18. aprila 2022. voz je pohrlio na železničku stanicu Lviv. Kasnio je nekoliko minuta i vozio nakon što je raketa pogodila servis, koji se nalazi iznad železničke pruge na Kleparivu. Odmah posle udara ostali vozovi su zadržani na ulazu u Lviv.
Tada su Rusi ubili sedmoro ljudi, od kojih su četvoro bili zaposleni u servisu, a ranili još 11. Nekoliko prostorija servisne stanice uništeno je raketom na zemlju, prozori su leteli u okolnim zgradama. Vlasnik servisne stanice Roman Stelmaščuk, kada je stigao na posao, video je ruševine, vatru i tela. Pitali smo ga kako, skoro godinu dana posle tragedije, obnavlja posao i traži resurse za spas stanice.
„Bilo je mnogo izbeglica na servisu“
Na stanici, koja je na ulici. Ševčenko, 154, popravlja automobile, prodaje rezervne delove i gume od 2010. Posle 24. februara 2022. godine, radovi su ovde stali na samo dva dana. Roman Stelmaščuk je bio u inostranstvu, a kada je saznao za rat, odmah je otišao kući.
„Bili su iznenađeni jer su svi odlazili, a ja sam došao u Lviv 26. februara. Иuo sam sirene, video љta se dogaрa u stanici. Na servisu, iako je bio slobodan dan, bilo je dosta izbeglica, svi automobili su bili preopterećeni. Dok su dolazili ovde sa istoka, centra ili južno od zemlje, automobili su se pokvarili“, priseća se Roman.
Vlasnik servisne stanice Roman Stelmaščuk ()
Radnici servisne stanice popravljali su automobile sredstvima koja su imali, s obzirom da dobavljači nisu radili. Nakon toga volonteri su počeli da uzimaju automobile iz inostranstva, kojima je odmah bila potrebna popravka, jer su za nekoliko dana morali da budu na frontu. Bilo je momenata kada je 5-6 automobila popravljeno u isto vreme.
„Sakupili su šta su mogli da sakupe“
18. aprila, oko 8:30 ujutru, Roman je išao na posao. Zvali su ga: „Raketa stiže na servis, sve gori.“ Istrčao je iz kuće.
Raketa je pogodila područje gde su stajali automobili. Radnici servisne stanice počeli su radni dan. Neko se zaustavio i uhvatio eksplozije na kapiji stanice.
Kada je čovek stigao na to mesto, sve okolo je gorelo. Već je bilo vatrogasaca, policije i vladinih zvaničnika. Neko je izvukao crevo, ugasio vatru. Ljudi su odmah pronašli tela tri dečaka koji su poginuli.
„Video sam nečiju nogu. To je kao u horor filmu. Jedan tip je duže bio u potrazi: našli su delove tela među ruševinama. Bio je u samom epicentru eksplozije, raketa je eksplodirala maksimalno dva metra u njegovoj blizini. Delovi tela su pronađeni u susednim oblastima. Sakupili su šta su mogli da prikupe“, kaže Roman.
Čovek je prešao preko stakla, razbacanog trotoara. Video je radnike rasute ispod automobila u talasu eksplozije. Jedan od momaka je nekim čudom imao samo nekoliko ogrebotina, dvojica su bila u teškom stanju.
„Nismo znali da li možemo da spasimo jednog od njih. Naš klijent, za koga se ispostavilo da je vojnik, video ga je ispod kapije, utovario u auto i odveo u ambulantnu bolnicu u Topoli. Ako ste još uvek čekali hitnu pomoć, ne znam… Doktori su se pitali ko može toliko da ga uzme. Vojnik je brzo napustio teritoriju pod pratnjom policije, posle 4-5 minuta stigao je u bolnicu. Čoveka je istovremeno spasilo šest brigada“, kaže preduzetnik.
Još jedan momak sa teškim povredama bio je veoma blizu eksplozije. Presvukao se, pripremio za radni dan, izašao u dvorište i video raketu kako leti. Čim je uspeo da padne na zemlju i prekrije glavu rukama, delovi građevine počeli su da ga liju. Sada je sve u redu sa njim, on nastavlja da radi.
„Jedan od radnika koji je tada preživeo ne radi. Posle iskustva, počeo je da se plaši anksioznosti. Dugo ga nismo otpustili, čekali smo, možda će moći da se vrati, ali nije mogao da se prilagodi. Kaže da kada čuje anksioznost, uspaniči se, a kod kuće, u selu kod Žovkve, mirniji je“, kaže Roman.
Servisna stanica posle granatiranja (foto Bihus.Info)
Redovne mušterije stanice odmah su pritekle u pomoć. Oni su zatražili podatke od porodica žrtava da finansijski pomognu, poslali novac na servis. Neki ljudi su odlučili da noću zaštite stanicu od pljačkaša, s obzirom da na toj teritoriji nije ostala ni ograda.
