Rat je umetnost obmane, rekao je Sun-cu. Sve velike uspešne ofanzivne operacije prošlog veka sadržale su element iznenađenja i sposobnost da se odlučna superiornost snaga koncentriše na glavne pravce glavnog štrajka. Suprotno tome, neuspešni kontranapadi bili su rezultat činjenice da se neprijatelj unapred pripremio za odbojnost i razotkrio namere druge strane.
Sada cela Ukrajina čeka i nada se prolećnoj kontraofanziv oružanih snaga Ukrajine. Analitičari razmatraju razne opcije za kontra-ofanzivne operacije. Pravci glavnih štrajkova razlikuju se od regiona Kerson i Azov do predgrađa Bakhmuta i severa regiona Luhansk. Eksperti sugerišu da bi moglo da dođe do niza ofanzivnih operacija. Možda će doći do glavnog i pomoćnog udarca. Ili nekoliko štrajkova, na osnovu kojih će Generalštab Ukrajine doneti dalje odluke. Niko ne može tačno da kaže kada i gde će tačno Oružane snage pokrenuti kontra-ofanzivne akcije. Postoje samo verovatne pretpostavke. I to je zapravo dobra stvar. Jer, ako bi se unapred znali ili lako predvideli planovi ukrajinskog Generalštaba, na osnovu konfiguracije fronta, to bi stvorilo prevelike rizike od neuspeha cele kampanje proleće-leto.
Drugi svetski rat ima mnogo primera uspešnih kontra-ofanzivnih operacija koje su dovele do poraza suprotne strane. Sve su bile rezultat iznenadnih neočekivanih akcija, nenasilne odluke koje neprijatelj nije mogao da predvidi. Ili rezultat netačne procene pravca glavnog udarca.
Posle poraza od Poljske 1939, Hitler je krenuo da porazi Francusku i Veliku Britaniju. Komanda kopnenih snaga je u početku razvila plan invazije koji je veoma podsećao na nemački „Šlifen plan“ modela Prvog svetskog rata. Predloženo je da se glavni udarac primeni preko Belgije na severozapad Francuske sa pristupom obali Atlantskog okeana. Strateški plan operacije nije bio tajna za zapadne saveznike. Naprotiv, nemački štrajk u tom pravcu bio je logičan i predvidiv. I zaista, na jugu, Francuska je bila pokrivena Maginot linijom i prirodnim preprekama u vidu Ardena, uskih šumskih puteva i neravnih terena, koji su smatrani gotovo neosvojivim.
Nije poznato kako bi se vojna kampanja u zapadnoj Evropi 1940. Ali načelnik generalštaba Vojne grupe A, Erih fon Manštajn, imao je briljantnu ideju: da pomeri pravac glavnog udarca nemačke vojske iz Belgije u Ardene u pravcu Sedana. Dok bi se savezničke trupe kretale ka Nemcima koji napreduju iz Holandije i Belgije, glavne tenkovske divizije Vermahta morale su brzo da pređu planinski teren, pređu reku Meuse i provale u Francusku na mestu koje se najmanje očekivalo. Posle njihovog ulaska u operativni prostor, franko-britanske vojne jedinice u Belgiji upale su u zamku. Hitleru se svideo Mansteinov plan. Nakon toga je uspešno sproveden u praksi i doveo do potpunog poraza Francuske. Iako nisu svi u nemačkom generalštabu verovali u uspeh rizičnog nenastavnog plana.
Pre nego što je savezničko iskrcavanje u Normandiji počelo u junu 1944. Nemci su se aktivno pripremali da odbiju moguće angloameričke snage za sletanje. Za to je izgrađen čitav sistem utvrđenja na obali, poznat kao Atlantski zid. Atlantski zid nije bio homogen i imao je slabe tačke. Međutim, Nemci su se nadali da je najverovatnije iskrcavanje saveznika u oblasti Moreuza Pas de Kale. Tamo su izgradili najveжa utvrрenja. Na prvi pogled sve je izgledalo logično. Ova oblast ima najmanju razdaljinu od Engleske do Francuske.
Saveznici su se mnogo potrudili da dovedu neprijatelja u zabludu i ubede ga da će se sletanje održati u oblasti Kalea. Da bi to uradili, napravili lažne aerodrome, napravili modele tenkova na naduvavanje i vojnih gradova. Izvršili su ciljano bacanje dezinformacija. Kao rezultat toga, Nemci su stvarno verovali da saveznici planiraju invaziju kroz Pas de Kale i Norvešku. Na dan početka operacije Overlord, glavne snage Verkhmata bile su koncentrisane ne u Normandiji, već u oblasti Moreuza Pas-de-Kale.
