Veliki ljudi velike Ukrajine!
Pre godinu dana, na ovaj dan sa istog mesta oko sedam ujutru, obratio sam vam se kratkom izjavom, koja je trajala samo 67 sekundi. Иuo je dve najvaћnije stvari i tada i sada. Иinjenica da je Rusija zapoиela rat punih razmera protiv nas. I иinjenica da smo jaki. Spremni smo na sve. Svi ćemo pobediti. Jer mi smo Ukrajina!
Ovo je počelo 24. februara 2022. godine. Najduži dan u našim životima. Najteži dan u našoj novijoj istoriji. Probudili smo se rano i od tada nismo zaspali.
Neko je imao strah, neko je imao šok, neko nije znao šta da kaže, ali svi su osećali šta da rade. Zagušenje se pojavilo na putevima, ali su mnogi vozili na oružju. Bilo je redova. Neki su stajali na granicama, ali mnogi u vojne kancelarije za registraciju i upis i TRO.
Nismo podigli belu zastavu, već smo počeli da branimo plavu i žutu. Nisu se plašili, nisu se slomili, nisu odustajali. Simbol toga bili su graničari iz Zmiyinija i ruta duž koje su poslali „ruski ratni brod“.
Naša vera je ojačala. Naš duh je ojačao. Preživeli smo prvog dana punog rata. Nismo znali šta će biti sutra, ali smo sigurno razumeli: moramo se boriti za svako sutra!
I borili smo se. I glodao svaki dan. A mi smo stajali drugog dana. A onda – u trećem. Tri dana nam je dato da ћivimo. Pretili su da za 72 sata neжemo postojati. Ali preživeli smo četvrtog dana. A onda u petom. A danas stojimo tačno godinu dana. I još uvek znamo: moraš da se boriš za svako sutra!
Zahvaljujem se svima koji nastavljaju naš otpor. Ovo su svi naši branioci i branioci. Oružane snage Ukrajine. Kopnene snage, naљa peљadija i tankeri. Vazdušne i pomorske snage. Artiljerija, protivmotroveri, padobranci, izviрaиi, graničari. USN, Služba bezbednosti Ukrajine, Nacionalna garda, policija, trupa su sve naše snage bezbednosti i odbrane. Zahvaljujuжi tebi, Ukrajina stoji. I izdržali smo mesec februar i februarski početak rata.
A onda je došlo proleće. Novi napadi, nove rane, novi bolovi. Svi su videli istinu unutar naљeg neprijatelja. Granatiranje porodilišta, dramsko pozorište u Marijupolju, Regionalna državna uprava Mikolaiva, Trg slobode u Karkivu, železnička stanica u Kramatorsku. Videli smo Bucha, Irpin, Borodyanka. Ceo svet je jasno razumeo šta „ruski svet“ zaista znači. Za šta je Rusija sposobna.
Istovremeno, svet je video za šta je Ukrajina sposobna. Ovo su novi heroji. Branioci Kijeva, branioci „Azovstala“. Novi podvizi koji su izveli čitave gradove. Kharkiv, Chernihiv, Mariupol, Kherson, Mykolaiv, Hostomel, Volnovakha, Bucha, Irpin, Okhtyrka. Gradovi heroji. Prestonice neuništivosti. Novi znakovi. A istovremeno – nove procene i prognoze za Ukrajinu.
Prvih mesec dana rata. I prva prekretnica u ratu. Prve promene u percepciji sveta o Ukrajini. Nije pala tri dana. Zaustavila je drugu vojsku sveta.
Svakodnevno smo trpeli nove udarce, učili o novim tragedijama svaki dan, ali izdržali zahvaljujući onima koji su svakog dana izležavali do maksimuma. Za dobro drugih.
Ovo su naši lekari koji spasavaju ranjene vojnike na prvim linijama fronta, izvode operacije pod vatrom, rađaju se u skloništima od bombi, ostaju na dužnosti danima i nedeljama. Kao naši spasioci i vatrogasci koji non-stop izvlače ljude ispod ruševina i iz požara. I naši železničari, koji su evakuisali stotine hiljada Ukrajinaca bez sna i zaustavljanja od početka rata.
A onda su se tu bile prve ofanzive, prva dostignuća, prve oslobođene teritorije. Prva, a ne poslednja Chornobaivka. Proterivanje okupatora iz regiona Kijeva, Sumija i Černihiva. Naљa „Stunja“. „Alder.“ Naš „Neptun“ i krstarica „Moskva“, koja ide na dno. Prvi „Ramstein“. I drugi u istoriji Lend-Leasea.
Ukrajina je iznenadila svet. Ukrajina je inspirisala svet. Ukrajina je ujedinila svet. Kao dokaz, možete reći hiljade reči, ali nekoliko je dovoljno. HIMARS, Patriot, Abrams, IRIS-T, Challenger, NASAMS, Leopard.
Zahvaljujem se svim našim partnerima, saveznicima i prijateljima koji stoje rame uz rame sa nama cele godine. Drago mi je da je međunarodna koalicija protiv Putina toliko porasla da joj je potreban poseban apel. Uradiću to uskoro. Mora.
