Tokom prošle godine, dok su zapadne vlade pojačavale isporuke oružja Ukrajini, američke i evropske bezbednosne službe vodile su paralelnu kampanju uništavanja ruskih špijunskih mreža. U vezi ovoga Piљe Vašington Post.
Napominje se da Putin nije mogao da predvidi razmere i posledice kampanje zapadnih obaveštajnih službi protiv ruske špijunske mreže, a hapšenje ruskog špijuna Artura Elera bilo je „poslednji volej u ratu u senci protiv ruskih specijalnih službi“.
U publikaciji se takođe podseća na pritvaranje ruskih agenata u Holandiji, Norveškoj, Švedskoj, Austriji, Poljskoj i Sloveniji. Ti potezi su precizni udari na ruske agente koji su još uvek u Evropi posle masovnog proterivanja više od 400 osumnjičenih ruskih obaveštajaca iz ruskih ambasada prošle godine.
Istovremeno, američki i evropski bezbednosni zvaničnici upozoravaju da Rusija zadržava značajan potencijal, ali kažu da su njene špijunske agencije pretrpele veću štetu u poslednjih godinu dana nego u bilo kom trenutku od „kraja Hladnog rata“.
Razmere kampanje su, čini se, iznenadile Rusiju, otupevši njenu sposobnost da sprovodi operacije uticaja u Evropi, održava kontakt sa zviždačima ili pruža Kremlju informacije o ključnim pitanjima, uključujući stepen do kojeg su zapadni lideri spremni da nastave da pojačavaju snabdevanje Ukrajine oružjem.
„Ako je tako, može da doda na listu posledica koje Putin – bivši oficir KGB-a – nije mogao da predvidi kada je naredio invaziju na Ukrajinu“, ističe se u publikaciji.
Prema rečima direktora Finske spoljnoodostojne obaveštajne službe Antija Peltarija, Rusija pokušava da nadoknadi svoje gubitke oslanjajući se više na sajber špijunažu. Moskva takođe pokušava da iskoristi granične prelaze i izbegličke tokove kako bi poslala nove špijune i dopunjala svoje iscrpljene redove, kažu zvaničnici.
Međutim, te pridošlice neće imati zaštitu i prednosti rada u ruskim ambasadama, kažu zvaničnici i možda neće imati iskustva, izvora i obuke.
Kao mogući znak ruskog očaja, rekli su zvaničnici, Moskva je pokušala da pošalje špijune proterane iz jedne evropske prestonice nazad u drugu, istražuje ranjivost u koordinaciji rada bezbednosnih službi na kontinentu, što je zakrpa.
S obzirom da su druge zemlje podelile sa drugim članicama Evropske unije informacije o onima koje su proterale, nijedan od poznatih pokušaja Rusije da vrati špijune nije bio uspešan.
