje su pripremili analitičari vezani za ruske službe, u kojima ne samo da su ocenili društveno-političku situaciju u Moldaviji, već su predložili i potencijalne scenarije za akcije koje bi Rusija, uz pomoć lokalnih simpatizera Kremlja, mogla da preduzme kako bi promenila prozapadnu vladu u Kišinjevu.
Zapravo, nisu izveštaji o planovima Rusije za Moldaviju takvi da zaslužuju posebnu pažnju, već činjenica da vodeći moldavski političari sada tako otvoreno govore o njima. Donedavno, posebno u prvim mesecima rata, vlasti u Kišinjevu su pokušavale da ne komentarišu izveštaje o potencijalnoj pretnji iz Kremlja. Upozorenje iz Kijeva, koji je došao u Moldaviju, ućutkan, nadajući se da će izbeći konfrontaciju sa Rusijom i nepotrebne nemire u zemlji. U PAS verujući da, s obzirom na nizak odbrambeni potencijal Moldavije i krhkost njenih administrativnih struktura, jedino na šta zaista može da se osloni je neutralnost utkačena u ustav. Međutim, vrlo brzo je postalo očigledno da ova strategija ne donosi nikakvu opipljivu korist.
Ruski političari su sve više i hrabro napadali Moldaviju zbog bilo kakvih znakova saosećanja sa Ukrajinom ili akcija vezanih za proces evropskih integracija. Ruske rakete usmerene na ciljeve na ukrajinskoj teritoriji takođe su sve češće letele iznad zemlje, uprkos pomenutoj neutralnosti. Kao rezultat toga, od druge polovine 2022, u Moldaviji je počela jasna promena retorike i politike. Kišinjev je počeo otvoreno da govori o ruskoj pretnji. Takođe je povećala troškove odbrane i dobila tehničku podršku saveznika (poslednjih nedelja, na primer, oklopni transporteri su stigli u Moldaviju Piranadonirao Nemačka).
Sandu takođe otvoreno traži od partnera da Moldaviji obezbede sisteme protivdušne odbrane za borbu protiv ruskih raketa koje lete iznad zemlje. Dakle, iako predsednikove reči o pretnji ruskog putoloma treba shvatiti ozbiljno, istovremeno ih treba razmotriti u kontekstu zaokreta paradigme u moldavske politike prema Rusiji, koja je postala agresivnija i smelija.
Sanduova izjava imala je za cilj ne samo da informiše javnost o pravoj ruskoj pretnji, već i da skrene pažnju Zapada, fokusiranog na situaciju u Ukrajini, na Moldaviju, koja u svakom trenutku može da postane žrtva ruske sabotaže.
Pored toga, imala je i unutrašnju političku dimenziju. Sandu je još jednom spretno i razumno povezao bar deo opozicije sa Rusijom, istovremeno ukazujući da njene (odnosno aktivnosti opozicije) ne samo da mogu da destabilizuju situaciju u zemlji, već i da dovedu do akata otvorenog nasilja, uključujući prisilno oduzimanje administrativnih zgrada ili uzimanje talaca. Akcenat na postojanju stvarne pretnje od Rusije takođe služi kao izgovor za neophodne, ali kritikovane od strane proruske opozicije i koje ona smatra antidemokratskim, postupcima PAS da prošire ovlašćenja moldavskih specijalnih službi.
Istovremeno, vlasti se pripremaju da odbiju sve moguće provokacije. Iz tog razloga, u najmanje nekoliko navrata poslednjih dana, ljudima koji bi mogli da predstavljaju čak i potencijalnu pretnju javnoj bezbednosti, poput pristalica srpskog Partizana, odbijen je ulazak u zemlju. Takav događaj, po svemu sudeći, nije bio nešto novo i stekao je publicitet u medijima uglavnom zbog konteksta – i sportskog i političkog – vezanog za Sanduovu prethodnu izjavu o umešanosti građana Srbije u potencijalnu tačku.
Granične službe su prošle godine blokirale ulazak u Moldaviju više od 200 ruskih državljana poreklom iz Dagestana. Dakle, čak i da takvi postupci samo „duvaju hladno“, sada nisu iznenađujući.
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Mołdawia odpycha Rosję
