Na preporuku volontera, čovek sa zanimljivim setom dokumenata – vojnom ličnom id Oružanih snaga Ukrajine, sertifikatom učesnika u neprijateljstvima i pasošem državljanina Ruske Federacije – okrenuo se našoj redakciji. Ovo je 50-godišnji Rus koji je dve i po godine služio u Lviv 24. brigadi, njegove kolege lepo govore o njemu. Međutim, sada se suočava sa deportacijom u Rusiju zbog nedostatka dokumenata za boravak u Ukrajini.
Pričamo priču o Rusu, bivšem borcu Oružanih snaga Ukrajine i o problemima sa kojima se suočio.
Jedini Rus u 24. brigadi
Andrej „Samara“ 50 (ne navodimo prezime iz bezbednosnih razloga) je ruski državljanin, oženjen, otac dvoje maloletne dece. Dobio je takav pozivni znak na frontu, jer je i sam iz grada Samara u Rusiji. Tamo je živeo do 2019. godine, ali je bio primoran da pobegne zbog problema sa zakonom – ukrao je novac od poslodavca, za šta je dobio krivični slučaj. Takvim korakom je, kako objašnjava, odlučio da zatvori hipotekarni kredit i da ne lišava porodicu stana. Nakon bekstva iz Rusije, našao se u Ukrajini. U potrazi za poslom, prijavio se u lutsku vojnu registraciju i kancelariju za upis. Prema proceduri, on je prošao kontraobaveštajnu proveru SBU, uključujući i poligraf. U januaru 2020. potpisao je ugovor i ušao u vojnu službu u 24. odvojenoj mehanizovanoj brigadi nazvanoj po kralju Danylu. U martu je otišao sa brigadom u ratnu zonu u istočnoj Ukrajini.
Andrij je bio jedan od dvojice ruskih državljana koji su služili u Lviv 24. brigadi, a kasnije je ostao jedini predstavnik. Drugi vojnik, poreklom iz Čeljabinska, je umro. Na pitanje kako ga kolege doživljavaju, Rus odgovara: „U početku su me divlje gledali. Komandant mi je čak i napola u šali rekao: ne govorite da ste Rus, jer ćete biti poklani. Ali od prvog dana, svima sam govorio da sam Rus, iz Rusije. Bilo je momenata kada im se nije svidelo, a onda, kada su videli da razumem tehniku, dobar specijalista, počeli su da me poštuju, pa su polako počeli da se smire. Odnos prema meni se promenio.“
Po profesiji „Samara“ – vozač-mehaničar. Ima prava svih kategorija, u Rusiji je radio kao vozač kamiona. U 24. brigadi služio je kao vozač Grada u mlaznoj diviziji, a potom i kao vozač BMP mehaničara. „Popravio sam opremu, momci su bili veoma zadovoljni. Bio je okružen momcima, odveden iz okruženja. Nisam uradio ništa loše, karakteristike iz službe su pozitivne“, kaže on o sebi.
„Borio se protiv tihkoji je za đavola“
„Pitali su me da li sam patriota Ukrajine“, kaže Rus. – Rekao sam ne, ne patriota. Otišao sam u Oružane snage po novac, da se osećam kao slobodna osoba i da pomognem svojoj deci. Ono što sam tamo doživeo još uvek nije dato svima da prežive. Ali ja nisam bila kuиka i stoka.“
Andrej je zabrinut za svoju ženu i decu koji žive u Rusiji. On kaže da su žena i ćerka svesne njegove službe u Oružanim snagama. Mladom sinu nije rečeno iz straha da bi mogao da progovori. Uprkos svemu, policija je došla kod porodice, potražila ga – zbog pomenutog krivičnog slučaja, on se nalazi na federalnoj poterni listi Ruske Federacije.
„Dok sam živeo u Rusiji, čuo sam za Ukrajinu da žudnje žive ovde, nacisti, deca jedu“, smeši se Rus. Sada uverava da ne žali što je otišao u Oružane snage i borio se protiv svojih sugrađana.
