Ovo je, pretpostavljam, bio najgori dan ruskog predsednika Vladimira Putina. Za sada je najgore što sam već ubeđen u ovo. Putin je bio primoran da prenese poruku Federalnoj skupštini, više nije mogao da se povuče sa njom, jer je prošle godine lamentirao, kršeći, uzgred, ruski ustav. Nije bilo ničega za hvalisanje, ali nije mogao da se odugovlači, jer kako stvari stvari budu, zemlja je u ratu sa skoro celim svetom, a vrhovni komandant je sedeo duboko u svom bunkeru i aničičirk. I sve ruske patriote čekaju inspirativan, agresivan, čak i malo krvožedni govor, kako bi na Zapadu bili ugušeni iz straha.
Da li su Putin, to je-ti, njegovi pisci govora, u svom govoru pripremili bilo kakve pretnje prema Americi, NATO-u i, naravno, „narko-nacisti“ Ukrajini, povukli sledeće „crvene linije“? Usuđujem se da pretpostavim da da. Ali zašto se nisu čuli tokom Putinovog govora? I zato što se dan ranije desilo događaj koji je naterao lidera Kremlja da radikalno promeni ton svog govora. Od agresivnog da ga učinim infantilno-uvredljivim, da uklonim sva oštra mesta. Jasno je da je ovaj događaj dolazak predsednika SAD Džoa Bajdena u Ukrajinu. Nakon toga, čak su i redovni gosti bunkera shvatili da ih se niko ne plaši, da će njihove pretnje biti samo ismevane.
A sada poseta. Lično, bio bih veoma iznenađen da se to ne odigra. Štaviše, to je za Kijev, iako je poznato da su se razvijale druge, manje rizične opcije, na primer, sastanak Bajdena i Zelenskog u Lvivu ili negde na ukrajinsko-poljskoj granici.
Međutim, vredelo je sastati se u Kijevu, a 20. februara, na dan kada je pre devet godina došlo do konačnog preokreta u sukobu na Euromaidanu. Demokratija je pobedila, doduše po veoma visokoj ceni, izgubljenim životima hrabrih patriota „Nebeske stotke“. Pored toga, od danas je, kao što već znamo, ruska invazija u Ukrajini uzela svoje odbrojavanje. Ranije je to bilo u hibridnom obliku, ali je 20. februara 2014. godine Kremlj pokrenuo dugo planiranu operaciju zauzimanja Krima, stvarajući mostogradnju za dalju zaplenu cele zemlje.
Zašto nisam sumnjao da će se Bajden pojaviti na Korešatiku? Jer mu je trebalo, ukljuиujuжi i njega. On lično, njegova Demokratska partija, SAD uopšte. Američki predsednik je morao da poboljša svoj rejting, koji je konstantno padao tokom njegovog mandata. Istovremeno, podignite prestiž demokrata koji su nedavno izgubili kontrolu nad Predstavničkim domom Kongresa. A Bajden je morao da pokaže da se američki lideri ne plaše da dođu u ratobornu zemlju, kao što je većina njegovih evropskih kolega radila i ranije.
Međutim, ako je za Bajdena ova poseta bila samo stvar prestiža i rejtinga, za Ukrajinu je bila od egzistencijalnog značaja uoči godišnjice invazije velikih razmera na ruske okupacione snage u Ukrajini, kada Kremlj priprema novi talas ofanzive. Da, poseta je bila puna simbolike, ali ne prazna, ne bespomoćna, ne ona koja visi u vazduhu, ne oslanjajući se na pravu bazu. Poseta je prožeta stvarnim značenjima i izuzetno optimistična.
Zato što samo površno umna osoba može izgledati kao da je Bajden samo želeo da se pokaže u fokusu svetske pažnje, u centru prestonice ratoborne države. U stvari, američki predsednik je suviše pragmatičan da bi se upustio u takvu sujetu. Sigurno je znao da ide u pobedničku zemlju, da je uložio mnogo truda u ovu pobedu i da će ipak uložiti mnogo napora. Ali da, bilo je neophodno jasno popraviti svoje mesto u istoriji da niko ne bi sumnjao. Pogotovo sa već pomenutim Putinom. I ova Bajdenova poseta je zaista postala, kako su primetili vodeći američki mediji, „jedan od odlučujućih trenutaka njegovog predsednikovanja“.
