Svetska zajednica je 26. septembra 2022. bila šokirana senzacionalnom vestima: uništene su tri od četiri niti gasovoda Nord Strim 1 i Nord Strim 2. Štaviše, oni su najverovatnije uništeni kao posledica sabotaže – pokušaja bombe. Uvrnutost. Ko bi to mogao da uradi? Na kraju svega, prema rečima eksperata, zemlje koje mogu da pojačaju tako složenu operaciju na dubini od 70-100 metara mogu se izbrojati na prste jedne ruke.
Moskva je odmah okrivila Sjedinjene Države i Veliku Britaniju. London i Vašington su zauzvrat okrivili Rusiju za sabotažu.
Zašto je to za SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo? Mogu se pronaći određeni razlozi, posebno za Ameriku, koja se nikada nije dopala projektu rusko-nemačkog gasovoda na dnu Baltičkog mora. Uništavajući ga, Vašington je dobijao proširene mogućnosti za izvoz svog tečnog gasa u Evropu. Nije ni čudo što je na ovoj tezi čuveni američki novinar Sejmur Herš izgradio svoju navodnu „istragu“. Dobitnik Pulicerove nagrade jednom je razotkrio masakr koji je organizovalo američko vojno osoblje u vijetnamskom selu Songmi, govorio je o mučenju u zatvoru Abu Graib, i još mnogo toga. Osamdesetpetogodišnji novinar nije išao na zasluženi odmor i odlučio je da iznenadi svet drugom novinarskom bombom. U tekstu objavljenom početkom februara na sopstvenoj ličnoj internet stranici, Herš je ustvrdio da su sabotažu zajedno počinile Sjedinjene Države i Norveška, koje su time značajno proširile svoju sposobnost izvoza gasa u Evropsku uniju.
Pozivajući se na svoj insajderski izvor, Herš je ustvrdio da su navodni američki ronioci uz podršku norveških kolega tokom vežbi NATO-a. Baltops u junu 2022. postavljen je eksploziv pod Nord Strimovima. Tri meseca kasnije Norvežani su navodno aktivirali detonaciju uz pomoć specijalnog svetionika bačenog u more iz helikoptera, a gasovodi su razneti. Štaviše, cela ova operacija sabotaže izvedena je na inicijativu i pod bliskim vođstvom američkog predsednika Džoa Bajdena.
Stručnjaci su brzo razbili sve Heršove argumente, ne ostavljajući kamen na kemenu iz njegovog pisanja. Prvo, to je bio izvor novinara, koji je bio jedan i „svemogući“, koji je bio ispitan. To jest, takav čovek bi bar morati da radi u Beloj kući, Pentagonu, Stejt departmentu i CIA– barem. Pored toga, u tekstu je pronađeno dosta vremena i tehničkih nedoslednosti, što je nedvosmisleno dokazalo da je ceo članak lažan. Na kraju svega, Herš je nedavno objavio mnogo lažnog materijala, fasciniran teorijama zavere. To, naravno, nije sprečilo političare Kremlja i masovnu propagandu da glasno i uporno rasipate teze ovog članka, igrajući u njihovu omiljenu zabavu – antiamerikanizam.
Pređimo sada na optužbe protiv Rusije. Oni su, naročito, bili zasnovani na činjenici da su nekoliko nedelja pre incidenta brodovi ruske mornarice kružili u blizini mesta sabotaže. Međutim, postojao je nedostatak argumenata o motivima Rusa da unište sopstvene gasovode. Međutim, izražena je jedna verzija da je na taj način Rusija pokušala da izbegne novčane kazne za nepreprebačanje gasa u Evropu. Međutim, izgledala je pomalo rastegnuto.
I upravo sada, početkom marta, motivi Rusa su stekli sasvim jasne konture. To se dogodilo posle objavljivanja u nekoliko zapadnih publikacija materijala o navodnom „ukrajinskom tragu“ u sabotaži na „Nord strimovima“. Štaviše, sve publikacije nisu samo autoritativne, već i vrhunske na svetskom nivou. Setite se o čemu su pričali.
Na primer, novine The New York Times pozivajući se na obaveštajne izvore (nije precizirano u kojoj zemlji) tvrde da je terorističke napade počinila „proukrajinska grupa“, u kojoj su bili protivnici ruskog diktatora Vladimira Putina koji je imao rusko ili ukrajinsko državljanstvo. Njihova imena su trenutno nepoznata. U publikaciji se ističe da bi eksploziv za gasovode mogli da poloћe iskusni ronioci koji verovatno nisu radili za vojsku ili obaveљtajce Ukrajine, ali bi u proљlosti mogli da „proрu specijalizovanu obuku u drћavnim strukturama“. Obaveštajne službe nemaju dokaze da je najviše rukovodstvo Ukrajine bilo umešano u eksplozije.
