Izgleda da su Ukrajinci prerasli Arestoviča. Bivši savetnik Kabineta predsednika, svojim kontradiktornim izjavama, neosnovanim prognozama i brižnim odnosom prema svemu ruskom, nedavno je izazvao mnogo veću iritaciju nego što je uveravao. Ukrajinci su se promenili za skoro godinu dana potpunog rata sa Rusijom, Arestovic nije.
Ruska agresija na Ukrajinu izazvala je fundamentalne promene na političkoj i ekspertskoj sceni Ukrajine. Istovremeno, ona je liderima javnog mnjenja dovela tako kontroverzne osobe kao što je Oleksij Arestovič. Prvi meseci od početka punog rata postali su pravo zvezdano vreme za bivšeg savetnika u Kabinetu predsednika.
O nedavnoj popularnosti Arestovycha dokaz su podaci istraživanja javnog mnjenja. U avgustu je zauzela drugo mesto na rang listi javnih ličnosti koje „pružaju uglavnom ili uvek istinite, verodostojne informacije“. Gospodar psihološke manipulacije uspeo je da prestigne čak i generala Zalužnija. Istovremeno, neki su čak počeli da predviđaju nezavisnu političku budućnost za Arestovića. Prema januarskoj sociologiji grupe Rejting, Arestovič je ušao u prvih pet političara 2022.
Na prvi pogled, takva popularnost Arestoviča među značajnim delom društva izgleda čudno. Ovaj futurolog bloger, čak i pre 24. februara 2022. godine, dao je toliko sumnjivih izjava, zaglavljenih u toliko skandala da se oslanja na njegovo mišljenje i veruje da će njegova predviđanja biti manifestacija razmetljive kratkovidosti. Međutim, mnogi Ukrajinci su vrlo lako upali u psihološku zavisnost od Arestoviča i prvih meseci rata su se radovali njegovim emitovanjima svakog dana. Neki nisu mogli ni da zaspu bez uočnog hipnotičkog glasa OP-a. Sa prvim udarima agresora na ukrajinskoj teritoriji, iz nekog razloga, svi su momentalno zaboravili šta je Arestovič predvideo nekoliko sati pre ruske invazije.
Dana 23. februara 2022. godine, oko pola dvanaest uveče, održan je tok-šou na TV kanalu Ukrajina 24, kojem je prisustvovao Aleksej Arestovič. Ostalo je još samo nekoliko sati do ruske agresije. Nivo napona je dostigao svoj apogej. Međutim, Arestovič je, na tipičan arogantan način, izrazio mišljenje da je pretnja od ruskog napada iz svih pravaca čisto hipotetička. Kažu da je ovo samo element ruskih dezinformacija i pritisaka. Prema Arestoviču, napad na Kijev sa severa bio je „skoro nemoguć“. Savetnik OP je takođe pružio uveravanja da u narednih nekoliko dana ne treba čekati zatvaranje vazdušnog prostora, jer je vlada osigurala prevoznike. Sva Arestoviиka predviđanja su se ostvarila upravo suprotno. Zanimljivo je da je i sam „futurolog“, u intervjuu Gordonu u avgustu 2022. godine, rekao: „Znao sam za potpunu invaziju Rusije još u oktobru 2021.“ Koja je onda bila svrha iznošenja laži u noći 24.
Rusija je pokrenula invaziju punih razmera, a savetnik kabineta predsednika nastavio je da izdaje nove delove lažnih predviđanja. On je 24. februara izjavio da „Putin neće pogoditi civilne ciljeve, jer treba da održi lojalnost stanovništva Ukrajine“. Usledio je niz smirujućih predviđanja raketa i izjava da će agresor prestati i izgubiti svaki potencijal za ofanzivu. Štaviše, arestovičova prva prognoza da Rusima ponestaje raketa oglasila se 25. februara. Onda su se vodili uljuljkani razgovori da je ostalo još dve ili tri nedelje i da će se ruska vojska srušiti. Da Rusima ponestaje municije i resursa. I rat bi mogao da se zavrљi pre leta. Dani praćeni danima. Arestovičove vojno-političke prognoze se nisu ostvarile. Iz nekog razloga, agresorova oprema, projektili i municija nisu poneti dovoljno. A „dobri Rusi“ unutar zemlje agresora nisu se ni na koji način pokazali.
Prvih dana, nedelja pa čak i meseci rata, značajan deo Ukrajinaca iskreno se nadao brzom okončanju neprijateljstava. Prirodna želja za mirom u kombinaciji je sa verom u neminovni poraz agresora, koji uopšte nije spreman za dugu konfrontaciju. Ove izuzetno optimistične misli bile su pojačane nerazumevanjem pravih ciljeva ruske invazije. Mnogi nisu mogli da shvate egzistencijalnu želju Moskve da uništi ukrajinsku državu i naciju, da reši takozvano „ukrajinsko pitanje“. Neki nisu mogli da veruju da je za Rusiju ovaj rat novi pokušaj da obnovi imperiju i proširi svoje granice. Takođe, društvo je ipak zadržalo ostatke iluzija o „dobrim Rusima“ i „bratskim ljudima“. Činjenica da je Putin kriv za sve, a obični Rusi ne žele rat. Da će sa prvim gubicima Rusi uzeti na proteste na ulicama, a zapadne ekonomske sankcije brzo će ruskoj Federaciji uskratiti resurse za borbu. Sve te nade nisu bile predodređene da se ostvare.
