Gledajući novogodišnja dešavanja na ruskoj televiziji, čini se da ste prebačeni u legendarni film „CarGo 200“ iz 2007. U jednoj od soba, kapetan psihopatske policije zatvori devojku, stavi joj lisice na krevet i popije mesečinu. Gleda je kako se previja, silovao je prljavi beskućnik, a onda je u njen krevet ubio leš njenog verenika, koji je umro u Avganistanu. U drugoj sobi kapetanova majka, kao da ne miriše na mrtvog čoveka u stanu i devojku koja ne zavija iza zida, po ceo dan gleda festivale sovjetske pop pesme. (Podsetnik za najmlađe: vaši baba i deda su slušali sovjetsku pop pesmu tokom komunističkih vremena, na primer, tokom Festivala poljskih pesama u Opoleu).
16 godina posle premijere Filma CarGo 200, Balabanova metafora je i dalje relevantna. U Ukrajini gore požari, deca umiru, a žene siluju, Rusijom vlada psihopata koji je navodno promenio kadebiste eparhije u odelo, ali nastavlja da teroriše, prezire, nezainteresovano i gura sebe i Ruse u ambis. A za Novu godinu, elita se zabavlja na TV-u. Da su samo pozvali neke od saslušanih Black Eyed Peas. Ali ne. Ulazimo u 2023. godinu, a ruska elita pleše uz pesme sovjetsko-italijanske pop muzike. Ples.
Plešem…
Plešem…
Uvijam se koliko mogu
Izbegavanje gužve
Izbegavanje pozadine
U nežnom šalu.
(Ja tańczę…
Ja tańczę…
Kręcę się jak umiem
Unikając tłoku
Unikając tłumu
W жulim amoku.
Odlomak iz pesme rok grupe Voo Voo)
Smrt kao porodični investicioni fond
Ako postoji ocena nekrofilije, onda novogodišnja noć nije njen ekstremni oblik. Jedva da je nekro zabavno. Impreza porodice Adams. Vladimir Putin je podigao nekrofiliju u rang javne politike. Ponudio je vojnicima koji se bore u Ukrajini – uglavnom regrutovane iz nižeg socijalnog strata – bezbroj finansijskih bonusa: plate 12 puta veće od minimalne zarade (na primer, za medicinsku sestru ili novosadskog nastavnika). A u slučaju smrti – odšteta njihovim porodicama, za koju su mogli da kupe stan u Varšavi bez uzimanja kredita.
Tako je Putin stvorio situaciju u kojoj smrt Rusa u ratu ne bi bila tragedija za njegovu porodicu, već izlaz iz siromaštva. Poluga društvenog napretka i odskočna daska za bolji život. Tako je smrt postala deo ruske ekonomije, porodičnog i društvenog života i, pre svega, novog lepka društvenog ugovora između autoritarnih vlasti Kremlja i ruskih državljana. Ovo nije ništa drugo do nekropolitika ili čak nekrosakralizacija ruskih vlasti, pošto ovo drugo podiže zakletvu na nacionalnu zastavu „dok nas smrt ne razdvoji“, zahtevajući od Rusa da je uzmu što je bukvalno moguće.
Ovaj fenomen savršeno je opisao dobitnik Nobelove nagrade za mir 2021. godine, Dmitrij Muratov, glavni i odgovorni urednik Novoja Gazete. Pre nekoliko meseci, u intervjuu video blogeru Juriju Dudiju, rekao je:
„Država je pristupila ovom pitanju na neuobičajeno sveobuhvatan način. Rusima se isplati milion što njihovo ulaganje u smrt čini izuzetno profitabilnim. Sada u svakom gradu ljudi ponavljaju: „Pa, da, rat, ali oni plaćaju novac za to!“. […] Vojnik po ugovoru iz Vladimirove oblasti dobija 300 hiljada rublje, a kod kuće u fabrici 25-30 hiljada.“
Dud je postavio pitanje: „Da li je zbog toga Putin zadržao podršku i udavio smrt ljudi, pa čak i od rata napravio odskočnu dasku društvenog napretka?“
„Apsolutno! Pravoslavna crkva je napravila projekat pod nazivom „smrt u zamenu za oproštaj grehova“. Sa druge strane, država je otvorila velikodušnu aukciju pod nazivom „smrt kao porodični investicioni fond“. Ako osoba umre, njegova porodica će dobiti onoliko novca koliko bi zaradio za četvrt veka.“
Moramo biti zahvalni Putinu
Dmitrij Muratov je precenio, ali neznatno. Običan vojnik dobija 195 hiljada rublje (oko 12 hiljada zlota) mesečno, i mobilisani zatvorenici – 100 hiljada Rubalja. Sa povećanjem vojnog ranga, zvanične plate se povećavaju. Da bi oficiri mogli da zarade 300k. rublje ili više, i posle velikih gubitaka ruske vojske i mobilizacije koja još uvek traje, oficir nižeg ranga može postati oficir prilično brzo. Oni koji se bore u Ukrajini dodatno imaju pravo na regionalne dodatke, na primer, u Čukotki – dodatnih 300 hiljada rublje jednom, i u Autonomnom okrugu Nenets – besplatnoj zemljišnoj parceli. Federalna služba za sudski izvršitelje obustavila je naplatu dugova mobilisani, a početkom decembra banke su odobrile praznike otplate kredita za 100 hiljada njih. U mnogim regionima status mobilisanih znači primarni pristup članova porodice deci.adks, jaslice i medicinske usluge. Vlada je takođe dala obećanja za budućnost: oslobađanje od poreza na dohodak i dodelu „borbenog“ statusa po povratku kući, što će obezbediti razne pogodnosti, kao što su 50 procenata popusta na stambene i komunalne usluge.
