Rat je dodatni razlog za borbu protiv korupcije, a ne poseban uslov za njeno prikrivanje. Korupcija tokom rata je saveznik neprijatelja unutar zemlje.
Uoči godišnjice potpune ruske invazije Ukrajine, protutnjao je niz korupcionaških skandala visokog profila. Na prvom mestu u oblasti informisanja ratoborne zemlje nisu stigle vesti sa prve linije fronta, već zloupotrebe u oblasti nabavke Ministarstva odbrane. Celo društvo je počelo da obračunava cenu jaja, krompira i drugih proizvoda. Potom su se izloženost korupciji proširila na poresku službu, carinu, javne vlasti, vojne komesare i vojne medicinske komisije. A takođe je postalo poznato da ruska agresija nije sprečila pojedine poslanike da se značajno osete i vode način života koji ne odgovara nivou njihovih zvaničnih prihoda.
Društvo se izgleda probudilo u drugačijoj stvarnosti. Odjednom je postalo jasno da, uprkos velikom ratu, korupcija u Ukrajini nije nestala. Naprotiv, rat je stvorio dodatne mogućnosti za nezakonito bogaćenje. Ruska vojna agresija nije sprečila pojedince da svoje napore usmeravaju ne na spas države, već na sopstveno bogaćenje. Ograničavanje pristupa otvorenim podacima o vladinim zvaničnicima, zatvaranje nekih informacija o nabavci otvorilo je nove horizonte za snalažljive biznismene. U ratu, korumpirani zvaničnici videli su posebne primamljive mogućnosti za korupciju. I odluиili smo da ih iskoristimo.
When Volodymyr Zelenskyy in November 2022 on Blumberg novi ekonomski forum rekao da u Ukrajini nije bilo korupcije, jer su korumpirani zvaničnici, zajedno sa ukradenim novcem, napustili državu, bilo je jasno da je predsednik, blago rečeno, pogrešio. Ili želi da veruje u nešto što stvarno ne postoji. Izgleda da rat treba da ujedini društvo u sukobu sa neprijateljem. Ali istina je da korupcija nije izlečena ratom. Rat može samo da učini ovaj fenomen manje primetnim. Da ga unesem u senku, da to ne bude tako javno. Međutim, činjenica da vlasti ne primećuju korupciju, ne postaje manja. Pre ili kasnije, korupcija će se osetiti. I nijedan režim vanrednog stanja neće sprečiti izbijanje još jednog korupcionaškog skandala.
Protiv pozadine ukrajinskih korupcionaških zemljotresa, neki su počeli da izražavaju mišljenje da borba protiv korupcije nije vredna značajne pažnje. Njihovo obrazloženje se svodi na ovo. Razotkrivanje sporazuma o korupciji izaziva značajno uznemiravanje i razočarenje u društvo i pad poverenja u državne institucije. Štaviše, informacije o krađi na polju nabavki, iznuđivanja na carini, podmićivanja u vojno-medicinskim komisijama imaju demorališući efekat na vojsku. A ovo je opasno u ratu punih razmera. Moguće je stalno se boriti protiv korupcije, ali ne postoji nijedna zemlja na svetu bez korupcije. Zato, ne brinite ozbiljno o ovome. Bolje je ne naduvati teme koje izazivaju talas narodnog ogorčenja, već se koncentrisati na uzrok postizanja vojne pobede i održavanja jedinstva.
Postoji određena zavodljiva logika u takvim mislima. Međutim, činjenica je da korupcija velikih razmera nikada nije doprinela ostvarenju vojne pobede. Ali to je skoro uvek vodilo do poraza u ratu. Prikrivanje zloupotreba zvaničnika na različitim nivoima i sferama zaista može stvoriti iluziju u delu društva da je sve pod kontrolom. Da su korumpirani zvaničnici negde nestali, otišli u inostranstvo ili im se savest iznenada probudila. Verovati u takvu iluziju je prijatno i prijatno. Pomaže u smirivanje uma, sticanje unutrašnje ravnoteže i samopouzdanja. Da formira mišljenje da svi rade za jedan plemenit cilj – pobedu nad neprijateljem. Ali to жe biti samo iluzija. Samoobmana. A u vojnoj konfrontaciji, oni koji su sposobni za samokritiku pobeđuju. On zna kako da vidi slabosti ne samo neprijatelja, veж i sebe. I sposoban da prepozna stvarnost kakva jeste. Bez ulepšavanja i samozadovoljstva. Ne da biste bili razočarani, odustani i sumnjajte u ekspeditivnost borbe. A da bi se promenili, postali jači i pobedili.
