Zbog ruske agresije 2014. godine, Luhansk je ostao bez najveće naučne biblioteke koja ovde postoji od kraja devetnaestog veka. Tadašnji direktor Irina Rajbijanseva, kojoj su okupatori pretili, uspela je da pokupi dokumenta i pečate iz biblioteke i evakuiše se u Starobilsk. Već 2022. godine, kada je biblioteka bila potpuno u funkciji, sudbinu Irine Rajbiantseve ponovila je nova direktorka Svetlana Mojsijeva. Sada je Regionalna univerzalna naučna biblioteka Luhansk ili, kako je njeni zaposleni zovu Luhansk OUNB, jedina zbirka knjiga u regionu koja nastavlja da radi na evakuaciji.
razgovarali smo sa PR specijalistom biblioteke i potpredsednicom omladinskog odeljenja Udruženja ukrajinske biblioteke Anastasijom Litašovom o putujućem formatu rada i novim ulogama bibliotekara.
Dva puta bez doma
Regionalna univerzalna naučna biblioteka Luhansk dva puta je evakuisana zbog rata. Iz Luhanska 2014. i iz Starobilska 2022. I oba puta je izgubila sredstva za knjige. Filolog Anastasija Litašova iz Starobilska pridružila se timu pre sedam godina i bila na čelu PR odeljenja zbirke knjiga.
„Naš sadašnji tim je formiran posle 2014. U to vreme, direktor i njen zamenik su napustili Luhansk. Kasnije se pridružilo još nekoliko radnika. Biblioteka nije funkcionisala oko dve godine, a onda, 2016. godine, slučajno sam video poruku drugara iz razreda da su tamo potrebni ljudi. Pokušala sam“, kaže Anastasija.
Anastasija Litašova već sedam godina radi u biblioteci (Foto Lugansk OUNB)
Bez sredstava i resursa knjiga, biblioteka se promenila i postala Kulturno-obrazovna platforma Dobre biblioteke. Ovde su organizovane žurke, književni radnici, inkluzivni projekti.
„Ljudi su morali da budu naučeni da biblioteka nije mesto na koje su navikli. Postoji iskrivljena ideja o veoma dosadnom mestu gde se ljudi voze i teraju da slušaju nešto. Onda samo počneš da radiš i ljudi dolaze sami. Znaju da možeš da budeš ovde sa svojim prijateljima, samo sedi sa svojom organizacijom ako nema mesta za okupljanje. Tako da smo postali prijateljski prostor“, priseća se Anastasija.
Biblioteka je iznova prikupljala sva sredstva. Biblioteka je radila sa izdavačima, postojao je državni program dopunjavanja sredstava za knjige, knjige su donosili lokalni stanovnici i slali ih ljudi iz drugih delova zemlje.
Rediteljka Svitlana Mojsijeva u biblioteci u Starobilsku pred rat punih razmera (Foto: Ukraїner)
Trenutno nije poznata sudbina sredstava za knjige u Luhansku i Starobilsku. Prema Anastasijinim rečima, lokalna istorijska literatura mogla bi da bude sačuvana u Luhansku. Posle okupacije Starobilska, zgrada biblioteke je dugo bila zatvorena.
„Kruže glasine da su navodno sva imovina, sve knjige uzete pod zaštitu strukture naših kolega bibliotekara iz Starobilska. Otvoreno rečeno, sredstva su jednostavno razvučena. Ne znam šta se desilo sa knjigama – da li su spaljene ili dati za reciklažu, kompostiranje. Ovu informaciju ćemo znati tek kada stignemo. Postoje priče da su knjige rastavane i odnete u kotlarnice sa čvrstim gorivom u školama da bi se zagrejale prostorije. Jasno je da okupatori neće reći da spaljuju knjige, ali čuli smo različite stvari od meštana“, rekla je žena.
Putujuća biblioteka
Posle 24. februara 2022. godine, tim Dobre biblioteke je rasut po svetu. Nekoliko radnika biblioteke evakuisano je u Dnipro, jedan radnik u Uzhorod, tri u Kijev, jedna devojka u inostranstvu. Međutim, sedam članova tima nalazi se u Čerkasiju, gde je biblioteka sada legalno osnažena.
„Kada su se evakuisali po drugi put, takođe su bili u mogućnosti da uzmu samo sebe, dokumenta i nekoliko stvari. Odlazio sam i nisam imao pojma da neжu raditi u biblioteci. Bio sam siguran da mi treba laptop, datoteke i hard disk. Sigurna sam da su i moje kolege razmišljale na isti način“, priseća se Anastasija.
Prva rediteljka Svetlana Mojsijeva otišla je u Čerkasi iz Starobilska. Anastasija napominje da kada su se evakuisali nisu znali gde da idu i šta da rade. Nije bilo algoritma delovanja.
„AHS nije znao, Šta da se radi, meštani nisu znali šta da rade. Znali su da je neophodno oduzeti dokumenta, i kako onda? Cela zemlja je stvarno u plamenu. Posle evakuacije, došlo je do shvatanja kako treba da se ponašamo. U proleće i skoro celo leto, gledali smo šta se dešava. Na jesen je postojala svest o tome kako treba da radimo u formatu putovanja“, kaže Anastasija.
Format putovanja nastao je spontano tokom diskusija. Tim je sakrio stranice biblioteke na društvenim mrežama kako bi zaštitio ljude koji su ostali u okupaciji. Novo ime za društvene mreže takođe je izmišljeno spontano i jednostavno je ostavilo skraćenicu biblioteke – Luhansk OUNB.
