Miroslava Kerjk je istoričarka, sociolog, ekspert za migracije i ukrajinska zajednica u Poljskoj. Predsednik Upravnog odbora Fondacije Neš Vybor i urednik mesečnik „Naš izbor“. Radi i na Institutu za filozofiju i sociologiju Poljske akademije nauka. U svom radu kombinuje akcije usmerene na integraciju ukrajinskih migranata i migranata u Poljsku sa sprovođenjem brojnih istraživačkih projekata na polju migracija.
U intervjuu Jaroslavu Kociševskom, gospođa Kerjk poziva i Poljake i Ukrajince da razmišljaju o problemima suživota. Ukrajinski migranti u Poljskoj moraju da nauče da se prilagode poljskim uslovima. Međutim, prema njenim rečima, promene bi trebalo da se odvijaju i na polovima i Poljacima.
– Broj ukrajinskih izbeglica u Poljskoj se smanjuje. Da li je ovo stalan trend? Da li se oni koji su pobegli iz rata osećaju dovoljno bezbedno da se vrate?
– Od juna smo zabeležili konstantno smanjenje broja ljudi koji ostaju ili dolaze u Poljsku. Do tog trenutka rat je dostigao svoju punoću, i bilo je jasno kuda ide linija fronta (mada se, naravno, nisu svi osećali bezbedno, pošto smo na jesen preživeli talas ruskih raketnih napada na gradove). Ljudi su samo želeli da se vrate i vrate ako njihovi domovi ne budu uništeni i njihov region bude dovoljno bezbedan. Naravno, očekivali smo da će više ljudi doći u Poljsku na zimu zbog ruskih napada na infrastrukturu.
U Ukrajini je uništeno 50-60 odsto ove energetske infrastrukture, a Rusija je dodatno napada i uništava, što dovodi do nedostatka struje, nedostatka toplote, nedostatka vode, jer sve funkcioniše na struju. Ljudi često nemaju struju pola dana ili je imaju samo osam sati dnevno, a u selima čak četiri sata dnevno. Ako je zima hladna, ljudi жe ponovo doжi. Ili ako Rusija pokrene novu ofanzivu iz razliиitih pravaca.
– Da li je, po vašem mišljenju, Poljska sada bolje pripremljena za prijem izbeglica nego što je bila pre godinu dana? Da li жe biti lakљe da im pomognemo?
“ Država ima efikasan mehanizam za izgradnju skloništa ili postavljanje šatora gde ljudi mogu da dobiju privremenu podršku. Vlasti kažu da može da prihvati 80-100 hiljada pojedinci za grupni smeštaj odmah, ali mislim da nećemo biti spremni ako još ljudi želi da dođe. Pomažemo već skoro godinu dana, ljudi su umorni, više neće biti prilike, kao i do sada, da se toliko posetilaca smesti u privatne apartmane.
Ono što se dogodilo u februaru i martu posledica je podrške civilnog društva. Bez te dobre volje i otvorenosti poljskog naroda, sama država se ne bi izborila. Bojim se da će sada biti teže zbog zamora društva i inflacije, što je dovelo do toga da ljudi imaju manje sredstava za život, a košta i održavanje čak i dodatnih porodica. Postoji nedostatak mera podrške od države, naročito ako neko dođe drugi put.
– Šta, po vašem mišljenju, posebno nedostaje?
– Pre svega, imamo problem sa stanovanjem. To je još uvek skoro dva miliona ljudi koji su u Poljskoj. Mnogi od njih i dalje žive u skloništima, čak i ako imaju posao. Na kraju svega, neki od njih imaju posao, nažalost, niži od svojih kvalifikacija, sa platama koje nisu dovoljne za iznajmljivanje stanova na tržištu. Takođe postoji manjak iznajmljivanja stanova. I to je problem pretnje beskućništva.
