24. februara, na godišnjicu početka ruske potpune invazije na Ukrajinu, predsednik Volodymyr Zelensky je dao prvi veliki konferencija za štampu medija iz celog sveta, koji su trajali skoro tri sata. Razgovaralo je o odnosima sa Kinom i Južnom Amerikom, snabdevanju boraca i ATACMS, strana putovanja i kada dezava zauzmu Krim.
Nas napravio notu najvažnije stvari.
***
Hoće li biti pobede ove godine
Ako smo unutra i svi naši partneri ostanu ujedinjeni, sledimo sve reči i pojmove, to neće biti samo „bla bla bla“, ako svi uradimo svoj važan domaći zadatak, neminovna pobeda nas očekuje. Siguran sam da će biti pobeda, i stvarno želim da to bude ove godine. Imamo sve za to – motivaciju, samopouzdanje, prijatelje, diplomatiju.
Udruћili smo snage protiv ove invazije. Nijedna zemlja na svetu ne bi mogla sama da opstane u takvom ratu, mislim, osim Sjedinjenih Država, ali, na sreću, nemaju granice sa Rusijom. Pomažu nam prijatelji za zajedničke vrednosti kako ovaj rat ne bi išao dalje. Tačno razumemo šta Putin, vojno-političko rukovodstvo Ruske Federacije, želi. Zato je važno da se svako od nas fokusira i radi na svom mestu. A onda жe biti pobeda.
O pregovorima sa Rusijom i konačnoj pobedi
Ne mislim u teoriji kako ti pregovori mogu da idu. Preduzimamo konkretne korake, pokrenuli smo „formulu za mir“, i postoji rezultat. Postoje razne krize izazvane ratom, posebno okupacijom Zaporizhia NPP, blokadom mora, i predložili smo korake [їх вирішення].
Vidimo interesovanje država za podršku toj „formuli mira“, 141 zemlja iz UN podržala je naše mirovne inicijative. Kao sledeći korak vidim angažovanje što većeg broj država na prvom inauguralnom samitu, i želim da to bude efikasno. Radimo na tome da obezbedimo da postoje predstavnici različitih kontinenata, tako da postoji Latinska Amerika, Afrika. Voleo bih da postoje Indija i Kina. Naš cilj je da uključimo sve.
Postoji mnogo tačaka u formuli, posebno fiksacija mira. To je veoma važno za nas, jer su nam potrebne bezbednosne garancije – ne samo za nas, već i za celu Evropu, jer rat već ima veoma veliki uticaj. Kada dođe do kršenja međunarodnog prava, doći ćemo do diplomatske fiksacije ovog rata, ali prvo da ispunimo sve te tačke.
O zemljama UN koje nisu podržale rezoluciju
Verovatno, ako se ne borite i nikoga niste izgubili, teško je razumeti šta se dešava i o kakvoj vrsti bola je reč. I zbog toga, radimo sa vama da razumemo posledice rata ne zbog rata. Slaba je pozicija biti na distanci i reći: „Nismo sigurni da se sve tako dešava.“ A kako?
Da li je zaista neophodno imati rat i gubitak, mučenje, silovanje, da li zaista mora da dođe u svaki dom na svetu da proceni posledice ovog krvavog rata i pomalo bolesne misli ruskog rukovodstva? Zato postoji diplomatija i novinarstvo da se ovo prenese. Teško je to preneti onim zemljama koje su protiv toga, ali radimo na tome. Verujem da Ukrajina treba da preduzme korake napred ka zemljama afričkog kontinenta, nismo dobro radili u tom pravcu dugi niz godina i to je greška. Stoga postoji program proširenja ambasadorskog prisustva Ukrajine u Africi. Treba nam ulaganje u mir.
Nije bilo jake pesnice partnera Ukrajine pre ovog rata, i srećan sam što je sada, ali je nepotpun. Govorimo o Africi, Latinskoj Americi. Stvarno bih voleo da odradimo sastanak-konferenciju sa zemljama Latinske Amerike. Mogao bih sve da im prenesem, kruna neće pasti, nemam je. Spreman sam da idem na sastanak, naše diplomate idu na sastanak, spremni smo da non-stop mirišemo, da mi kažu gde da kupim još sati i to ćemo i uraditi.