Datum početka operacije Overlord je takođe uspešno odabran u smislu iznenađenja. Tih dana početkom juna 1944. Na osnovu vremenskih prognoza, nemačka komanda je zaključila da je iskrcavanje saveznika 5-7. Komandant nemačkih trupa u severnoj Francuskoj, feldmaršal Ervin Romel, verujući vremenskoj prognozi, otišao je u Nemačku da proslavi rođendan svoje supruge. Kada je savezničko sletanje počelo, bio je daleko. Kao rezultat toga, nemačke trupe nisu delovale tako brzo koliko su mogle. Hitler takođe u početku nije verovao da je Normandija glavno mesto za sletanje, pogotovo što su saveznici prizemljili male trupe u oblasti Kalea da bi i dalje još zbunjujućih karata. Kada je postalo jasno da je nemačka komanda ušivena u budale, bilo je prekasno.
U istoriji Drugog svetskog rata postoji i primer velike kontra-ofanzivne operacije koja se dugo pripremala, ali se završila kolapsom. Reč je o ofanzivnoj operaciji Vermahta na Kursk Bulgeu pod nazivom „Citadela“, koja je izvedena u julu 1943. Posle poraza u bici kod Staljingrada, Treći Rajh se suočio sa teškom dilemom. Hitler je zahtevao osvetu od svojih generala zbog poraza. Međutim, deo nemačkog generalstva bio je sklon da veruje da u proleće i leto 1943. Snage Vermahta više nisu bile iste kao pre godinu ili dve. Firer je ipak odluиio u korist Citadele. Uprkos tome, sovjetska komanda je saznala za planove Nemaca u aprilu 1943. Kontranapad nemačkih trupa nije iznenadio SSSR. Naprotiv, bili su poznati pravci glavnih udaraca. I sama konfiguracija linije fronta je omoguжila sa velikom moguжnoљжu da predvidi dalje korake neprijatelja.
Prvobitno je bilo planirano da velika strateška nemačka ofanziva na Kursk Bulge počne 3. Do tada su trebali da dođu povoljni vremenski uslovi. Međutim, onda se ispostavilo da je do ovog datuma bilo nemoguće u potpunosti obnoviti trupe. Nabavka nove opreme vermahtu, posebno tenkovima Tigar i Panter, ferdinandskom samohodnom oružju, takođe je zaostajala. Hitler je oklevao i nekoliko puta odložio datum početka ofanzivne operacije, jer je negovao velike nade u najnovije moćno oružje. Konačno, datum 5.
Do tada su sovjetske trupe uspele da izgrade ozbiljne ešalonske trake utvrđenja na Kursk izbočini, koje su se sastojale od nekoliko linija odbrane. Poznati nemački generali, poput već pomenutog Manštajna, Valtera Modela i Hajnca Vilhelma Guderijana, izrazili su sumnju u uspeh kontranapada. Iako se Hitlerova naredba za operaciju Citadela bavila zadatkom neočekivanih iznenadnih napada, naravno, nije bilo iznenađenja. Kao rezultat toga, nemački kontraofanziva u julu 1943. Po cenu značajnih gubitaka akumuliranih dan ranije uz velike napore resursa i opreme, Vermaht je uspeo da napreduje samo nekoliko desetina kilometara. Ovo je bila poslednja velika ofanzivna operacija Trećeg Rajha na Istočnom frontu.
Sun Cu je napisao: „Rat je umetnost laganja. Stoga, ako ste vešti, zezajte se nesposobni. Ako ste aktivni, začkoljica je troma. Ako ste blizu, pretvarajte se da je daleko, a ako je daleko, pretvarajte se da je blizu. Svako ko, pre bitke u štabu, pažljivo analizira svoj mogući razvoj, ima veće šanse za pobedu. I ko god nije bio uspešan u prethodnim proračunima osoblja, gubi bitku pre početka. Strana sa više pobedničkih scenarija pobeđuje. Strana koja ih ima manje gubi. On koji ne planira da se osuрuje na oиigledan poraz.“
Ukrajinski generalštab je već uspeo da iznenadi agresora. Nadamo se da će uspeti ove godine.