Poljska bi već trebalo da ima strategiju podrške. Tim koji predvodi ministar Agnieszka Szczygai (Agnieszka Szczygai – ministar bez portfelja, odgovoran za pitanja vezana za migracije– ZAKSID.NETO) radi na strategijama za uključivanje raznih društvenih grupa, uključujući migrante i izbeglice, u društvo. Nadamo se da će rad ovog tima dovesti do stvaranja takve strategije. To će zahtevati finansijsku podršku i posvećenost svih ministarstava. Ostaje da se vidi koliko će ova vlada biti spremna za takve promene, jer se radi o reformi sistema podrške ranjivim grupama širom Poljske. I to, međutim, zahteva troškove i želju.
S druge strane, neophodno je razviti migracionu politiku, politiku integracije koja se ne bi oslanjala samo na Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje razmišlja samo u smislu bezbednosne politike i klasifikuje migrante kao pretnju. Migracija ima različita lica i tiče se različitih sfera života, a javnu politiku treba razvijati uz učešće lokalnih i centralnih vlasti, nevladinih organizacija, institucija koje deluju u Poljskoj i samih migranata. Onda moћemo da priиamo o viziji kakva zemlja Poljska ћeli da bude.
Uzgred, to nikada nije bila monoetnička zemlja, ali posle Drugog svetskog rata manjina je bilo malo. Sada se slika promenila zbog migracije, zbog rata, zbog dolaska u Poljsku izbeglicaiz Ukrajine. Neki od njih će ostati zato što jednostavno nemaju gde da se vrate, ili zato što njihova deca idu u školu i našla su put dovde. Gradovi, naročito, neće biti monoetnički. Moramo da razmišljamo o tome kako možemo da živimo zajedno u ovoj kući, što znači da nije samo da se izbeglice ili migranti prilagode poljskim uslovima. Promene takođe moraju da se odvijaju na delu polova i polova.
– Brojevi lansiranja PESEL (Powszechny Elektroniczny System Ewidencji Ludności, ili univerzalni elektronski sistem registracije stanovništva, – NasIspostavilo se da je to bio pucanj u oko bika. Na čemu možemo da gradimo posle ove godine iskustva?
“ Dobro je što je vlada brzo reagovala i što je ljudima dozvoljen ulazak u zemlju bez potrebnih dokumenata, koje nisu mogli da obezbede, jer su pobegli jer nisu planirali da odu, nisu planirali da migriraju. Neki od njih nisu imali nikakva dokumenta, već samo unutrašnja ukrajinska. U suprotnom, ne bi mogli da pređu granicu. Treba naglasiti da je za građane Ukrajine zakonitost prelaska granice i dalja mogućnost kretanja važna. To je bila ključna tačka, ta otvorenost koja je omogućila ljudima da dođu u Poljsku.
Druga stvar su profesionalci COVID. Naučili smo kako da radimo onlajn, pojednostavili određene sisteme, rad države, brzinu reagovanja, brzinu zakona. Postoji loša strana u tome – konsultacije se ne održavaju, pa se često prave greške i prave presude koje su u suprotnosti sa zakonom. S druge strane, imamo brzinu reakcije – davanje broja PESEL, otvaramo pristup tržištu rada, socijalnim službama. To je omogućilo ljudima da se brže prilagode i istovremeno se osećaju bezbedno, da mogu da traže podršku.
Vredi napomenuti da ne postoji takva situacija da Ukrajinci koriste obiman sistem socijalne zaštite. Ovo je paušalna suma isplate 300 zlota, zatim uključivanje 500 zlota u program „500 plus“ za decu. Ali ako govorimo o nekim izbeglicama koje rade, prihodi koje ostvaruju za socijalno osiguranje su veći nego što dobijaju. Oko 25.000 ljudi su iskoristili socijalnu pomoć, što je u odnosu na pozadinu skoro dva miliona izbeglica mali broj.
