Britanski analitičari analizirali su akcije ruskih specijalnih službi za sprovođenje planova Kremlja da okupira celu Ukrajinu. Ovo je navedeno u Izveštaj Royal United Services Institute.
Britanski odbrambeni tink-tenk tvrdi da su posle potpune invazije na Ukrajinu ruske bezbednosne i obaveštajne službe postigle mnogo veći uspeh od vojske. Međutim, postoje i fundamentalni nedostaci u radu specijalnih službi, što je u velikoj meri doprinelo neuspehu planova ruske invazije u Ukrajini.
Analitičari smatraju da je jedan od tih nedostataka želja da se Putinu udovolji na sve moguće načine. Jedan od glavnih mehanizama operacije invazije, ruska vojska je razmatrala unutrašnju destabilizaciju i neorganizovanost Ukrajine, koja je trebalo da onemogući sistem komandovanja i vojne komande i kontrole, potkopa poverenje javnosti u državne institucije, smanji stabilnost zemlje i minimizira pomoć Ukrajini od međunarodnih partnera.
U tim uslovima Moskva nije računala na ozbiljan otpor, o šta su dokazali neuspesi u logistici u prvoj fazi rata. Mala grupa planera nadala se da će ponoviti uspeh krimske operacije 2014. godine, koja takođe nije imala smisla sa vojne tačke gledišta i bila je planirana zbog nedostatka vojnog otpora Ukrajine.
Prema RUSI,FSB je bila duboko uključena u planiranje invazije, koja je verovatno imala zadatak da pripremi planove za okupaciju Ukrajine u julu 2021. To je zahtevalo pripremu opsežnih agenata FSB- a, pa su u jesen 2021. ruski agenti u Ukrajini počeli da idu na kratkoročne odmore u letovališta Turske, Kipra i Egipta, gde su se sastali sa svojim rukovaocima.
Autori izveštaja posvećuju znatnu pažnju metodama rada ruskih specijalnih službi, naglašavajući da radije minimiziraju rad agenata iz Rusije, umesto toga regrutuju agente na terenu koji upravljaju sopstvenim mrežama. U slučaju Ukrajine tu ulogu odigralo je nekoliko visokih zvaničnika i političara koji su decenijama bili povezani sa ruskim specijalnim službama.
Autori takođe napominju značaj ROC-a kao jedinog tela koje podržava ideološki posvećene agente ruskog uticaja. Pošto su odnosi između države i verskih institucija prilično osetljiva stvar, čak i posle invazije na ukrajinski, vlasti nisu odmah uspele da ograniče rad ovih delova ruskog aparata za podršku.
Ruski agenti su takođe trebalo da izazovu proteste punih razmera. Autori izveštaja napominju da su visoki ruski obaveštajni zvaničnici preporučili odlaganje invazije do leta 2022. godine – po njihovom mišljenju, neophodni uslovi za brzu pobedu na početku godine se još nisu razvili. Međutim, Moskva je odlučila da reaguje jer je Kremlj verovao da „razumeju ukrajinsku politiku“.
Autori izveštaja smatraju da je prenagljena i ne baš pripremljena invazija dokaz da su ruski agenti preuveličali stepen njihovog uticaja, a samim specijalnim službama naređeno je da blagovremeno promovišu okupaciju, umesto da procenjuju njenu održivost. Autori smatraju da je ova institucionalna kultura pogubljenja jedan od razloga neuspeha inicijalnih planova za invaziju na Ukrajinu.
