Rusija je razvila plan za apsorpciju Belorusije, koji bi trebalo da bude sproveden do 2030. godine, piše ruski centar »Dosije».
Dokument, koji su proučavali novinari, naziva se „Strateški ciljevi Ruske Federacije u beloruskoj smeru“. Zajednički su ga razvile brojne ruske agencije, uključujući predsedničku administraciju, stranu obaveštajnu službu, FSB, GRU i Generalštab Oružanih snaga.
Prema njegovim rečima, globalni ciljevi Kremlja su uspostavljanje dominacije ruskog jezika nad beloruskim jezikom, prilagođavanje beloruskog zakonodavstva ruskom jeziku i potčinjavanje društveno-političkog, trgovinskog, naučnog i kulturnog života Belorusije. Svaki od ciljeva podeljen je na zadatke različite hitnosti – do 2022, 2025. i 2030. godine. Sve mere treba da se sprovedu u okviru „Države Unije“.
Pored usklađivanja trgovinskih i ekonomskih odnosa, Rusija planira da uspostavi kontrolu u vojno-političkom sektoru Belorusije do 2030. Zadaci ruske obaveštajne službe su da ograniče uticaj „nacionalističkih i prozapadnih“ snaga, da završe reformu beloruskog Ustava uzimajući u obzir ruske interese, da konsoliduju proruska osećanja u vojnoj i političkoj eliti i među stanovništvom.
Takođe, administracija predsednika Rusije će obezbediti kontrolu nad informacionim prostorom Belorusije do kraja ove decenije. Oni će to učiniti povećanjem broja ruskih medija u Belorusiji i povećanjem ruskog informativnog uticaja među stanovništvom. Rusija će takođe uvesti pojednostavljenu proceduru izdavanja svojih pasoša beloruskim državljanima „kako bi stvorila stratum Rusa zainteresovanih za integraciju i poslovne krugove fokusirane na rusko tržište“, navodi se u dokumentu.
Do 2030. godine Rusija se nada da će otvoriti bodove za polaganje jedinstvenog državnog ispita u Belorusiji, kao i za otvaranje novih centara nauke i kulture u Mogilevu, Grodnu i Vitebsku. Verovatno će, prema rečima novinara, to biti ogranci Rossotrudničestva, za koje se često ispostavi da su naslovna strana ruskih obaveštajaca i „agenata uticaja“.
Pored svojih ciljeva, u dokumentu se takođe opisuju pretnje planovima Rusije u Belorusiji. Administracija Vladimira Putina strahuje od zbližavanja beloruskih vlasti sa NATO-om i pojedinačnih zemalja članica alijanse, uticaja „nacionalističkih“ i „prozapadnih“ političara na samoproglašenog predsednika Aliaksandra Lukašenka, zamene ruskih vakcina protiv koronavirusa američkim i evropskim, kao i odbijanja da predaje na ruskom jeziku.
Odeljenje predsednika Ruske Federacije za graničnu saradnju, koje nadzire zamenik šefa Putinove administracije Dmitrij Kozak, radilo je na izradi dokumenta. Novinari su saznali da je rat u Ukrajini usporio sprovođenje planova Rusije, ali ga nije zaustavio.
Podsećamo da je sporazum između Belorusije i Rusije o stvaranju Države Unije potpisan u decembru 1999: prema njemu, zemlje moraju da kombinuju valutu, vojsku, carine i poreske sisteme. U Belorusiji su 2020. godine nastali masovni protesti, koje je Lukašenko potisnuo silom. Posle toga je prekinuo skoro sve veze sa Zapadom i počeo da pregovara sa Rusijom. Ona je usredsredila svoj rad na implementaciju „mapa puteva“ za integraciju obe zemlje.
Rusija i Belorusija su 9. septembra 2021. potpisale svih 28 programa integracije. Zemlje će ujediniti svoja tržišta za gas, naftu i naftne proizvode. Planirano je da sporazum o tome bude potpisan 1. decembra 2023. godine. Što se tiče zajedničke valute, ovde Rusija i Belorusija još uvek nisu postigle dogovor.