Poljska ima veoma liberalan sistem pristupa tržištu rada za strance, ali tržištu rada je potrebno više ljudi različitih profesija. Nažalost, migrantu je stalno potrebna dozvola za svaki posao, čak i ako uvek radi za istog poslodavca, mora da podnese zahtev za posebnu dozvolu. To smanjuje mobilnost, stvara sedmu ekonomiju i mnoge druge patologije. Trenutna situacija, sa uvođenjem broja PESEL i mogućnost stvaranja samostalnog vlasnika otvorila je pristup tržištu rada, a ta mobilnost na tržištu rada omogućava ljudima da brže pronađu svoj put, a sedma ekonomija opada. Poljsko tržište rada se nije srušilo ni sada, kada budemo imali inflaciju i biće smanjenja. Videćemo kako će se oporaviti, ali za sada, prema rečima stručnjaka, 400 hiljada ljudi su našli posao, većina njih su odrasli migranti. Poljsko tržište rada može da apsorbuje duplo više.
– Na početku rata Poljaci su bili neverovatno posvećeni pomaganju. Međutim, privatni resursi imaju granice, umor se namešta, a neprijateljska propaganda pokušava da podeli Poljake i Ukrajince. Koliki je ovo problem sada?
– Umor je prirodan proces. Jer koliko dugo moћemo da primimo nekoga, иak i rodbinu, kod kuжe? Uvek je teško. Srećom, studija koju je nedavno sprovela publikacija Krytyka Polityczna, pokazuje da je podrška Ukrajini i njenim pobedama u ovom ratu veoma velika, a to važi i za različite društvene strate. Još gore uz podršku izbeglica. Nažalost, ljudi koji su i sami u teškoj situaciji, koji pripadaju isključenim, marginalizovanijim i manje bogatim grupama, nažalost, doživljavaju Ukrajince kao pretnju pristupu zdravstvenoj zaštiti, raznim službama, veruju da se zbog njih formiraju redovi, da zbog njih postoji inflacija, da je zbog njih otežan pristup vrtićima i školama.
Stvaraju se lažne vesti koje žive – navodno je neko nekome rekao da neko sve zahteva besplatno, stvara se negativan stereotip o Ukrajinki i Ukrajinki kao onima koje žele da zloupotrebe sistem socijalne zaštite, zahtevaju sve besplatno, ne žele da rade ili oduzmu tuđa radna mesta. A ti poslovi koje obavljaju migranti i izbeglice su najpristupačniji i najnekvalifikovaniji, na primer, u oblasti usluga ili domaćih zadataka, odnosno čišćenja, nege ili ugostiteljskog. Poljakinje i muškarci su takođe prisutni na ovom tržištu i plaše se konkurencije.
Sa druge strane, vidimo problem sa nedovoljnom podrškom školama, obrazovnom sistemu u radu sa nastavom sa stranim Decu. Kako raditi u učionicama sa učenicima iz različitih kultura? Ovo više nije monoetnička grupa. Nastavnici i direktori deluju i usavršavaju svoje veštine u skladu sa svojim mogućnostima, ali su ovde potrebne sistemske akcije, podrška nastavnicima u naprednoj obuci kako bi nastavni plan i program bio prilagođen.
Sami nastavnici postavljaju pitanje da ako žele da unaprede svoje veštine, onda, nažalost, moraju da plate iz svog džepa. Plus ograničavanje pristupa nevladinih organizacija školama koje nude takvu obuku. Nažalost, ovo postaje veliki problem za nastavnike, posebno iz malih gradova gde je takav pristup manji nego u Varšavi. Jer mi, sa stanovišta Varšave, imamo više znanja, više mogućnosti, više institucija.
– Ukrajinci su trenutno najveća grupa migranata i izbeglica u Poljskoj, ali ne i jedina. Ranije smo imali značajan priliv iz Belorusije i drugih zemalja. Da li postoji konkurencija između migranata i izbeglica iz različitih zemalja ili kontinenata?