„Da, protiv mojih. Ali ne kajem se. Sada su ljudi podeljeni na dva dela— jedan za đavola, drugi za Boga. Borio sam se protiv onih koji su za рavola. Ljudi su bili zombificirani propagandom. Staljin-Hitlerova vremena su došla u Rusiju, svi se plaše svega. Zamislite da ste u Rusiji. Dolaze po vašeg muža iz FSB- a – oni ga oduzmu, on odbija da ode. Počinju da plaše decu. Deca mogu biti odvedena u internat, muškarac u ćeliji, ubijen, a ženi je izrečena zatvorska kazna. Tamo nema zakona.“
„Mislim da Kremlj treba srušiti zajedno sa njim i njegovim bunkerima. Onda bi se to brzo završilo“, nastavlja Andrej „Samara“, razmišljajući o tome kada će se rusko-ukrajinski rat završiti. – Đavo koji je došao da ubije na stranoj teritoriji zaslužuje samo smrtnu kaznu. Ne toliko da ga ubijemo brzo, već kroz vešanje, tako da ceo svet može da vidi. Jedini odgovor na ovo pitanje je da ga potpuno uništimo.“
Rus se borio u Oružanim snagama Ukrajine, shvativši da bi, da su ga zarobile ruske trupe, „bio Kan“. I njegovu porodicu. Sada bi čovek želeo da odvede svoju porodicu u Ukrajinu, ali on lično još uvek nema pravni status ovde.
Podneo zahtev za dokumenta za prebivalište, ali je odbijen
Andrij je potpisao ugovor sa 24. brigadom na tri godine, od čega je odslužio oko 2,5 godine. U junu prošle godine bio je primoran da podnese ostavku zbog povreda. Podvrgnut je četiri operacije, od kojih su tri bile na crevima, druga na kolenu. Kaže da je povreda kolena otrije imao 2. marta u Popasni, a operisan je 22. maja u bolnici u Lvivu. „Sve od dizanja tegova – čak su uzeli ono što ljudsko telo nije moglo da uradi“, kaže bivši vojni čovek, potvrđujući svoje dijagnoze sertifikatima vojnih medicinskih komisija.
U cilju legalizacije boravka u Ukrajini, Rus je tokom službe podneo zahtev službi za migracije da sastavi dokumenta za prebivalište. Nakon smene sa službe, ponovo se prijavio službi za migracije, kao i povereniku Verkhovne Rade i predsedniku Ukrajine. Gde god je dobijao otkazivanje pretplate ili odbijanja.
„Uslov za prijem u ukrajinsko državljanstvo takve kategorije lica je kontinuirani pravni boravak na teritoriji Ukrajine poslednje tri godine od dana ulaska na snagu ugovora o služenju vojnog roka u Oružanim snagama Ukrajine“, objasnila mu je migraciona služba regiona Lviv. U zakonu postoji sličan uslov u vezi sa izdavanjem privremene boravišne dozvole.
„Danas nemate pravne osnove za dobijanje imigracione dozvole u Ukrajini i dobijanje privremene ili stalne boravišne dozvole“, navodi se u odgovoru Glavne direkcije Državne službe za migracije, koju je primio bivši borac Oružanih snaga Ukrajine.
„Potrebno je tri godine, a ja imam 2,5 godine službe“, napominje Andri. „Ali niko ne uzima u obzir da sam dao otkaz iz zdravstvenih razloga.“
„Nije se plašio da umre za našu državu“
Bivše kolege dobro govore o Andriju i smatraju da zaslužuje da dobije dokumenta za prebivalište u Ukrajini.