Morali smo ovako da radimo svih 30 godina, ali niko nije očekivao da će postojati tolika želja našeg suseda, iz Rusije, da nas potpuno uništi. Dakle, ovo nije korekcija grešaka, gledam u budućnost: potrebna nam je potpuna podrška svetu — i pobedićemo.
O potrebi reforme međunarodnih institucija i Tribunala za ratne zločine
Poenta pravde je u našoj „formuli za mir“. Što se tiče međunarodnih institucija. Postoji platforma UN, možda nije univerzalna, ali ne vidim drugu sa toliko država koje mogu politički da se ujedinjene. I na ovoj platformi možemo da podržimo stvaranje specijalnog tribunala za zločine Ruske Federacije. Takođe svakodnevno radimo na stvaranju mehanizma za kompenzaciju svih gubitaka izazvanih agresijom Rusije na nas.
Ovo je kompleksan mehanizam. Sve države se plaše stvaranja tribunala jer postoje različite odgovornosti. Ali pre nego što bilo šta stavite u stanje, potrebna vam je politička volja, i opet, UN su ovde veoma korisne. Siguran sam da će naše rezolucije biti podržane. Odvojeno mi radimo sa nekim zemljama koje imaju iskustva, posebno sa Velikom Britanijom, Holandijom, postoje prvi koraci u SAD, Baltički trio u Poljskoj nas podržava u svemu, bez obzira šta tražimo.
Zašto je tako teško? Jer institucije su nastale odavno i u većem delu nisu položile test takve agresije. Ceo ovaj birokratski sistem ne daje odgovor: pa kada će biti pravde i da li je to moguće? Ljudi koji su izgubili svoje domove i voljene, zemlje koje su izgubile teritorije i ekonomije, žele sada. I pošteno je da žele pravdu.
Imamo primer: povratak zatvorenika. Bilo nam je važno da vidimo u kakvom su stanju naši dečaci i devojčice, i znate da je tamo bilo mučenja. Međunarodni krst Crveni krst nije mogao da proveri uslov. Jesu li univerzalni? Ne. Jesu li uporni? Bili smo uporni. Vršimo pritisak na sve da izvuku naše dečake i devojčice, ali još uvek nema pristupa zatvorenicima.
Čak i pre potpune invazije, radili smo na povratku političkih zatvorenika iz Rusije, tokom pokušaja normandijskog formata, OEBS je morao da proveri mnoge bezbednosne stvari. Bilo je veoma teško jer „nema autoriteta“. Znate li od kakvog odgovora međunarodnih institucija sam umoran? „Nemamo taj mandat.“ Ali u jednom trenutku smo ga polomili. Da, energizovali smo UN, i počeli smo da radimo tamo, i napravili smo koridor [у Чорному морі], A ipak nam je žito ostalo.
Ovaj rat pokazuje slabosti — u Ukrajini, u EU, na kontinentu i, naravno, u međunarodnim institucijama. Kako ih promeniti? Druga bezbednosna infrastruktura će definitivno doći sa pobedom u ovom ratu.
O Kini i njenom mirovnom planu
Čini mi se da ovo nije bio mirovni plan, ni rezolucija ni deklaracija, već jednostavno da je Kina pokazala svoje misli. Činjenica da je Kina počela da priča o Ukrajini je veoma dobra. Postavlja se pitanje: šta sledi posle reči, koji su koraci i do čega će one dovesti?
Verujem da postoji poštovanje teritorijalnog integriteta. Ne precizira se u koju zemlju, ali se narušava teritorijalni integritet naše zemlje. Govori o nuklearnoj bezbednosti — poklapa se sa interesima sveta i naše države. Postoje tačke sa kojima se ne slažem. Ali ipak, ovo je neљto. Ako postoje mišljenja koja se poklapaju sa poštovanjem međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i bezbednosnih poslova, moramo to da iskoristimo i radimo sa Kinom. Naš zadatak je da okupimo sve da izoluju jednog.
Za sada, posmatram Kinu kao signal, ne znam šta će se sledeće desiti. To će zavisiti od sledećih koraka. Želim da verujem da će Kina biti na našoj strani, da neće snabdevati Rusiju oružjem. I činim sve da to sprečim. Bolje je biti tamo gde je Kina sada nego u naručju Ruske Federacije, jer je to rizik od Trećeg svetskog rata. Ako stav Kine nema poštovanje prema našem teritorijalnom integritetu, što znači povlačenje ruskih trupa, onda nam ova tačka ne odgovara.
