U cilju dostizanja administrativnih granica regiona Luhansk, ruske trupe su značajno povećale broj granatiranja, vazdušnih napada i napada na položaje Oružanih snaga Ukrajine. Prema rečima šefa regionalne vojne administracije Sergeja Gaidaija, to ukazuje na pripremu okupacione vojske za novu veliku ofanzivu.
„Odakle dolazi moje samopouzdanje da će početi u regionu Luhanska i da će se oni odati dovoljno snage? S obzirom da niko nije otkazao zadatak dolaska do administrativnih granica regiona Donetsk i Luhansk, režim Kremlja i dalje želi da ceo region bude okupiran“, obaveštava šef Luhanske OVA u etru nacionalnog teletona 14. februara.Radio Svoboda».
Gaidai je ukazao da je trenutno nešto više od 10 naselja slobodno u regionu Luhanska, tako da „za ruske okupacione snage ovaj zadatak je izgleda najlakši“.
„Zato će svu svoju snagu baciti u našem pravcu kako bi došli do administrativnih granica i bilo je šta da se proda stanovništvu Ruske Federacije. Činjenica da se broj granatiranja, vazdušnih napada, broja napada povećao – vidimo da je to više takva istraga, potraga za slabostima – je, u principu, početni deo verovatno masovnije ofanzive“, predložio je on.
Treba napomenuti da ruske trupe nastavljaju da napadaju pokušaje u sektorima Kreminna i Svatove u regionu Luhansk, iako svaki lokalni napad nije dovoljno veliki za značajan napredak.
Istovremeno, obaveštajni podaci konstatuje da upotreba mobilisanog vojnika od strane ruskih trupa verovatno neće stvoriti dovoljan ofanzivni potencijal za veliku i brzu mehanizovanu ofanzivu.
Iako ruske snage u regionu Luhanska sada preuzimaju inicijativu (u smislu da ruske snage postavljaju uslove za bitku, čime se završava period ukrajinske inicijative iz avgusta 2022), borbena sposobnost tih snaga mogla bi da dovede do njihove konačne kulminacije na liniji Svatove-Kreminna bez ostvarenja ciljeva hvatanja čitavog regiona Luhansk i Donetsk. Ovaj vrhunac će verovatno stvoriti prozor mogućnosti za ukrajinske snage koje mogu da iskoriste za sopstvenu kontraofanzivu, uvereni su analitičari Američkog instituta za proučavanje rata (ISW).
