Gruzijska predsednica Salome Zurabišvili rekla je da bi Rusija trebalo da odustane od skoro 15-godišnje okupacije dela teritorije njene zemlje. To bi trebalo da se dogodi u okviru mogućeg mirovnog sporazuma kojim će se staviti tačku na rat Kremlja u Ukrajini, izveštava Blumberg.
Zurabišvili je rekao da gruzijski pitanje treba da ostane u centru pažnje, jer „niko ne treba da misli da se ovaj rat može rešiti bez povlačenja Rusije sa svih okupiranih teritorija u regionu“.
„Rusija je skoro izgubila bitke, ako ne i potpuno rat“, rekao je Zurabišvili.
Predsednik je takođe istakao da će, ako Zapad ne zatraži od Rusije potpuno povlačenje svojih trupa u uslovima predaje, napraviti „još jednu veliku grešku – veliku kao 2008. i 2014. godine“.
Podsetite se da je 2008. godine, tokom rata sa Gruzijom, Rusija poslala tenkove i trupe u krugu od 30 kilometara od Tbilisija. Kasnije je Kremlj priznao dve separatističke oblasti – Abhaziju i Južnu Oseciju – kao nezavisne. To je bio prvi slučaj jednostrane promene granica država koje su nastale posle raspada Sovjetskog Saveza 1991. Rusija je od tada rasporedila svoje trupe u toj zemlji, zagođujući oko petinu gruzijske teritorije, koja je i dalje međunarodno priznati deo kavkaske republike.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je prošle godine, u vezi sa četrnaestogodišnjice ruske oružane agresije na Gruziju, objavilo saopštenje u kojem se naglašava da bi Rusija trebalo da dezavoruje delove Ukrajine i Gruzije koje je ona zarobila 2008. i 2014-2022. godine.
Istovremeno, treba napomenuti da je Gruzija odbila da pruži vojnu pomoć Ukrajini, a takođe nije podržala sankcije Rusiji. 7. decembra, gruzijski premijer Irakli Garbišvili saopštio je da gruzijska vlada neće pružati vojnu pomoć Ukrajini. Po tom pitanju, stav Tbilisija se nije promenio.
Predsednik Ukrajine Volodymyr Zelenskyy je 22. oktobra predložio stvaranje međunarodnih platformi za dezavifikaciju teritorija Moldavije, Gruzije i Japana, koje su privremeno pod ruskom kontrolom.