Ћelim da upoznam Xi Jin Pinga. Mislim da će to doneti korist našim državama i bezbednosti širom sveta. Imamo veliki trgovinski promet sa Kinom, i oboje smo zainteresovani za održavanje ekonomskih odnosa. Kina istorijski poštuje teritorijalni integritet, što znači da mora učiniti sve da se Rusija povuče sa naše teritorije.
O nemogućnosti potpunog proterivanja Rusa sa teritorije Ukrajine i podrške SAD
Sve zavisi od međunarodne podrške. Da bi se Rusi proterali, neophodno je ubrzati pružanje vojne pomoći.
Što se tiče američke podrške, najvažnija stvar ovde je dolazak predsednika Džoa Bajdena. Postoje opipljiva sredstva, postoje oružje, postoji podrška Kongresa, postoji podrška javnosti. Radi se o fizičkoj pomoći kod nas. I postoji vera u pobedu, i to je bio Bajdenov dolazak. Љto se mene tiиe, ovo je glavni signal.
O mogućnosti mirovnih pregovora i povećanju odbrambenih budžeta zemalja NATO- a posle potpune invazije
Mnoge države, ne samo u NATO-u, počele su da povećavaju svoje budžete za odbranu. Rat u Ukrajini počeo je da restartuje NATO. Svi su proverili i shvatili da su nam potrebne moćnije stvari – sajber bezbednost, nezavisnost informacija, najnovije tehnologije. Verujem da je ovo reforma odbrambenog sistema.
I ovde idemo na kompromise i pregovarački sto. Kada su svi videli, [на що здатна Росія], Niko nije trčao da kupi cveće — svi su išli da kupe oružje i tehnologiju. Svi misle da nešto nije u redu sa rukovodstvom Ruske Federacije. Niko ne posluje sa Rusima, naprotiv — sankcije se uvode. Ljudi su shvatili da nam je potrebna nezavisnost a ne na papiru, da treba da zaštite svoje društvo, jer evo šta je uradio sa nezavisnom Ukrajinom — jučerašnjim „tavaršom“ i komšijom.
Nakon što ih svi vide kako ubijaju, muče, a čak i ne kriju napade… Zašto da ne? Zašto ne pričamo o nuklearnoj sposobnosti? Zašto ne zapleniš nuklearnu elektranu? Zašto ne uzmete iranske bespilotne letelice i ubijete civile koji imaju oružje u rukama, već decu? I posle takve slike sveta, Možemo li mi, Ukrajinci, da sednemo za pregovarački sto sa svim ovim. Ne znam љta je to. Mi to zovemo brzopletost.
Idemo od poиetka. Počnimo sa činjenicom da ti (Rusi — napomena. ed.) Prekrљio. Poštujte naše pravo da živimo na našoj zemlji, bežite sa naše teritorije, prestanite da nas bombardujete, ubijajte naše civile, infrastrukturu, pijaću vodu, prestanite da bombardujete gradove, sela, ubijajte samo pse, mačke, palite šume. To je sve što stajete – a onda vam u kom formatu ćemo diplomatski staviti tačku.
O međunarodnim putovanjima
Ujedinjenje sveta je moj glavni zadatak. U početku je bilo teških dijaloga, i zvanično i lično. Tada su svi videli da smo zaista jaki i da nam treba oružje ne za akumulaciju, već da preživimo. Mi se ne borimo — mi se borimo za svoje živote.
Onda je došlo do zamora, i to s pravom, jer smo svi mi ljudi, energetska pitanja, kriza zbog zatvaranja mora od strane Rusije, mnogo različitih kriza. I važno je da prenesemo da ovo nije naš rat, mi se borimo za sve vas, i ovo nije rat koji je izazvao krizu, već Rusija posebno stvara krizu da oslabi vašu podršku i okrivi Ukrajinu.