Fenomen Arestovičove popularnosti u prvoj fazi rata je jednostavno objašnjen. Ispostavilo se da prognozer-futurolog iz Arestoviča, iskreno, nijedan. Ali psiholoљki manipulator je mnogo bolji. Dobro odabrane reči, nagoveštaj pristupa poverljivim informacijama, samouveren ton, mogućnost suptilne igre na očekivanja i želje javnosti pomogle su Arestoviću da brzo osvoji simpatije publike. Suočeni sa emocionalnom tenzijom i neizvesnošću početne faze invazije, mnogi su pronašli psihološku utehu slušajući utemeljivije govore najvišeg javnog savetnika iz Kabineta predsednika. Zato što sam čuo od Arestovića ono što sam želeo da čujem. Verovala sam mu jer sam želela da verujem u pomalo fantastičnu, ali dobru i blisku budućnost.
Istraživanja prvih meseci rata pokazuju da je većina Ukrajinaca bila ubeđena da će se neprijateljstva nastaviti nekoliko nedelja ili meseci. Čak i sredinom aprila samo pet odsto ispitanika verovalo je da rat može da traje još godinu dana. Samo 12 odsto njih bilo je sklono da veruje da aktivna faza može da traje više od šest meseci. Jednako pristrasna bila je i ideja „dobrih Rusa“. Nedelju dana posle početka rata, još 30 odsto Ukrajinaca je verovalo da obični Rusi potpuno ili najverovatnije nisu krivi za rat. Međutim, nakon što su činjenice o genocidu nad Ukrajincima u Buči postale poznate, taj broj je pao skoro trostruko.
Što je duže trajao rat sa Rusijom, više su se Ukrajinci rešavali preterano optimističnih nada u početne nedelje invazije. Postojalo je razumevanje da je rat sa Rusijom ozbiljan i dugo vremena. Da ne treba da se nadate čudu i protestima protiv rata unutar Ruske Federacije. To, uprkos nespretnosti ruske komande i odnosu prema sopstvenim vojnicima, ne treba potcenjivati neprijatelja. Društvo se postepeno menjalo. Odrastao sam. Stekao je psihološku stabilnost uprkos užasnim gubicima. Euforija, šok i emocionalna neravnoteža prvih dana i nedelja ustukli su mestu gorkoj istini i hladnom shvatanju da je put do pobede dug i težak. Verovanje da će se rat završiti za nekoliko nedelja je nestalo. Postojala je svest o tome šta su Rusija i Rusi. I kakav rat neprijatelj vodi protiv nas. Za takvo društvo, arestoviči su postali jednostavno nepotrebni.
Društvo se menjalo. Arestovic ne zna. Budući da je bio očaran sopstvenim samopouzdanjem, koje se s vremena na vreme graničilo sa nepristojnošću, tvrdoglavo je nastavio da proizvodi niz kontradiktornih izjava. Onda je bio prekriven neshvatljivom nostalgijom za sovjetskim vremenima. Zarobili su geopolitičke ideje o pronalaženju „dobrih Rusa“ i prijateljstvu sa njima. Nisu voleli ukrajinski jezik i kulturu. Arestović je s vremena na vreme preuzeo ulogu branioca ruskog jezika i kulture u Ukrajini. Pričljivog bivšeg savetnika OP nervirale su čak i ukrajinske patriote, aktivisti i žene u vojsci. Posebno je išao onima koji nisu cenili veličinu njegovih „briljantnih ideja“. A bilo ih je sve više.
Arestovičove izjave da Ukrajina treba da postane dom svim „dobrim Rusima“ i utiču na razvoj buduće Rusije izazvale su iritaciju i ogorčenje. Njegove vojno-strateške prognoze više nisu uveravane, već su postale predmet podsmeha i podsmeha. Društvo je krenulo napred. Arestovič je ostao na svom mestu i nastavio javno samoljublju sa sopstvenom osobom. Nizak nivo samokritike, mesijanske pretencioznosti, nemogućnosti da prizna svoje greške i izvini se prirodno je doveo Arestoviča do još jednog skandala, za koji se ovog puta ispostavilo da je fatalan i koštao ga pozicije u Kabinetu predsednika.
Nakon oslobađanja, Arestovič nastavlja da se ponaša kao javna ličnost i proizvodi poruke koje i dalje izazivaju divljenje kod njegovih pristalica. Ali dvosmisleno ga društvo doživljava. I mada Ukrajinci redovno greše na izborima, sve su prilike da se nadamo da je vrhunac Popularnosti Arestoviča ostavljen.