„Služio mi je dve godine, pomagao je, borio se sa nama. Dobri čoveče, ne mogu da kažem ništa loše o njemu“, kaže Andrij Mironijuk, bivši komandant čete 24. brigade. – Iako je Rus, mnogo je pomogao – popravljao je opremu, donosio hranu, i izbio ranjene dečake. Ne razumem zašto mu nije dato državljanstvo.“
Bivši komandant 24. brigade Sergej Štaulski veruje isto. „On je Rus, borio se kao i svaki čovek svojim ‘muvama’. Ali kao vojnik bio je normalan, obavljao je svoje dužnosti. Kao osoba koja je branila našu Ukrajinu, siguran sam da vredi dati boravišnu dozvolu. Ako to uzimate ljudski, gde bi sada trebalo da ide – u orke ili kako?!“, pita bivši komandant retorički.
Odobrava Andreja i doktora 24. brigade Natalije Oziik. „Bio sam u istoj poziciji sa njim sedam meseci 2021. godine, i ne mogu da kažem ništa loše o njemu. Nije imao ‘letove’, nije zloupotrebljavao alkohol, nikada ga nije video pijanog“, kaže žena. Ona kaže da je čak razgovarala sa njim o mogućnosti da registruje fiktivni brak, ako bi mu to pomoglo da dobije državljanstvo, ali je ipak odbila takvu ideju.
„Mi smo Ukrajinci humani. Osoba iz druge države se nije plašila da umre za našu državu, to već mnogo govori“, rekla je Natalija Osiik.
„Sada sam beskućnik“
Bivša vojska Oružanih snaga Ukrajine zapravo ilegalno ostaje u Ukrajini, on razume da nema put nazad u Rusiju pod Putinovim režimom. „Sada sam izdajnik Rusije. Kako mogu u Rusiju?! Pa, možda neće da me upucaju, ali će me pobediti, biće osakaćeni, mogu da me pošalju da se borim protiv Ukrajine. To je tamo moguće“, nastavlja Rus razgovor.
Upravnik jednog od sela u regionu Javoriva naselio ga je u staroj kolibi. Rus ћivi zajedno sa maиkom. Kaže da želi da dobije dokumenta za prebivalište i da se zaposli. „Niko zvanično ne uzima posao – Rus, pa šta je to. Zato se stalno izvinjavam zbog ovoga, ako ћeliљ, mogu da kleknem. Ali sada sam beskućnik“, kaže on.
Čovek kaže da je lečen i da je u oktobru 2022. čak želeo da nastavi da služi u Oružanim snagama Ukrajine, ali mu je odbijena vojna registracija i kancelarija za registraciju u Javorivu: „Rekli su – hajde da imamo pasoš Ukrajine“. Endru je takođe razmotrio mogućnost služenja u legiji.Sloboda Rusije“ – zvanična jedinica Oružanih snaga Ukrajine, koju čine Rusi. Još u decembru je tamo poslao svoj upitnik. Dugo nije bilo odgovora, ali sam pre neki dan dobio poziv na razgovor.
Sada povremeno pomaže volonterima da prenesu humanitarnu pomoć kamionima na istok. Tokom jednog od putovanja zadržan je na kontrolnom punktu preko ruskog pasoša, odveden u policiju, SBU, kontraobaveštajno – provereno, pušteno na slobodu. Volonteri sa kojima Andriy održava odnose su ti koji su apelovali na novinare sa zahtevom da objavi ovu priču kako bi mu pomogli.
poslat nam je informativni zahtev glavnom odeljenju Državne službe za migracije regiona Lviv sa zahtevom za komentar o daljoj sudbini bivšeg vojnika Oružanih snaga Ukrajine i načinima njegovog legalnog boravka u Ukrajini.
P.S. Kada je materijal bio spreman za objavljivanje, dobili smo odgovor od migracione službe Lviv regiona. Oni su potvrdili da trenutno pomenuti bivši borac Oružanih snaga Ukrajine nema pravo ni dobijanje privremene ili stalne boravišne dozvole, s obzirom da je služio u Oružanim snagama Ukrajine manje od tri godine. Istovremeno, napominje migraciona služba, moguća opcija za njega je da podnese zahtev za zaštitu u Ukrajini (da dobije status izbeglice ili osobe kojoj je potrebna dodatna zaštita). Ovom prilikom je već razjašnjen.