Najvažnija stvar u Putinovom projektu „smrt je samo početak“ je kompenzacija. Tri miliona (185 hiljada zlota) za primljene rane. U slučaju smrti, država je prvobitno platila 7,4 miliona rođacima preminulog serviserca, a od marta 2022. godine, Po Putinovom dekretu, – 12 miliona (740 hiljada zlota). U Poljskoj bi ovo bilo dovoljno za stan od 40-50 m2 u Varšavi, Krakovu, Gdanjsku ili Vroclavu i 50-70 m2 u manjim gradovima. Ili za potpuno nov auto – porodični Tojota, BMW Ili Mercedes E klase – i više od polovine tih sredstava bi ipak bilo ostavljeno za nekoliko putovanja u Katar ili Argentinu, ili za spasavanje deteta za odlazak na fakultet, studiranje engleskog, kineskog ili španskog jezika. Ili da započneš sopstveni biznis.
Postoji poprilično varijacija, osnovna ideja je da ako „vaš čovek“ umre (a ponekad i „vaša baka“) i imate glavu na brestovima, onda zahvaljujući nadoknadi uđete u lift i popnete se nekoliko spratova više iznad Malog Siromaštva, uz društvenu hijerarhiju ka boljem životu. I ako je, štaviše, „vaš muž“ bio nezaposleni alkaš, koji je organizovao razvrat, tukao ženu i decu, onda ovo nije samo ogroman bonus, već i jedna manje pijana usta koja su morala da se nahrane. Ovo je visoka stopa rasta investicija koju je država napravila za vas. Kako se onda osećaš, ali ne govori naglas?
Moramo biti zahvalni Putinu.
Pa šta, hoćeš li da pomogneš?
U Poljskoj, Putinovi programi izazivaju prezir i nepoverenje, što uključuje i izjavu: „Oni ionako neće platiti“. Ali ovo je više pretpostavka nego činjenica, i ko zna ako ne prenesemo ono što želimo kao stvarno. Tako je „Novaja Gazeta Europy“ u izveštaju od 11. novembra opisala pobunu vojnika iz Čuvašije, koji u početku nisu dobijali uplate, jer su regionalne vlasti prekrojili budžet, odlučivši koga će uzeti da daju mobilisanom (kao rezultat pobune, pronađen je novac za vojnike).
Ruska služba Vazduhoplovstvo takođe su zabeleženi slučajevi neplaćiva 195 hiljada rublje u novembru, ali nije bilo sistemski. Novinari Vazduhoplovstvo takođe pišu da je, da biste dobili novac i beneficije, potrebno da potpišete ugovor na najmanje godinu dana, tako da neki ruski advokati veruju da ako država pošalje nekoga unapred ili Putin najavi ranu demobilizaciju, vojnici neće dobiti novac. Međutim, ni Novaja Gazeta ni BBC, bez portala Zvono Ili Meduza nisu izveštavali o masovnoj, organizovanoj praksi neplaćinja novčanih nagrada i odštete vojnicima.
Naravno, ne može se poreći da će ruska država pokušati da obmane. Možda demobilisani neće dobiti status „učesnika u neprijateljstvima“. Možda će osiguravajuća kompanija Sogaz, koja je sklopio sporazum sa Ministarstvom za nacionalnu odbranu o plaćanju odštete, tražiti pravne tragove da to spreči. Neki članovi službe možda neće dobiti sve uplate, a njihove porodice će dobiti smanjenu ili čak nultu nadoknadu. Moћda. Međutim, za sada je to izuzetak, a ne pravilo.