Sledeće Nemačke televizijske kompanije ARD, SWR i nedeljno Die Zeit je već pozivom tužilaštvu Nemačke rečeno da su navodno nemački istražitelji instalirali plovilo koje je korišćeno za sabotažu na Nord strimovima. Sledi objavljivanje novina pod naslovom „Istraga u slučaju Nord Strimsa“. Tragovi vode u Ukrajinu“ (Nord-Stream-Ermittlungen: Spuren führen in die Ukraine), jahtu, koja je verovatno korišćena za organizovanje eksplozija, iznajmila je kompanija iz Poljske, koja pripada dvojici Ukrajinaca. I nije precizirano: govorimo o gRomadijanac Ukrajine ili poljski državljani ukrajinskog porekla. Brod je nastavio ka mestu sabotaže 6. septembra 2022. godine iz istočnonemačke luke Rostok. U njegovom napadu bila je šestočlana posada: kapetan, dva ronioca, dva asistenta i lekar. Za iznajmljivanje broda i kretanje po Evropi koristili su lažne pasoše.
Jahta je potom primećena na danskom ostrvu Kristijanse, koje se nalazi u oblasti u kojoj su se dogodile eksplozije. Prema pisanju lista, nemački istražitelji pronašli su tragove eksploziva u kabini jahte. Ko je mušterija sabotaže trenutno nije jasno. Na kraju, u tekstu, uprkos saopštenim detaljima, teško je razumeti šta su informacije iz tužilaštva i kakvo je tumačenje, nagađanje, nagađanje novinara.
A višnja na torti je publikacija u britanskim novinama Tajms članak pod naslovom „Zapad je ućutkao napad na Nord strim da bi zaštitio Ukrajinu“ (Zapad je ćutao o napadu Nord Strima da bi zaštitio Ukrajinu). U publikaciji se tvrdi da je organizacija sabotaže bila privatna inicijativa nekog ukrajinskog milionera (ili čak milijardera). On je navodno platio iznajmljivanje jahte o svom trošku, angažovao profesionalne ronioce, organizovao sva lažna dokumenta za njih, kupio eksplozivne naprave itd. I, kao naslov samog spojlera članka, obaveštajne službe zapadnih zemalja su znale ime tog misterioznog sponzora, ali ga nisu obelodanile, kako, na primer, ne bi pokvarile odnose Ukrajine sa partnerskim zemljama (pre svega sa Nemačkom), pa samim tim i da ne bi naškodile vojnoj pomoći u ratu protiv ruskih agresora.
Lično, kao novinar sa višegodišnjim iskustvom, bio sam veoma iznenađen formulacijama kojima su pribegli ovi autoritativni mediji u svojim materijalima. Pre svega, takva fraza kao što je „pro-ukrajinska grupa“. Šta to znači? Šta je uključivalo Ukrajince po rođenju, ukrajinske državljane ili samo ljude koji su imali razumevanja za Ukrajinu? Slažem se, sve to radikalno menja političku konotaciju događaja. Da li je moguće, na primer, razmotriti „proukrajinsku grupu“ beloruskih partizana koji su organizovali sabotažu na železnici, koji je razneo avion A-50 uz pomoć bespilotne letelice na aerodromu u Mačuliščiju? Radije da nego ne. Možemo li smatrati da su takvi tipovi sa ukrajinskim pasošem kao što su Medvedčuk, Kiva, Azarov, Carev proukrajinski? Nikako. U tom kontekstu, formulacija „pro-ukrajinska grupa“, ako ne gubi nikakvo značenje, onda bar ne objašnjava ništa u smislu povezivanja sa Ukrajinom. A da li je uopšte moguće govoriti o „proukrajinstvu“ grupe, ako su njeni postupci bili pre usmereni na međunarodnu diskreditaciju Ukrajine? Stoga, naslov, na primer u Die Zeit, što je, kažu, „tragovi vode u Ukrajinu“ potpuno netačno.
Eksperti su već uspeli da na policama izlože činjenice iznete u gore navedenim člancima. Prema rečima eksperata, nekoliko ljudi na jahti ne bi bilo u stanju da preveze nekoliko tona eksploziva potrebnih za uništavanje gasovoda do mesta rada, spusti ga na željenu dubinu, postavi i poveže detonatore i istovremeno prođe nezapaženo. Иak i da su super profesionalci. Na kraju svega, nije jasno kako su ovi superprosi zanemarili osnovno bezbednosno pravilo i nisu uklonili sve dokaze na jahti, uključujući tragove eksploziva. Pored toga, gde god da kupe toliku količinu eksploziva u Nemačkoj, da vas podsetim da govorimo o tonama.