Moj zadatak je da uradim sve kako podrška ne bi oslabila. A tu je i trenutak kada treba da budete zahvalni svetu što nije napušten. Sada oni imaju svoje izazove sa društvom, a ja sam želeo da dođem i pomognem, podržim te ljude na isti način. Ne znam koliko je ljudi svaka zemlja spasila, uključujući i Nemačku (Pitanje je bilo od nemačkog novinara — beleška urednika), i želeo sam da dođem i započnem novu stranicu naših mogućnosti o kojima moram lično da razgovaram.
O Rusiji posle poraza
Mnogi ljudi su počeli da govore šta će se desiti posle poraza Rusije. Informacije idu u našu korist: to je signal da većina država, barem u Evropi, veruje u pobedu Ukrajine. Šta će biti sa Rusijom kasnije? Iskreno, nije me briga. Oni imaju svoju državu o kojima moraju da razmišljaju, a i da jesu, ne bi bilo rata. Tada ti i ja razmišljamo o okupaciji države? Mislimo na sebe: kako preživeti, pobediti, prevazići kovid. Svaka država treba da razmišlja o svom društvu. Prema tome, ovo pitanje (šta će biti sa Rusijom — ed.) je njihovo pitanje, zadatak, ovo je njihova istorija i ne razmišljam o tome.
Verujem da ruski biznis, koji je pod sankcijama, nije oduševljen ovim. Nemaju dovoljno utehe, imaju samo ono što imaju u Rusiji. Mislite li da će dozvoliti da bude 20 Rusa da dele svoj posao? Oni će razmisliti kako da spasu svoj kapital. Previše razmišljamo o bilo kome. Sami жe to da shvate. Veći pritisak, više sankcija — i ruska elita će razmisliti šta da radi unutar države kako bi neko svojim novom politikom seo za sto.
O borcima
Od početka smo imali oružje u nato stilu u nedostatku snabdevanja. Poиeli smo da radimo na tome, i imamo artiljeriju. HIMARS, oklopna vozila. I nešto na jesen smo uradili veoma važno, pokazali da smo u stanju da osvojimo našu zemlju – bez ovoga ne bismo imali nove vrste oružja. Oni veruju u nas, treba nam, oni nam pomažu. Jedina slaba tačka je tajming.
Važan deo je protivdušna odbrana, a avioni su deo nje. I naši partneri razumeju da želimo da iskoristimo ovo kao odbranu našeg neba. Stoga smo počeli važne korake napred. Moj sastanak sa premijerom Velike Britanije odgovara da li Ukrajina ima šansu da dobije visokokvalitetne avione. Otvaramo treninge sa Britanijom, sa Poljskom, postoje pregovori sa još tri evropske zemlje o obuci — i o avionima, jer nema dima bez vatre.
Razgovori sa Putinom u Turskoj
Ne uzimam ga. Čak i pre potpune invazije, rekao sam mnogima: stavite Putina za pregovarački sto da spreči rat punih razmera. Niko to nije uspeo da uradi. Erdogan tada nije bio u stanju da to uradi, a sada veruje da može. Sada ne moћemo. Nemamo s kim da razgovaramo.
O Putinovoj odgovornosti
Glavna stvar je da se uzrok pravde privede kraju. Ne možeš samo uzeti sve i završiti kada toliko ljudi bude ubijeno. Ovo je voрa velike sile, i on mora biti odgovoran. Ovo nije beba koja je nešto slomila, i možeš da oprostiš. Onda postoji još jedna starosna granica kada morate da odgovarate za zločine pred zakonom. Zaista verujem da će ovakav odgovor biti. Ono što mi se sviđa, u Hagu, u Holandiji, je da sve privedete kraju.
O invaziji Rusije na druge zemlje
Mislim da je moguжe. Putin treba da pokaže uspehe i pobede. Neće biti uspeha na bojnom polju u Ukrajini, borićemo se. Zbog toga će morati da pokaže uspeh, a može da bude tamo gde postoji slaba tačka: uticaj Moskve ili određene nevolje, sukobi. Naši obaveštajci su presreli dokument o Moldaviji, a ja sam predaou njoj u EU i Maia Sandu. Postoje dokazi da su hteli da promene rukovodstvo države. I mogu da razviju taj pravac.
Sada ubacuju da postoje nesporazumi, pucnji na granici Ukrajine sa Moldavijom i da će Ukrajina ući na teritoriju Pridnjestrovija. Oni razumeju da mi poštujemo teritorijalni integritet Moldavije i smatramo da je Pridnjestrovost deo nje, a oni nas stalno provociraju. I verujem da će Rusija postići neki uspeh i preduzeti slične korake. Verujem da to treba sprečiti prenosom oružja, sankcija itd.