Putin na kraju obnavlja imperiju. Zato on stvara ekonomiju rata i ne pomišlja da prestane da uliva novac u to. Štaviše, nije ga briga da li će ruska deca i unuci to platiti, ili će se za 5-10 godina formirati crna rupa na mestu državnog budžeta, a gust vetar će hodati po državnim računima. Pa, zato љto je rat punih razmera za imperiju! I Putin namerava da ga nastavi, o čemu direktno govori. Tačno pred kamerama, nekoliko puta nedeljno. On više ne broji profit i gubitke, već prebacuje troškove rata na budžete regiona, srednje klase i biznisa. Za vojnu mašinu mu je potrebno motivisano topovsko meso, tako da ne može sebi da priušti velika i demonstrativna kršenja svog nekrofilnog društvenog ugovora.
Pored toga, Putinova nekropolitika nije toliko topovsko meso kao vizija i zavet. Na psihosocijalnom nadgradnjom. Čak i ako država ne plati nijednu rublju – iako je to malo verovatno – Putin rusima predaje loto tiket, rekavši: ne plašite se i pošaljite svog „čoveka“ u rat. Možda će preživeti, možda ne, za vas svakako, svaka opcija je dobra: ili pobednička bitka za veliku Rusiju, ili smrt heroja i ulaznica za bolji život. A ako budete imali sreće, dobićete i jedno i drugo: odsečena ruka je tri miliona, a šta da vam kažem, mesta u vrtićima Neće se naći, baš kao što se voda, gas i sakupljanje smeća neće isplatiti. Pa, kako жe biti? I siromašniji deo naroda neće pobeći u inostranstvo, već će rizikovati na isti način kao što prodaje jedan bubreg u nadi da će drugi služiti još mnogo godina.
Koja zemlja, takav Zen
Banalni zaključak sugeriše sam po sebi da su praznici otplate kredita, milioni odštete i 195 hiljada rublje su trik koji garantuje Putinovu podršku dok ne istekne budžetski novac. I biće istina, ali veoma površno. Putinova nekropolitika lomi grebene Rusima (ili, što bi oni sami rekli, probija koleno). Formalno, to se dešava na tržišnoj osnovi. Umesto da najavi mobilizaciju, Kremlj bi jednostavno trebalo da da oglas na portalu za osobe koje traže posao. Zvučalo bi ovako:
– Tražimo: neiskusne vojnike.
– Vaše dužnosti: da pucate, ubijate, silujete, puzite, spavate u rovovima, pružate prvu pomoć.
– Naši zahtevi: starost od 18 do 50 godina, poslušnost i sposobnost rada u timu; prethodno borbeno iskustvo i dobra fizička kondicija su dobrodošli; Veštine kontrole tenka i mentalno zdravlje će biti prednost.
– Nudimo: zanimljiv i težak rad, studiranje, atraktivnu platu, premiju učinka, grupno osiguranje sa visokim nivoom beneficija, vojnu sahranu.
U stvari, objava upražnjenog mesta je makro, nesuđena ponuda. Ako ne odete na liniju fronta dobrovoljno sa beneficijama, ići ćete nasilno. Makroi se dobro dogovore, ali Saša, Jura, Kostja i njihove žene vide dva amajlija iza njega. Oni razumeju da ako Saša, Jura i Kostja sada ne propadnu kroz prozor u Kazahstan ili Gruziju, bar uz rizik da budu povređeni slomljenim staklom, onda će morati da potpišu tako prokleto unosnu ponudu za posao da će je biti nemoguće odbiti.
Na dubljem nivou, nekropolitika i nekrosakralizacija vlasti je sledeća faza patologizacije Rusa od strane sopstvene države. Država će se pobrinuti za vas, možda čak i poboljšati vašu sudbinu ako je obezbedite za neodređenu upotrebu od strane člana vaše porodice. Vraćaju se čuvene šeme iz istorije: faraon rob, taliban-žena, zemljoposednik holop-zemljoposednik, farmer i njegove ćurke pre Dana zahvalnosti; Vlasti će ipak videti ko će od njih biti na stolu. Rusi su se pomirili sa činjenicom da država raspolaže životom i zdravljem ljudi koji su im najbliži po sopstvenom nahođenju: poslaće ih u smrtonosnu misiju, poslati da počiste u terenskoj bolnici ili zbaciti vojnike bez lične zaštitne opreme, ako je potrebno. A istovremeno, nadležni kažu Rusima da ne bi trebalo, zapravo, da nemaju pravo da se žale, viču i protestuju, jer bi to bila neiskvalnost. Na kraju svega, novac se isplaćuje, a premije osiguranja su velike.