Nije iznenađujuće: Ukrajina 15 godina, nijedan šef Bele kuće nije prisustvovao. Poslednji put kada smo bili počastvovani našim prisustvom bio je Džordž Buš 2008. Tada ni Barak Obama, koji je nastojao da „resetuje“ odnose sa Rusijom, a kamoli Donald Tramp, koji je Putina nazvao „dragim prijateljem“, nije želeo da dođe ovde. Na taj način su indirektno dali karte blanš Kremlju za agresiju.
Sećate li se šta je bila jedna od prvih izjava predsednika Bajdena o Putinu? Pa, naravno, nazvao je ruskog lidera „ubicom“, što je zapanjilo ugledni evropski establišment. Svi su znali da je to slučaj od eksplozija visokih zgrada u Moskvi, Kupinaksku i Volgodonsku, još od drugog rata u Čečeniji i bombardovanja Groznog tepiha, rata protiv Gruzije itd. Svi su znali, ali su bili veoma oprezni da to javno kažu. A Bajden nije ustuknuo.
Zbog toga se Kremlj izuzetno plašio Bajdena. Mrzeli su i plašili se, plašili se i mrzeli. Kompenzujući taj strah, redovni gosti Kremlja kroz svoju masovnu propagandu, blogeri, trolovi, botovi pa čak i pećinski ljudi pokušali su da sliku Bajdena ruskom društvu bace kao patetičnustarca koji je u stanju da se kreće samo na šetalicu, koji zaspi u pokretu, koji već dugo ima seniklu demenciju i potpuni nedostatak adekvatnosti.
Bajdenova poseta Kijevu, snimci sa njegovog živahnog putovanja kroz Kijev, potpuno su zgazili ovaj kremljski lažnjak. Bajden je bio pun snage i energije. I što je najvažnije – odlučan je u nameri da pobedi. Pobeda nad poslednjom svetskom imperijom.
Autoritativna američka publikacija Politiиar uverava da je Bajden ohrabrio Zelenskog da što pre pokrene kontraofanziv. Ako je to tačno, onda treba očekivati da će Ukrajina uskoro dobiti dovoljno oružja za sprovođenje ofanzivnih operacija. Stoga, Bajdenova rešenost da osvoji Ukrajinu poprima mnogo specifičniji oblik.
Ali vratimo se tamo gde smo počeli – Putinovom govoru. Ruske patriote su se nadale da će Putin bar reći: pogledajte, kažu, Bajdena u Kijevu, „uрite na vrata“, hajde da se mobilišemo, Amerika se sprema da nas napadne, ovo viљe nije „specijalna vojna operacija, ovo je veж pravi rat. Drugi domaći. Ili treжi? Teško je sve prebrojati. Morao sam da se izjasnim da nije dugo da Bajden i drugi zapadni lideri šetaju po Kijevu, kažu, prošetaću kroz Korešatik i voziti ga ukrofastičarima predvođenim Zelenskim.
Međutim, ništa slično. Generalno, bilo je teško zamisliti da će tokom rata vođa države održati takav bezubi govor. Tekst nijedan, potpuno razveden od stvarnosti. Borba protiv nekih „rodno neutralnih bogova“, sa pedofilima (zar to nije sama projekcija?), za tradicionalne vrednosti. Ok, jedna pretnja je izašla na kraj, ali opet izuzetno detinjasta. „Ako Sjedinjene Države sprovode (nuklearno, – ed.) testove, pa ćemo sprovesti“, zapretio je Putin.
U kontekstu ruskog nuklearnog blefa, vredi se prisetiti još jedne tačke iz Bajdenove posete. Da li su Rusi znali da жe ameriиki predsednik doжi u Kijev? Da, bar dan pre posete, i od same Bele kuće. Zvali su Kremlj, javili se i upozorili: „Ne daj Bože da…“ Tek tada su politički tehnolozi Kremlja smislili bajku da je sam Putin navodno Bajdenu dao bezbednosne garancije. Naime, ruske vlasti su u poslednjem trenutku očajnički pokušavale da poremete posetu, shvativši kakav će to šamar biti njihov škripa. Rusija je hitno najavila vežbu strateških nuklearnih snaga u nadi da će to obeshrabriti Bajdena iz Ukrajine. Nije otkrila, nije uplašila, kao ni ceo ruski nuklearni blef.