„Stigli su kada smo otišli u paraste i hodnikOtišao je da čuva servis za noćas. Prve noći vatrogasci su čak ponovo pozvani jer je sve tinjalo. Bili smo veoma osetljivi“, kaže Roman.
Neke mušterije se nisu usudile da uđu u stanicu jer su poznavale mrtve. Neko je došao sa lampama i cvećem.
Soba koja je kompletno obnovljena ()
„Radili smo bez prozora, ali smo pokušali da sačuvamo radna mesta“
Posle sahrane i devet dana posle njih, radnici servisa nastavili su da idu na posao, ali da demontiraju ruševine i požar. Izvadili su 29 automobila od trideset kocki onoga što su nekada bili zidovi, automobili i gume. Građevinski zavod Lviv obavio je pregled i utvrdio da je zgrada uništena za 79 odsto i da bi trebalo da bude demontirana.
„A onda je sve proleće i leto, prašina i čađ. Soba u kojoj sada sedimo nije bila tamo. Ovde uopšte nije bilo ničega. U maju i junu smo sve demontirali, a krajem jula počeli smo da se obnavljamo“, priseća se Roman.
Nastavljaju se građevinski radovi na teritoriji servisne stanice ()
Na teritoriji servisne stanice takođe je izgorelo 7 automobila, 36 je oštećeno. Izgorele su nove gume, ali one koje su mušterije ostavile u sezonsko skladište preživele su raketni udar. Roman kaže da su neki bili oprezni oko toga da li da kupe nove letnje gume i da su se pitali da li je preživela.
„Ovo je ogroman gubitak. U suštini smo sve radili sami. Prodali smo nekoliko automobila. Moja жerka je takoрe prodala auto. Generalno, prodali su sve što je bilo moguće da prikupe maksimalan iznos. Gradsko veće je finansijski pomoglo – izdvojili su milion 300 hiljada uah“, kaže Roman.
Nakon raketnog udara, servisna stanica je počela da popravlja automobil u zgradi u kojoj je sačuvana oprema, ali nije bilo prozora i vrata. Zarađeni radnici podeljeni su među sobom. Čovek naglašava da mu je bilo važno da sačuva radna mesta, pa je stanica bila sažeta, dizači su preuređeni. To nije bilo tako zgodno za zaposlene i kupce, ali je bila prilika da rade i prežive krizu.
„Brzo su podigli zgrade, pripremili se za jesen. Želeo sam da zadržim ljude. Obećao je radnicima da će se obnoviti svom moжi, obeжao je dobre poslove. Naravno, ne za nedelju, mesec, šest meseci, već u budućnosti. Dve kutije bi mogle da funkcionišu. Uopšte nisam uzimao novac za sebe“, kaže Roman.
Nema dovoljno novca da se obnovi posao ()
„Iz nekog razloga, mi nismo uzeti u obzir u vladinim programima“
Prema rečima tog čoveka, sada je iscrpeo lične resurse, nema dovoljno radnih sredstava na servisu. Preduzetnik je pokušao da dobije državne kredite za koje je bilo neophodno da položi prostorije uz kauciju, ali oni ne žele da prihvate zgrade koje su podignute na mestu raketnog udara.
„Apelovali smo na LRSA i još uvek čekamo odgovor. Moћda жe iжi da se naрu sa nama. Podnosimo zahteve za bespovratna sredstva, ali za sada bez uspeha. Tražimo načine da sve završimo. Veoma je teško. Ne želim da zaustavim servis, tražimo pomoć. Činjenica je da, prema grantovima i vladinim programima, mnogo pomoći odlazi premeštenim preduzećima. Ali mi u regionu Lviva smo bili ovde sami koji su patili od granatiranja. Iz nekog razloga, mi nismo uzeti u obzir u tim programima“, kaže preduzetnik.
Prema Romanovim rečima, danas servisna stanica radi na 70 odsto načina kao pre rata, ali ne u istim uslovima kao ranije. Sada je na stanici ubačen krov u prostoriju gde će biti pokrenut deo za popravke, ubacuju se prozori. Tamo ti treba skupa oprema. Preduzetnik kaže da kada bi sve ispalo kako treba, onda bi se pojavilo 7-8 dodatnih radnih mesta.
Servisna stanica ponovo prima kupce od maja ()
Kada se čuje vazdušni alarm, radnici odlaze u sklonište koje nije daleko od servisa. Ljudi iz susednih preduzeća i lokalni stanovnici takođe idu tamo dole. Roman kaže da je nemoguće rizikovati, štaviše, posle iskustva i svih posledica.
Čovek gleda u veliku mapu Ukrajine koja visi na zidu njegove kancelarije.
„Znao sam sigurno da ću sve obnoviti. Nije postojala ni pomisao koja bi mogla biti zaustavljena. Ne možete izgubiti srce, jer Ukrajina jeste i biće u svakom slučaju. Niko nas neće zaplašiti čak ni alarmima i raketnim udarima. Moramo da radimo. Ukrajina je bila i biće u istom obliku kao na ovoj mapi“, uveren je Roman.
