Sa činjenicom da strani političari u Ukrajinu dolaze vozom, pa čak i svetski lideri (Šolc sa Makronom, Džonsonom, Sunakom), već smo se nekako navikli. Sada je već moguće ponašati se – kada će, kažu, Bajden već konkuriše za nas, samo što on, čini se, nije bio u glavnom gradu države koja se junački borila za zapadni svet. Međutim, kako se ispostavilo, ne samo on.
Prošle nedelje, ministar spoljnih poslova države Izrael Eli Koen doputovao je u Ukrajinu u zaista istorijsku posetu. Istorijski, jer su do sada predstavnici ove bliskoistočne države izbegavali temu rusko-ukrajinskog rata koliko su mogli. Izraelska strana se trudi da ne reklamira gotovo sve moguće opcije za pomoć Ukrajini, čak i o pružanju tehnologija vezanih za razumno obaveštavanje o bespilotnim letelicama i raketama, rekao je ukrajinski ambasador u Izraelu Jevgen Kornijčuk.
Takav oprez izraelskih vlasti, i prethodnih i sadašnjih, može se razumeti. Izrael ima Siriju na svojoj strani, a ruske trupe u Siriji. Daleko od najprijatnijeg komšiluka, iskreno. Međutim, situacija u aktuelnom ratu je takva da sedenje iza maske neutralnosti (formalne ili stvarne) neće funkcionisati. Čak je i Švajcarska, ovo jedinstveno ostrvo „večne neutralnosti“ usred Evrope, blizu kršenja sopstvenih pravila. Društvo barem više nije protiv činjenice da vlasti Konfederacije dozvoljavaju ponovni izvoz švajcarskog oružja ratobornoj Ukrajini. A ovo mnogo govori.
Izrael i Ukrajina su imali zajedničkog neprijatelja posle početka rata. Ovo je Iran, koji Ruskoj Federaciji obezbeđuje mnoštvo bespilotnih letelica (a možda ne samo njih). Pre ili kasnije, ali Tel Aviv je morao da ide na zbliћavanje sa Kijevom. I na kraju, da nastavi rad ambasade u Ukrajini, što je Ilaj Koen uradio tokom posete. Uzgred, poređenja radi, američka ambasada u ukrajinskoj prestonici počela je da radi u maju prošle godine. Evropski ambasadori vratili su se još ranije.
Ali, naravno, glavna stvar u ovoj poseti izraelskog ministra spoljnih poslova nije bilo otvaranje ambasade. A, možda, čak ni njegova izjava podrške mirovnim inicijativama predsednika Zelenskog unutar UN. Iako je to takođe veoma snažan potez – s obzirom da se ove mirovne inicijative tiču obnove teritorijalnog integriteta Ukrajine (to jest povratka Krima u rodnu luku), i kazne za agresore. Međutim, tokom posete izraelskog ministra došlo je do još jedne poruke, koja tek treba da se proceni. I nakon procene, iskoristite ga u svrhu, bez obzira koliko cinično zvučalo.
Ova poruka je bila sam raspored Koenove ukrajinske posete. Preciznije, lokacije koje je posetio tokom boravka u glavnom gradu. Naravno, ovo je Bucha, koji je već obavezan program za svakog svetskog političara koji dođe u ratobornu Ukrajinu. I, naravno, kao i za svakog izraelskog političara – Babyn Yar. Nema ničeg iznenađujućeg na obe ove lokacije. Međutim, do sada niko od posetilaca nije spojio ova dva mesta u istoj poseti.
Takav potez Ilaja Koena je od velikog simboličkog značaja. Svojom posetom bukvalno u roku od nekoliko sati od ovih mesta krvavih zločina dva svetska diktatora, izraelski ambasador ih je zapravo stavio na isti nivo. I malo je verovatno da je takva slučajnost u rasporedu posete slučajna. Diplomate, ako su prave diplomate, a ne Sergej Lavrov, veoma su pažljive, tačne i oprezne u pogledu takvih stvari. Čak su i predstavnici diplomatskog kora Sovjetskog Saveza razumeli ove nijanse njihove službe. Sin legendarnog sovjetskog ministra spoljnih poslova Andreja Gromikoa prisetio se u jednom intervjuu koliko je unutrašnja reakcija njegovog oca bila negativna na huligansku podvalu prvog sekretara Centralnog komiteta CPSU Nikite Hruščova kada je na sastanku Generalne skupštine UN zagrejao cipelu na stolu.
Stoga, takva slučajnost u vremenu i prostoru ova dva imena – „Bucha“ i „Babyn Yar“ – teško da je slučajna. Međutim, u bilo kojim okolnostima, Ukrajina bi trebalo da iskoristi ovu poruku u svoju korist. Na kraju svega, nije tajna da u Evropi postoji mnogo političkih snaga koje se, naročito, bore za belo pranje već potpuno narušenog ugleda Vladimira Putina. Isti Orban, koji stalno poziva na saradnju sa zemljom agresora. A desničarski radikali iz Alternative za Nemačku su čak direktno izjavili tokom rasprave o nacrtu zakona o priznanju Holodomora 1932-1933 kao genocid ukrajinskog naroda da Putina ne treba porediti sa Hitlerom (kažu, prvi i nije tako loš).
I ovde imate taj tihi, ali ništa manje rečit signal od onih koji, bolje od bilo koga drugog na svetu, znaju cenu ignorisanja (pa čak i udovoljavanja) agresivnoj totalitarnoj ideologiji. Babyn Yar je dugo bio svetski simbol nacističkih zverstava. Buha je sada postao isti simbol brzopletih zločina, koji je jedva 20 km odvojen od mesta istrebljenja Kijeva Jevreja. I o tome se radi u afinitetu dve tragedije, o sličnosti dva totalitarna režima i trebalo je da signalizira svetu takav gest Ilaja Koena. A Ukrajina, koja nastoji da osudi rukovodstvo Kremlja u novom „Nirnberškog procesu“, to uvek mora da naglasi. Koristeći slične, jedva primetne, ali ništa manje živopisne gestove stranih posetilaca.
Ime „Bucha“ trebalo bi da postane jasno svetu bez dodatnog objašnjenja kao što su „Holokaust“, „Aušvic“. I „Babyn Yar“, da. Tek kada svetska zajednica donese odgovarajuće zaključke – moći će se pretpostaviti da su posledice Minhena-1938 i Bukurešta-2008 (a to su događaji takvog jednog reda, bez obzira šta govori „Čemberlen XXI veka“ Angele Merkel) uspešno asimilovane i postaće prava zaštitna mera na putu drugog diktatora. A tragedije poput onih koje su doživeli jevrejski i ukrajinski narodi neće se ponoviti.