– Izbeglice iz drugih zemalja osećaju se malo lošije, jer su Poljaci raširenih ruku reagovali na izbeglice iz Ukrajine posle 24. februara prošle godine, i to sasvim drugačije – izbeglicama sa poljsko-beloruske granice, sa kojima su se iste službe ponašale na potpuno drugačiji način. Oni takođe beže od rata i potrebna im je podrška. Negativna slika izbeglica, posebno onih kulturološki različitih, za razliku od drugih, crnaca ili Azijata, nažalost, utiče na spremnost da pomognu.
Takođe moramo imati na redu da nisu samo Ukrajinci pobegli iz Ukrajine. Bilo je i državljana drugih zemalja koji su morali da pobegnu od rata, ali nisu dobili podršku. Na primer, državljani afričkih zemalja koji su studirali u Ukrajini imali su velike probleme. Njima je dat 14 dana da kontaktiraju svoje ambasade i eventualno odu ili na drugi način reše zakonitost svog boravka. Bila je to veoma teška situacija za izbeglice u Ukrajini. Tamo su imali status, došli su ovde, ali ne mogu da podnesu zahtev svojoj ambasadi jer su pobegli iz svoje zemlje zbog progona.
Vidimo i druge signale: beloruske izbeglice se osećaju gore, u poređenju sa Ukrajincima. Takođe sada imamo problem u ukrajinsko-beloruskijskim odnosima, jer se rat nastavlja u Ukrajini, a Belorusija je agresor. Ukrajincima je veoma teško da odvoje jednog od drugog – da su mnoge Beloruskinje i Beloruske žene izbeglice koje su napustile zemlju i ne podržavaju Lukašenkov režim, ali do sada nismo videli nikakve otvorene sukobe.
– Na kraju, želeo bih da pitam o dugoročnim posledicama dolaska Ukrajinaca u Poljsku i angažovanju Poljaka u onome što se dešava u Ukrajini. Da li će se ovo pretvoriti u poznanstvo, koje će takođe biti praćeno uništavanjem stereotipa i nekom šansom za dugoročnu saradnju u budućnosti, ili će sve biti obrnuto? Ozlojeđenost će takođe biti dodata umoru dok nam se putevi ponovo ne razilaze. Kako ti to vidiљ?
– Prošla godina, ako je ne protraćimo, biće pomak u ukrajinsko-poljskim odnosima zbog načina na koji poljske žene i muškarci pomažu, i koliko su svi istorijski sukobi gurnuti u stranu. Sa ovim se suočavamo. Ali funkcioniše drugačije ako postoji otvorenost. Sada smo u trenutku uzajamne podrške i radićemo drugačije na onome što je bilo teško u našoj vezi. Nadam se da na predstojećim izborima niko neće zloupotrebiti „ukrajinsko pitanje“, da Ukrajinci neće biti korišćeni u negativnom kontekstu u političkoj kampanji.
Bio je jedan stariji brat koji sada čini tako veliki prekršaj Ukrajini, a ispostavilo se da je Poljska sestra.
Sada nam predstoji mnogo posla da se suprotstavimo ruskoj propagandi, ultranacionalističkim snagama ili političkim partijama koje žele da nastave da se vraćaju u prošlost i sukobe i proklamuje da nema mesta za razgovor. Mislim da je to veoma važno – a sve je na nama.
Hoće li nešto dobro proići iz toga? Nadam se, jer smo postali veoma bliski i upoznati jedni sa drugima. To znači razumevanje da smo u istoj geopolitičkoj situaciji, imamo slične probleme, moramo zajedno da branimo svoje granice i budemo jedan glas na međunarodnoj sceni. I nećemo ga protraćiti, učinićemo sve što je u našoj moći da ovo pretočimo u dugoročno prijateljstvo i saradnju. Mislim da će, kada se rat završi, biti mnogo poslovnih i ličnih veza koje će onda biti teško prekinuti. To samo zahteva mnogo rada i sa ukrajinske i sa poljske strane.
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjekt: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, Polovinaostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, novogodišnji poklon rusiji, da li da se razgovara o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Polska, siostra Ukrainy