Ekonomisti smatraju da je zbog korupcije Ukrajina izgubila sa 1,5 na tri odsto rasta BDP-a svake godine. Međutim, korupcija ne samo da nanosi ekonomsku štetu. Smanjuje odbranu. Teško je izračunati gubitke od neefikasnog upravljanja tokom rata. Ali od toga ne postaju manji ili nevidljiviji. Vojska je dodata ekonomskoj dimenziji. A korupcija u raznim državnim strukturama mora da se plati ne tempom BDP-a, već ljudskim životima na frontu.
Rat se ne osvaja samo tehničkom superiornošću ili patriotizmom. Osvaja ga efikasan državni aparat. Ako je značajan deo državnog mehanizma pogođen korupcijom, to ima direktan uticaj na tok neprijateljstava i gubitaka na frontu. Korupcija toleriše pogrešan izbor ljudi za rukovodeće pozicije, posebno na polju odbrane. Tamo gde dominacijom korupcije često upravljaju ne najsposobniji, već oni koji se najbolje uklapaju u sistem. Korupcija vodi ka prekid obezbeđivanja vojne municije, opreme, municije. Korupcija je neprijatelj tehnološkog napretka i kreativnosti. Korupcija slabi ionako oslabljenu ekonomiju rata. Korupcija stvara negativna osećanja u društvu. Eliminiše koncept pravde i odgovornosti. To izaziva razočarenje među stranim partnerima. Korupcija je snažan unutrašnji neprijatelj koji slabi zemlju. Korupcija nas distancira od pobede. Što je korupcija veća, to će Ukrajinci morati da plate veću cenu.
S druge strane, srećni smo što imamo posla sa agresorom koji je potpuno pogođen korupcijom. Rusija je volela da se poredi sa totalitarnim režimima iz prošlosti, a Putin sa diktatorima koji su sanjali da osvoje svet. Zapravo, imperijalni maniri Kremlja i Putinove agresivne ambicije izgledaju bezvredno. U svetskoj istoriji teško je naći primer korumpiranije države koja se usudila da oslobodi agresivni rat za preraspodelu geopolitičke mape sveta od Putinove Rusije.
Kleptokratija, korupcija, cirkularna garancija, zajedno sa nedostatkom političke konkurencije i potpunom cenzurom – to je ono što je moderna Rusija. U takvom sistemu državni aparat radi za sebe i zasebna je kasta. Agencije za sprovođenje zakona su okosnica autoritarnog režima i takođe su umešane u korumpiranu piramidu. Nema potrebe da se govori o bilo kakvom publicitetu zvaničnika i izvorima porekla njihovog bogatstva. Višak profita od prodaje energetskih nosača uglavnom pljačkaju elite. Lica se imenuju na položaje u vlasti i vojsci po principu kleptokratije i privrženosti sistemu, a ne profesionalizmu. Rusija tehnološki zaostaje za Zapadom na mnogo načina. I da je morala da uđe u direktan vojni okršaj sa NATO-om, malo je verovatno da bi rat trajao veoma dugo.
Ruska vojska uopšte nije moderni Vermaht. Ruski komandanti apsolutno nisu komandanti nivoa Manštajna, Romela, Guderijana ili Modela. Ruski generalštab nije nemački OKC tokom Drugog svetskog rata. Kada bi Treći Rajh imao isti nivo korupcije kao u modernoj Rusiji, ne bi bio u stanju ni da pobedi Poljsku. Tenkovske vojske, Luftvafe, najnovije naoružanje, rakete – sve bi to bilo sprovedeno uglavnom na papiru, ili ne u kvantitet i kvalitet koji je dovoljan za uspešnu agresiju. Testiranje teorije Blickriga u praksi bi se pretvorilo u nešto slično ruskoj invaziji u Ukrajini prošle godine.
Moramo priznati da je korupcija naš unutrašnji neprijatelj. Ali je i naš moćni saveznik unutar Rusije. Naš zadatak nije da ućutkamo korupciju, već da je umanjimo. Što se tiče agresora, možemo mu poželeti samo više korupcije na svim nivoima i u svim dimenzijama.