O deci otetoj sa okupiranih teritorija
Ne možemo da vodimo decu na silu, jer ne možemo da uđemo na teritoriju Ruske Federacije. Nijedna međunarodna institucija ne može da ih oduzme silom, jer nemaju mandat o kojem sam ja govorio, ili Rusija nema želju da ih pusti unutra. Moћemo da izvršimo pritisak. Početkom marta u Lvivu će biti održan samit, biće pozvan tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan, mnogi lideri država i međunarodnih organizacija, a oni će govoriti o svim mogućnostima i odlukama, o tribunalima za seksualno nasilje, agresiju, mnoga različita pitanja.
Drugo, naš ombudsman radi, koordinacioni centar funkcioniše. Veoma je teško jer veruju da nikoga nisu ukrali, veruju da su sklonili decu koja su pobegla od nasilja. Naravno, deca će se ipak vratiti i biće odgovornosti za to. Važno je da je to postalo jedno od gorućih pitanja o kojima razgovaramo sa državnim liderima. Ako pronađemo više takvih činjenica, mesta gde naša deca mogu da budu, objavićemo ih, to takođe može da pomogne. Međutim, globalno, bez de-okupacije naše države, neće biti moguće u potpunosti rešiti ovo pitanje.
O Amerikancima koji smatraju da je podrška SAD Ukrajini preterana
Želim da se zahvalim Amerikancima koji podržavaju Ukrajinu. Stoga, procenat koji smatra preteranom podrškom, mogu da kažem samo jedno: ako se ne predomisle, ne razumeju nas, izgubiće NATO, uticaj SAD u svetu i izgubiti podršku države od 40 miliona ljudi, miliona dece. Da li su naša deca drugačija? Da li Amerikanci zaista vole nešto drugačije od nas? Jesmo li stvarno toliko različiti? Sigurno ne.
Ako političari kažu takve poruke, moraju da shvate da su njihovi birači jednaki sa njima i da budu oprezni. Ko želi Treći svetski rat? Da li stvarno žele da rizikujemo? Amerika nikada neće napustiti NATO nacije. A ako se desi da Ukrajina to ne može da podnese, onda će Rusija doći u zemlje NATO-a. Doжi жe na Baltike. I onda će Amerikanci poslati svoje sinove i ćerke kao što mi šaljemo sada, i oni će se boriti, jer ovo je NATO, i oni će umreti. Želim Sjedinjenim Državama samo mir i podršku Ukrajini.
O povratku Krima ove godine
Sama želja da se vrate sve teritorije nije dovoljna. Moramo da radimo. Sve zavisi od nas, od svih nas. Postoje vojni koraci, pripremamo se za njih, mentalno smo spremni, pripremamo se tehnički, šaljemo ljude na obuku. A onda će biti poštenih de-okupacionih koraka.
Zabrinjavajuće ATACMS i zašto im se ne daje
Neophodno je objasniti svima da je dalekometno oružje zaštita civilnog stanovništva. Po mišljenju mnogih država, čak i naših strateških partnera, da nam je potrebno dalekometno oružje da pogodimo Rusiju. Ovaj narativ šire razne institucije, ne samo iz Rusije. Ne znam zašto se ovo radi. Negde su to dezinformacije od strane Rusije, negde — unutrašnji strahovi da Ukrajini ne treba obezbediti takvo oružje, jer će pogoditi Rusiju. Treba objasniti da je Rusija posebno stavila svoje oružje na toliku razdaljinu na našoj privremeno okupiranoj teritoriji, i moramo da pogodimo te ciljeve u zaštiti našeg naroda.
O imigrantima u drugim zemljama
Naša država ne može biti moćna bez Ukrajinaca. Uz svu ljubav i veliko poštovanje prema državama koje su pružile utočište našim imigrantima, setite se da ste Ukrajinci. Kad budeš mogao, stvarno te želim nazad. Ne zovem te sada: razmisli o ličnoj bezbednosti. Čekamo povratak normalnom životu posle pobede, vratimo se, jer treba da povratimo naše prelepo stanje.