Takođe se zahvaljujem našoj spoljnopolitičkoj vojsci. Podele naših diplomata, ambasadora, predstavnika u međunarodnim organizacijama i institucijama. Svi koji tuku okupatore vatrom i mačem međunarodnog prava traže nove sankcije, priznavanje terorističke države kao terorističke države.
Rat je promenio sudbinu mnogih porodica. Prepravila je priиe o naљim porodicama. Promenili su nam običaje i tradiciju. Prethodno su dedovi govorili unucima kako tuku naciste. Sada unuci pričaju dedi kako su pobedili Rašiste. Ranije su majke i bake vadile marame, a sada tkaju kamuflažne mreže. Ranije su deca tražila od Deda Mraza pametne telefone, gedžete, ali sada daju džepove i prikupljaju sredstva za naše borce.
Za godinu dana, bukvalno svaki Ukrajinac je izgubio nekoga. Otac, sin, brat, majka, жerka, sestra. Voljena osoba. Blizak prijatelj, kolega, komšija, poznanik. Moje saučešće.
Skoro svi na telefonu imaju bar jedan kontakt koji se više nikada neće javiti na telefon. Neće odgovoriti na tekst „Kako si?“. Ove dve jednostavne reči dobile su novo značenje tokom ratne godine. Svakog dana, milioni Ukrajinaca su pisali ili izgovarali ovo pitanje rođacima i prijateljima milionima puta. Svakog dana neko nije dobio odgovor. Svakog dana, osvajaиi su ubijali naљe voljene.
Nećemo izbrisati njihova imena ni sa telefona ni iz sopstvenog sećanja. Nikada ih neжemo zaboraviti. Nikada to neжemo oprostiti. Nikada se nećemo smiriti dok ruske ubice ne pretrpe zasluženu kaznu. Kažnjavanje međunarodnog tribunala. Rasuđivanje o Bogu. Naљi ratnici. Ili svi zajedno.
Presuda je oиigledna. Pre devet godina, komšija je postao agresor. Pre godinu dana, agresor je postao dželat, pljačkaš i terorista. Ne sumnjamo da жe odgovarati. Ne sumnjamo da nas pobeda čeka.
Leti smo to osetili. Proљli smo kroz 100 dana rata. Dobili smo status kandidata za članstvo u EU, vratili Zmiyiny, čuli prvi „pamuk“ na Krimu, videli vatromet u skladištima okupatora i Antonovskom mostu.
Avgust je bio prvi mesec kada okupatori nisu zauzeli nijedan ukrajinski grad. Pretnje i ultimatumi o denazifikaciji promenili su se u gestove dobre volje. I tada smo osetili: naša pobeda je neizbežna. Blizu je. Ona жe to uraditi.
A onda je bila jesen. I naš kontraofanzivan. Oslobođenje Izjuma, Balaklije, Kupjanska, Lajmana, regiona Kerson i grada Kersona. Videli smo ljude tamo kako se sastaju sa naљom vojskom. Kako zaštititi ukrajinsku zastavu. Kako su čekali Ukrajinu.
Želim da apelujem na one koji još uvek čekaju. Našim građanima koji su sada pod privremenim zanimanjem. Ukrajina te nije napustila, nije te zaboravila, nije te napustila. Na ovaj ili onaj način, oslobodićemo svu našu zemlju. Učinićemo sve da se Ukrajina vrati. I svima koji su sada primorani da ostanu u inostranstvu: učinićemo sve da se vratite u Ukrajinu. Da bi ovo bilo moguće.
Borićemo se i vratiti svako naše polje. I samo će sve ovo zajedno biti pobeda.
Vidimo je čak i u mraku. Uprkos konstantnim velikim raketnim udarima i nestanku struje. Vidimo svetlost ove pobede.
U sećanjima na prve senzacije 24. februara 2022. ljudi nazivaju šokom, bolom, neizvesnošću. Godinu dana posle potpune invazije, vera u pobedu je 95%. Glavna emocija koju osećamo kada razmišljamo o Ukrajini je ponos.
Za svakog Ukrajinca, svakog Ukrajinca. Ponos u nama. Postali smo jedna velika vojska. Postali smo tim gde neko nađe, neko spakuje, neko donese, ali svi donacije.
Zahvaljujem se našem narodu, zahvaljujem našoj višemilionskoj vojsci volontera i brižnih građana koji mogu da naplate i dobiju sve što im je potrebno.
Postali smo jedno. Naši novinari i mediji se bore protiv laži i panike ujedinjenim frontom.
Postali smo jedna porodica. Među nama više nema stranaca ili stranaca. Ukrajinci su danas svi svoji. Ukrajinci su sklonili Ukrajince, otvorili svoje domove i srca onima koji su bili primorani da pobegnu od rata.
Izdržali smo sve pretnje, granatiranje, kasetne bombe, krstareće rakete, kamikaza bespilotne letelice, zatamnjenje, hladnoću. Jaиi smo od toga.
Bila je to godina elastičnosti. Godina ravnodušnosti. Godina hrabrosti. Godina bola. Godina nade. Godina izdržljivosti. Godina jedinstva. Godina neuništivosti. Februar je godina neuništivosti.
Glavni rezultat je da smo preživeli. Nismo poraženi. I učinićemo sve da pobedimo ove godine!
Slava Ukrajini!