U pismima pitate zašto su Rusi tako nepristrasni, tako poslušni? Ako imate slomljenu kičmu, vi i vaši najbliži ste pozorišni rekviziti vlasti, prilagođavate se, prihvatate sve što sudbina donosi, posebno uplate i premije osiguranja. Zato što ste postigli unutrašnju harmoniju ne-građanina.
Ništa nije ostalo, ponestalo je kiseonika
Uћivam u Zenu, kopam po Zenu.
(Nie ma już nic skoczył się tlen
Nakurwiam zen, nakurwiam zen.
Odlomak iz pesme Marije Pešek)
Naravno, vaš Zen je patologija i demoralizacija u svom najčistijem obliku. Kakva zemlja, takav Zen.
Da ljudi ne bi plakali zbog jedne čokoladice
U gore pomenutom intervjuu, Dmitrij Muratov je istakao: „Lena Kostjučenko [військовий кореспондент “Новой газеты”, у Польщі вийшла її блискуча книга “Нам тут жити”. Репортаж з Росії, – прим. К. Б.] Razgovarao sam sa mladom ћenom иiji je voljeni brat poginuo u ratu. Rekla je: „Kada bih mogla da vratim bratu život, dala bih novac. Ali ako ne mogu da vratim bratu život, zašto bih izgubio novac?“ To pokazuje koje vrednosti su važne ovim ljudima, do čega život u siromaštvu vodi. Na kraju svega, država je o tome da Rusi ne plaču zbog jedne čokoladice pojedene iz kutije, jednog krompira izvučenog iz kese. Oni moraju da misle po interesima velike imperije, a ne po sopstvenim uskim porodičnim interesima. Ne treba da plaču samo zato što je jednom neka babica izvukla sina ili brata iz majčine utrobe, potapšala ga po mašni i otvorila kapije na životnom putu. To je mnogo socijalnog inћenjeringa.“
Stoga, ismevanje u Poljskoj ruski propagandni film u kojem je porodica kupila Ladu za odštetu posle smrti oca nema smisla. Nema ničeg smešnog u tome. Umesto „Lade“ mogla bi da bude devojka sa najskupljom barbikom, koju drži u rukama prvi put u životu, ili dečak na struju Maserati, na kome je jahao samo u snu. Tragedija je kada vas država stavi ispred izbora između života voljene osobe, barbike i popravke krova. Jer do ovoga život vodi u siromaštvu i sa slomljenom kičmom.
Putinova nekropolaika je još jedan veliki i nehumani eksperiment u istoriji Rusije, kojem vlasti izlažu svoje građane, testirajući ih na čovečanstvo. Ona pita da li će dati živote najmilijima u njenim kandžama za dobru platu i loto tiket. I mnogi podležu iskušenju jer je takva istina o ljudima koji žive u siromaštvu. Upravo onako kako je Varlam Šarlamov napisao u Kolyma Stories: „Ono što sam video je nešto što osoba ne bi trebalo da vidi, što ne bi trebalo da zna.“
Ruski režiser Jurij Muravitski, koji je živeo i radio u Poljskoj, priredio je predstavu Nikolaja Gogolja „Islednik“ u Dramskom pozorištu pre rata. U njegovom radu, svi likovi se pojavljuju kao živi mrtvaci – zombiji, vampiri, frankenštajni, mumije itd. Dok sam napuštao predstavu, mislio sam da je neprikladno stavljati Gogoljevu tragikomediju na konvenciju horor filma o živim mrtvacama. Ono što nisam shvatio je da je Muravitski obezbedio mehanizam kojim funkcioniše današnja Rusija. Nekropolitika.
Prevod sa poljskog
Tekst je objavljen u sklopu projekta saradnje između nas i poljskog časopisa Nowa Europa Wschodnia.
Prethodni članakProjektivno ogledalo: Ukrajina – EU: vruć finiš pregovora, Ukrajina – bekstvo od izbora, Istočno partnerstvo posle arapskih revolucija, U iskrivljenom ogledalu, prezren, Lukašenko ide u rat sa Putinom, Između Moskve i Kijeva, Kobasica je kobasica, Moj Lviv, Putin na galijama, poluostrvo straha, Ukrajina izmišljena na Istoku, Novo staro otkriće, i trebalo je da bude tako lepo, Da li diskutovati o istoriji, zastoj u Minsku
Originalni naslov članka: Nekropolityka Kremla
