Prilikom izrade minskih sporazuma, rusko rukovodstvo je bilo svesno da ti sporazumi ne bi trebalo da se sprovode. To je izjavio bivši saradnik predsednika Ruske Federacije Vladislava Surkova u blic intervjuu centru za političku konjunkturu.
Jedno od pitanja bilo je: „Radeći na sporazumima iz Minska, da li ste nastavili od činjenice da oni moraju da se sprovedu?“ Na to je Surkov kratko odgovorio: „Ne“.
On je takođe odgovorio potvrdno da smatra da su postupci ruske vojske u Ukrajini efikasni i izrazio nadu u normalizaciju odnosa između Rusije i Zapada u bliskoj budućnosti.
Vladislav Surkov je ruski političar, pravi državni savetnik. Surkov je autor koncepta takozvane „ruske suverene demokratije“, jedan od tvoraca vladajuće stranke „Jedinaja Rusija“ i jedan od glavnih ideologa „Putinizma“ i „ruskog sveta“.
Prve sporazume iz Minska zaključila je 2014. trilateralna kontakt grupa, u kojoj su bili predstavnici Rusije, Ukrajine i OEBS-a. Zaključenju Minskih sporazuma prethodile su konsultacije u normandijskog formatu (Ukrajina, Rusija, Francuska, Nemačka).
U februaru 2015. potpisani su novi minski sporazumi, poznati i kao „Minsk-2“. Oni su uvek namenjeni ovom terminu. Sporazum je prekršila ruska strana odmah po potpisivanju – Ruska Federacija je nastavila ofanzivu protiv Debaltsevea i na kraju ga zarobila suprotno zahtevima sporazuma. Sve naredne godine, Ukrajina i Rusija su se izjasnile da žele da sprovedu sporazume iz Minska, ali su se istovremeno kategorički razlikovale u svojim tumačenjima onoga što je dogovoreno.
U nedavnom obraćanju, predsednik Ukrajine Volodymyr Zelenskyy rekao je da je sporazume iz Minska prvobitno inicirao Zapad kao ustupak Rusiji i da oni ne mogu da se sprovedu bez gubitka teritorija Ukrajine.
