Naši zapadni partneri prijatno nas iznenađuju novijim iznenađenjima na polju vojne pomoći. Nismo imali vremena da uživamo u transferu teških tenkova u Ukrajinu – Nemački LeopardAmeriиki AbramsBritanski Izazivaи Da, a možda i francuski Lekler – kako je iz Vašingtona stigla nova prijatna vest: daće nam rakete GLSDB. Ovaj poklon se priprema u novom paketu američke vojne pomoći Ukrajini vredan 2,2 milijarde dolara.
Zašto su ove rakete tako korisne za nas? Hajde da pokušamo da shvatimo. Počnimo sa imenom. GLSDB označava Prizemna bomba malog prečnika, što se bukvalno može prevesti kao „kopnena lansi bomba malog prečnika“. Proizvodimo ove čudesne kompanije za oružje Boing I Saab Grupa.
Raketa GLSDB često se naziva „krilata bomba“ jer zapravo ima krila koja se protežu tokom leta. To omogućava raketi da se uzdigne u vazduhu. GLSDB kombinuje vazdušnu bombu malog prečnika GBU-39 sa raketnim motorom M26. Raketa se može lansirati sa više lansirnih raketnih sistema (MLRS) HIMARS, koje su Oružane snage Ukrajine dobile od Sjedinjenih Država prošlog leta, ili od sličnih MLRS.
Raketa GLSDB sposoban da samostalno vodi i pogađa i stacionarne mete i pokretne. Opis rakete ukazuje da je kontroliše navigacioni sistem GPS i može se koristiti u svim vremenskim uslovima, posebno protiv oklopnih vozila.
Međutim, za nas su najinteresantnije taktičke i tehničke karakteristike GLSDB Postoji domet njegovog poraza, on je 150 km. Podsetite se da su do sada Sjedinjene Države i njeni saveznici snabdevali Ukrajinu za HIMARS Raketa GMLRS, čiji je domet oko 80 km. Kijev je više puta tražio od SAD rakete ATACMS sa dometom od oko 300 km, ali ih još uvek nije dobio.
Pa, počnimo sa 150 kilometara. Na kraju svega, čak i sa takvim dometom, Oružane snage Ukrajine moći će da preuzmu pod kontrolu celu okupiranu teritoriju, sa izuzetkom Krima. Mada ne baš, barem do Džane i ogromnog naoružanog čvorišta ispod ovog grada na Severnom Krimu GLSDB moći će da pruži ruku i konačno je uništi. Ovo će još jednom radikalno razbiti ceo logistički sistem ruskog agresora. Setimo se kako je došlo do takvog hakovanja posle transfera MLRS-a u Ukrajinu HIMARS. Rusi su morali da se prilagode marљovima, da pomere sva skladišta municije sa prve linije fronta. Kao rezultat toga, obezbeđivanje municije okupacionim snagama se znatno pogoršalo, a čak su započeli i pravu „projektilnu glad“. Na kraju, to je dovelo do oslobađanja regiona Karkiva i desne obale regiona Kerson, i sa relativno malo krvi.
Dakle, sada prisustvo u ukrajinskom arsenalu dovoljnog broja raketa GLSDB takođe će moći da nam pomogne da proteramo neprijatelja sa praktično celog kopna Ukrajine.
Ovo je, naravno, dobro, ali se postavlja logično pitanje: zašto ne dati raketu GLSDB (čak i ako ne ATACMS) ranije, pre najmanje šest meseci? Na kraju svega, to bi još efikasnije istrebilo ruska skladišta municije, komandna mesta, oklopna vozila u fazi pripreme za dezav okupaciju tih teritorija. Nažalost, znamo odgovor: zapadni saveznici su se plašili da reaguju preoštra da ne bi izazvali eskalaciju sukoba. Tako da ne ide dalje od regionalnih okvira, ili se, ne daj Bože, razvija u nuklearnu konfrontaciju. Zbog toga je korišćena dobro poznata šema džema od žaba na niskoj toploti.
Naša publikacija je više puta rekla da su zapadni partneri nedavno rešeni da sprovedu ovako nešto: ukrajinski vojnici osvajaju Kersona, tada se uspostavlja relativno naoružano zatišje, tokom kojih su u toku intenzivni pregovori. Njihova posledica trebalo bi da bude implementacija dobro poznate šeme „mira u zamenu za teritorije“ od sukoba na Bliskom istoku. To jest, Rusija bi ostavila Donbas i Krim pod svojom kontrolom, ali bi se povukla sa ostatka ukrajinske teritorije. Možda bi postojalo nadmetanje da li se traka za demarkaciju vraća u situaciju 23. februara 2022. godine. Možda bi bilo neophodno da se u potpunosti žrtvujete regionima Donetsk i Luhansk, ili da držite novu traku uzimajući u obzir trenutnu saTata je kvo u Donbasu. Konačno, kao rezultat sporazuma, biće potpisan i treći „Minsk“ (tačnije prvi „Istanbul“).
Možemo mnogo da pričamo o tome da li bi ukrajinsko društvo pristalo na takvo rasipanje naše međunarodno priznate teritorije. Međutim, to nije neophodno, jer, kao što je sada postalo očigledno, Kremlj nije pristao ni na koju od opisanih kompromisnih opcija. Očigledno je da Vladimir Putin i njegova kliska nisu napustili nade da će osvojiti celu Ukrajinu, ili bar Kijev.
Dakle, Kremlj je odgovorio Beloj kući: „Ne!“ Ne, onda ne“, odgovorili su sa druge strane žice i počeli da deluju, prema novoj strategiji. To je znači da su Sjedinjene Države i ključne zemlje članice NATO-a konačno odlučile da rade na pobedi Ukrajine. Da, relevantne izjave iz zapadnih prestonica su se i ranije čule, ali to su bile prilično retoričke konstrukcije sa ciljem da se ukrajinci ohlate i hvale pred sopstvenim biračkim telom. Ovo je prava strategija rada.
Kada je Zapad doneo konačnu odluku? Pretpostavljam da je početak diskusije o „pobedničkoj strategiji“ preduzet posetom predsednika Ukrajine Volodymyra Zelenskyja Sjedinjenim Državama 20. A proces donošenja odluke trajao je oko mesec dana. Bilo je neophodno odmeriti prednosti i mane, proučiti raspoloženje biračkog tela, održati pregovore između saveznika, utvrditi stvarne sposobnosti snabdevanja Ukrajine ofanzivnim oružjem itd. Takođe, očigledno je predvidjena reakcija Moskve. I, pretpostavljam, odlučeno je da ne podlegne njenoj uceni i pljune po svim „crvenim linijama“ tako pažljivo nacrtane od strane Putina.
Zato je sistem protivraketne odbrane postao prvi Patriota, zatim BMP Marder I Bredli, pa tenkovi. A sada ćemo imati rakete dužeg dometa koje će stići sve do obale Azovskog mora, koje je Putin prkosno nazvao „inland more Rusije“. Zatim ćemo sačekati borbene avione, iako se donedavno smatralo nečim nesigurnim izmišljotinama.