„Putujuća biblioteka je izgleda inovacija. U Ukrajini ovo niko nije izmislio. Naš cilj je da budemo pokretni. Imamo određenu kategoriju ljudi sa kojima radimo i pokrivamo njihove potrebe u gradovima u kojima se našli. Prilagođava se promeni uslova života „, objašnjava Anastasija.
Luhansk OUNB u Čerkasiju ima malu sobu u omladinskom centru. Postoji oko 30-40 novih knjiga na engleskom ili ukrajinskom jeziku, koje bibliotekari ponekad i dalje objavljuju kupcima.
„Posećujemo humanitarna čvorišta u Čerkasiju, poput humanitarnog čvorišta Popasna ili centra Y.Mariupol, a pružamo i određene usluge građanima tamo. Najčešće je ovo podešavanje pametnog telefona, konsultacije o uslugama u Dii. I nosimo ovu malu biblioteku da bi ljudi mogli da uzimaju knjige za sebe, za decu. Naravno, izdavač knjiga, koji je bio pre rata punih razmera, je neuporediv. Sada je oskudno, ali jeste. U Čerkasiju nemamo gde da čuvamo knjige. Nepraktično je za nas da držimo bilo kakve akcije za prikupljanje knjiga“, kaže Anastasija.
U Čerkasiju, biblioteka usredsređuje svoje aktivnosti na interno raseljena lica, pokušava da ostane u kontaktu sa klijentima koji su napustili region Luhanska.
„Malo je naših meštana, ali jesu, ali ne odbacujemo druge ljude ako nisu IDP i nisu iz regiona Luhanska. Srećni smo što radimo sa svima“, naglašava žena.
Programiranje, sastanci i klubovi
Na tekućoj osnovi, biblioteka ima programski klub Code Club, onlajn sastanke sa autorima i klubovima za razgovore u Čerkasiju i Dniprou, gde oni koji žele da uče ukrajinski. Jedan od tih klubova predvodi Anastasija, koja je po treningu filolog.
„Sada imamo dva kluba za razgovor. Jedan u Dnjeperu. Angažovan je u Juliji Lajsjuk. Još jedan u Čerkasiju, koji vodim, nekada sam vodio klub za razgovor u Svaliavi, Transkarpatija. Okupljamo IDP koji žele da nauče ukrajinski. Najčešće su to ljudi stari preko 50 godina koji razumeju na uvo, ali ne govore ukrajinski. To je tako, oni su iz okruženja koje govori ruski i prave svestan izbor. Imala sam ženu u poslednjoj grupi koja ima oko 70 godina“, kaže Anastasija.
Bibliotekari takođe predaju medijsku pismenost, podučavaju osnove SMM-a i govore o bezbednosti na internetu. U naredna dva meseca pokreću medijsku školu za ljude koji žele da rade sa društvenim mrežama. Pored toga, Luhansk OUNB razvija YouTube kanal, gde govori o regionu Luhansk, bibliotekama, objavljuje recenzije knjiga.
„Tek smo počeli, ali želimo da razgovaramo o regionu. O dekolonizaciji, de-rusifikaciji i de-russianizaciji. Želimo potpuno da se rešimo kolonijalnog narativa“, kaže Anastasija.
Format putovanja pretpostavlja da se biblioteka stalno kreće po zemlji. Sledeće putovanje, u aprilu, ekipa je planirala u Lviv, gde će organizovati stanara i putujuću izložbu fotografija.
„Nisu ljudi ti koji dolaze kod nas, već mi idemo kod ljudi. Znamo da ima mnogo starih ljudi u Lvivu. Mi ih lično poznajemo i želimo da im dođe deo kuće“, kaže Anastasija.
Luhansk OUNB takođe radi kao metodičan centar za regionalne biblioteke. To je, daje savete, savete, pomoć za evakuisane knjižare. Takođe nisu mogli da uštede sredstva, ali je ostalo ljudi.
„Moramo da podržimo naše kolege, bez obzira u kakvom su stanju: da li ne rade, da li planiraju da nastave da rade na daljinu ili su otpušteni. Što se tiče sredstava drugih biblioteka u regionu Luhanska, informacije koje imamo su veoma tužne. Većina bibliotekara ostala je u okupaciji. Ne postoji veza sa njima. Imamo samo podatke o ljudima koji sarađuju sa neprijateljem“, kaže Anastasija.
Ispovest biblioteke
Luhansk OUNB trenutno konkuriše za razne grant projekte, organizujući prikupljanje sredstava za kolege koje brane zemlju na frontu. Anastasija kaže da bibliotekarka treba da bude strpljiva u komunikaciji, fleksibilna intelektualno i da konstantno studira u profesionalnom domenu, da se drži u razvoju tehnologije.
„Prošle godine smo prisustvovali konferencijama onlajn i oflajn u Nemačkoj, Velikoj Britaniji. Ove godine smo planirali putovanja u Litvaniju. Pričajmo o bibliotekama i o tome za šta smo kriviotišli ono što su preživeli“, rekla je Anastasija.
Žena kaže da je najteže bilo ne ponovo početi sa radom, već smisliti kako da ga podržite. Bibliotekari su se 2014. nadali da bi brzo mogli da se vrate u Luhansk. Sada se Luhanska OUNB plaši da napravi mnoge planove, ali zna šta će prvo uraditi kada Ukrajina pobedi u ratu.
„Imamo plan za posle pobede. Nemoguće je živeti bez ikakvih planova. Podrћava moralno. Sve zavisi od toga koliko жe rat trajati. Tradicionalno, u Starobilsku se svake godine ispoveda biblioteka, gde su pričali o godini našeg života. Zato u biblioteci želimo ponovo da okupimo one koji su nas čekali. Znamo šta nas čeka“, sigurna je Anastasija.