Samo specijalizovana plovila koja su opremljena kupalištima ili minisubmarinima sa manipulatorima sposobna su da polažu takve tovare na takve dubine. Ceo ovaj proces treba da služi desetinama ljudi, a ne dva ronioca sa dva asistenta.
Teško je ne složiti se sa Janisom Klugeom, stručnjakom berlinske Fondacije za nauku i politiku, koji na svojoj Tviter stranici dovodi u pitanje izvodljivost dizanja u vazduh gasovoda koji već nisu ispumpali gas. „Kratak podsetnik šta se desilo prošlog leta: 1) Poslednji put kada je Rusija transporto gasom #NordStream 30. avgust. 2) Tada je Rusija (a ne Nemačka) prekinula isporuke (ne zbog sankcija). 3) Sabotaža na već mrtvim gasovodima dogodila se četiri nedelje kasnije, 26. septembra,“ Piљe Kluge.
Dakle, ponavljam, za mene ostaje velika misterija zašto su takve autoritativne publikacije, u kojima je provera činjenica postavljena na izuzetno visokom nivou, kupljene u tako jeftine manipulacije.
Nema sumnje da je postojao drzak ruski IPSO. Kremlj je više puta izvodio slične operacije usmerene na međunarodnu diskreditaciju Ukrajine. Na primer, 2002, kada je Leonid Kučma još uvek bio predsednik. Da podsetim da je u septembru te godine Kučma proglasio pristupanje NATO-u strateškim ciljem Ukrajine, a kasnije primorao Verkhovnu Radu da konsoliduje ovaj kurs na zakonodavnom nivou. A u oktobru je Ukrajina dobila takozvani „skandal oko lančane pošte“. Rečeno je da je Ukrajina navodno prodala Iračanemu režim Sadam Husein pasivni radarski sistem „Kolčuga“, koji je sposoban da detektuje čak i američke stelt avione nastale pomoću tehnologije Nevidljivi. Ovaj skandal je dugo svađao Vašington sa Kijevom. Ukrajina je izgubila mnoge programe finansiranja, zamalo se pretvorila u zemlju parije za zapadni svet. Vremenom se ipak ispostavilo da je ta informacija lažna, ali, kako kažu, talog je ostao. U svakom slučaju, skandal je naneo značajnu reputacionu i ekonomsku štetu Ukrajini.
Rusija je 2017. održala još jedan neprijatan IPSO za Ukrajinu. Onda se iznenada pojavio raketni skandal, koji je počeo objavljivanjem u istim novinama The New York Times. U publikaciji sa pozivom na ekspertski (i neki prilično neizvestan) tvrdi se da je Ukrajina bila uključena u snabdevanje DPRK-om u snabdevanju nosača raketa RD-250. A raketni program Pjongjanga je izuzetno bolna tema za Vašington. Srećom, tada skandal nije dobio takav zamah kao kod Kolčugija. Amerikanci obučeni iskustvom brzo su ustanovili odakle rastu uši ove dese.
A sada skandal sa sabotažom na „Nord strimovima“. Kao što Rusi kažu u takvim slučajevima: „I san će zdravo.“ Dakle, kao što je već pomenuto, sada postaje jasan motiv Rusa da organizuju sabotažu na gasovodima. Bacajući senku sumnje na Ukrajinu, oni pokušavaju da je liše vojne pomoći Zapadu, posebno Nemačkoj. Pa, priliиno inventivno.
Zanimljivo je da Rusija zvanično saopštava da ne veruje u umešanost Ukrajine. Na primer, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je, komentarišući informacije o „ukrajinskom bi trebalo da bude“, rekao: „Očigledno, autori terorističkog napada žele da skrenu pažnju. Jasno je da je ovo koordinirana glumačka ekipa u medijima.“ To je tako, sam Kremlj negira umešanost Ukrajine u terorističke napade. Da li bi ovo trebalo da nas obmane? Nikako. Sasvim suprotno. Da nije ruskog IPSO-a, Kremlj bi morao da shvati ovu veoma profitabilnu verziju za to i vikne celom svetu: „Da, ovo je Ukrajina! Ne dajte oruћje teroristima!“. Ali ne, Rusija gura budalu, praveći se da ne veruje u to da istakne svoje ne-umešanosti. Kao u onoj anegdoti o dvojici Galijskih Jevreja: „Namerno kažete da idete u Krakov, tako da mislim da idete u Lviv, a u međuvremenu ste otišli u Krakov.“
Srećom, sada zapadne vlade tako lako ne dozvoljavaju sebi da se razvedu, izjavljuju da ne treba žuriti sa zaključcima dok se sve okolnosti ne razjasne. Iako je iznenađujuće bar to, na primer, nemački političari uglavnom obraćaju pažnju na verziju „ukrajinskog bi trebalo“ imajući u vidu sve date kontraargumente.
